Олджих Хујер
Олджих Хујер (чеш. Oldřich Hujer) (Пацержице, 25. новембар 1880 — Праг, 4. јун 1942), филолог, доктор филологије, професор универзитета (Праг).
Живот и рад
Послије окончања гимназије у Пршибраму (1899) изучавао је лингвистику на философском факултету Карлова универзитета, гдје су његови учитељи били Јан Гебауер и Јозеф Зубати. Године 1905. одбранио је дисертацију из области успоредне лингвистике. Током 1909—1910. студирао је у Њемачкој (Лајпциг, Берлин), стекао је хабилитацију, а 1911. добио је звање доцента. Године 1919. постао је професор успоредне граматике индоевропских језика. Давао је лекције и у Масариковом универзитету у Брну, и био је члан неколико академија наука и лондонског друштва филологије „Philological Society”. Уређивао је „Příruční slovník jazyka českého” и низ филолошких журнала („Listy filologické, Slavia, Naše řeč” и др.), учествовао је у прављењу Отовског научног словара (Ottův slovník naučný), а исто и Масарикова словара (Masarykův slovník naučný).1)
Углавном се занимао успоредном граматиком индоевропских језика са особним погледом на славенске језике, историју чешког језика, и балтичке језике. Био је младограматичар, али је знатно усавршио и побољшао младограматичарске методе.
Важнији радови:
- Slovanská deklinace jmenná. Praha: Rozpravy ČAV, 1910.
- Úvod do dějin jazyka českého. Praha 1914, 1926 a 1946.
Академик
Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од 17. фебруара 1936.
Литература
- Ottův slovník naučný, чланак Hujer. Sv. 28, str. 606
- Ottův slovník naučný nové doby, чланак Hujer Oldřich. Sv. 4, str. 1273
- Československé práce o jazyce, dějinách a kultuře slovanských. Praha: SPN 1972. чланак Oldřich Hujer, стр. 175n.
- AČAV 24 (1914) 62–63.
- Лътопис на Българската академия на науките, София 9 (1925–1926) 40.
- Српска краљевска академија Год. 44 (1936) 274–276.
- Soupis Práci O. Hujera. Praha 1940.
- Kudĕlka, 175–176 (R. Večerka).
- A. Белић: O. Хујер. ЈФ 9 (1930) 316–318.