Петар Пејачевић (20. фебруар 1804 — Ретфала,¹¹⁸³⁷⁾ 15. април 1887), гроф од Вировитице, велики жупан осјечке жупаније.

Потиче из племићке породице Пејачевић. Студирао је право у Бечу у Терезијануму. Године 1845. постао је жупан бјеловарско-крижевачке жупаније. Током мађарске револуције 1848. године није подржао Хрвате у захтјевима за осамостаљење од Угарске.

Био је угарски министар за хрватска питања од 1871. до 1876.

Његови рођаци Ладислав Пејачевић и Теодор Пејачевић су били банови Хрватске под Аустроугарском.

Почасни је члан Друштва српске словесности од јуна 1842. Почасни је члан Српског ученог друштва наименован средином 1864.

• Magyar Életrajzi Lexikon
• Б. Миљковић: Друштво српске словесности од 1841 до 1864. У: Чланци и прилози о српској књижевности прве половине XIX века. Нови Сад, Матица српска, 1914. Стр. 18–81. (Књиге MC, 46).
• Перуничић, 439–440.
• В. Valenčić: Prilozi za konzervatorsku obradu dvorca Pejačević u Retfali. Revija (Osijek) 4 (1987) 361–381. +С. Илић, M. Станић: Водич кроз архив Друштва српске словесности (1842, 1845–1864), Београд 1999.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Petar Pejacevic