Корисничке алатке

Алатке сајта


о_зидању_никшића

О зидању Никшића

О зидању Никшића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Грађу гради силан Адај-паша,

0002    на Никшићу града бијелога.

0003    Градио га годину данаках,

0004    куцало му стоина чекићах,

0005    још утроје ђеце шегрчади.

0006    Кад је паша града оградио,

0007    па отле б’јелу књигу пише

0008    а шиље је у племе Дробњаке

0009    по имену војводи Илији:

0010    „О чули ме, војвода Илија!

0011    Брже да си мене на Никшиће

0012    да ми фермаш града Оногошта.“

0013    Па отоле другу књигу пише,

0014    и шиље је у то поље Горње

0015    по имену попу Јушковићу!

0016    Да ми сретну фермаш грађевину.„

0017    Па отоле трећу ситну пише,

0018    а шаље је у Требјесу варош

0019    по имену Каламић Тодору:

0020    “Оди к мене, Каламић Тодоре!

0021    Да ми гледаш море грађевину.„

0022    Адај-паша и четврту пише,

0023    пак је шаље селу Озринићу,

0024    Николићу и Лалатовићу:

0025    “Ајте к мене, двије моје раје!

0026    Да видите, море, грађевину.„

0027    Кад Илији ситна књига дође

0028    и погледа што му књига пише,

0029    он скочио на ноге лагахне,

0030    те изведе дора дебелога;

0031    дорату се тури на рамена,

0032    оћера га гором и планином,

0033    док Илија у Никшићу дође

0034    пред чадора силна Адај-паше.

0035    Ту је свога коња одсједнуо,

0036    пак улази паши под чадора,

0037    госпоску му пољубио руку.

0038    Кахву пију од Никшићах Турци,

0039    кахву пију, тутун припаљују,

0040    у еглену о свачем говоре,

0041    а највише о добру јунаштву:

0042    које добру посјекао главу,

0043    ко је шићар богат шићарио,

0044    ко ли бољег роба доводио

0045    од камене ломне Горе Црне.

0046    Но да вели силни Адај-паша:

0047    “Ој Илија, војводо дробњачка!

0048    Не би ли се по чем потурчио?

0049    Даћу тебе сву варош Требјешу,

0050    па да ти је, море, у државу.„

0051    Но говори војвод Илија:

0052    “Фала тебе, пашо господаре!

0053    Тебе фала на дару твојему,

0054    ал’ не фала на такој бесједи!

0055    Заисто се не бих потурчио

0056    да ми даваш на Босну везирство.

0057    Већ не би л’ се, пашо, покрстио?

0058    А даћу ти хиљаду овацах

0059    и Волујак зелену планину,

0060    и даћу ти моје војеводство.„

0061    Би то паши жао на свијету,

0062    оком макну на својег џелата,

0063    џелат махну, осјече му главу. -

0064    Али пође земан по земану,

0065    у Илије ј’ једно чедо лудо,

0066    чедо лудо, војвода Томашу.

0067    Расте чедо до двадест годинах,

0068    довати се коња и оружја.

0069    То зачуо силан Адај-паша,

0070    на кољену ситну књигу пише,

0071    а шиље је у племе Дроњаке,

0072    а на име војводи Томашу!

0073    “О мој синко, војвода Томашу!

0074    Брже да си мене на Никшиће!„

0075    Кад Томашу танка књига дође,

0076    књигу учи, а од ње се мучи,

0077    и све мисли што ће и како ће.

0078    Све мисло на једну смислио,

0079    па Дробњаке браћу покликнуо,

0080    и окупи три стотин’ Дробњаках,

0081    на три стотин’ коњах големијех.

0082    Отоле се Томаш подигнуо,

0083    право гором и ћенаром пође,

0084    докле дође у то поље Горње,

0085    Дробњацима браћи говорио:

0086    “О Дробњаци, моја браћо драга!

0087    Послушајте и мене вјерујте!

0088    Чини ми се да ће бити гвере,

0089    но ви ваше коње разиграјте

0090    по широку пољу Лајковини,

0091    ја ћу поћи паши под чадора.

0092    Браћо моја, ако буде боја,

0093    будите ми, браћо, у невољу.„

0094    Како рече дијете Томашу,

0095    то Дробњаци њега послушаше,

0096    за његову ријеч прионуље.

0097    Отоле се били подигнули,

0098    док дођоше под Никшића града.

0099    Сви Дробњаци коње разиграше,

0100    али неће војводић Томашу,

0101    но он паши пред чадора иде;

0102    ту је свога одсједнуо вранца,

0103    пак уљезе паши под чадора.

0104    Широко му мјесто направише,

0105    Шећерли му кахву прикучише,

0106    а бојали чибук запалише.

0107    Ондај рече силан Адај-паша:

0108    “О Томашу, моје д’јете лудо!

0109    Збори мудро, не погини лудо

0110    ка што ти је бабо погинуо!

0111    Не би ли се, синко, потурчио?

0112    А даћу ти сву варош Требјешу,

0113    нек’ си од ње, синко, сахибија.„

0114    Но говори дијете Томашу:

0115    “О честити, силни Адај-паша!

0116    Ко ти вели баба ми помињат?

0117    А што велиш, пашо, за турчење,

0118    доисто се не бих потурчио

0119    да ми дадеш на Босну везирство.

0120    Но не би л’ се ти, пашо, крстио?

0121    Даћу тебе хиљаду овацах

0122    и Волујак зелену планину,

0123    и даћу ти Дробњак у државу,

0124    што је мене бабо оставио.„

0125    И то паши жао на свијету,

0126    па обрну оком на џелата,

0127    одиста га изгубити ћаше,

0128    ал’ се не да војвода Томашу,

0129    дијете је срца јуначкога,

0130    иза паса пушку вади малу,

0131    пушци малој даде ватру живу,

0132    те погоди код паше џелата;

0133    пак истрже мача пламенога,

0134    у аге је јуриш учинио,

0135    седам-осам агах изгубио,

0136    па потрча вранцу дебеломе,

0137    а кад Томаш довати се вранца,

0138    скочио је коњу на рамена,

0139    па Дробњаке браћу покликнуо:

0140    “Ај Дробњаци, моја браћо драга!

0141    Да ми пасју вјеру ископамо

0142    и Никшића града разоримо!„

0143    А да ти се нагледати , друже,

0144    као Србљи коње разиграше,

0145    а пламене маче повадише,

0146    и у Турке јуриш учинише,

0147    разагнаше по Никшићу Турке,

0148    како вуци бијеле јагањце.

0149    Млого јада од њих учинише,

0150    и турскије’ с’ главах накидаше.

0151    Још оћаху разградити града,

0152    но бог убиј Калабић Тодора,

0153    не даде им разорити града.

0154    Како Никшић тада остануо,

0155    како таде, тако и данаске,

0156    тек што баба сине осветио

0157    и здраво се дома повратио.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

O zidanju Niksica

о_зидању_никшића.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/17 13:29