Добро дошли на Српску енциклопедију

Мушкет капетан и удбински диздар

Мушкет капетан и удбински диздар је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Вино пили три влашка сердара

0002    У Котару ђе је доста вина,

0003    Међу њима Мушкет барјактаре,

0004    Но сердари њему бесиђаху:

0005    „Ој Мушкете, добар капетане,

0006    “Ожени се, ако Бога љубиш.

0007    „Ево ође влашкије сердара,

0008    “У свакога има по ђевојка,

0009    „И ти бирај коју теби драго,

0010    “И бити ти може да пробираш.„

0011    У то Мушкет њима бесиђаше:

0012    “Вала вама на ваше ђевојке.

0013    „Али ћу се јунак оженити

0014    “Од Удбине од турске крајине

0015    „Милом ћерцом удбињског диздара,

0016    “Али њоме, али другом ниједном.„

0017    То у вино јунак говорио,

0018    А трезан је на ноге скочио,

0019    И он оде пољу Зечевоме,

0020    И ту био чадор разапео,

0021    И отоле књигу направио,

0022    Отправи је Удбини крвавој:

0023    “О Турчине, Удбински диздаре,

0024    „Пошљи мене аџидар-Ајкуну,

0025    “Пошљи ми је пољу Зечевоме,

0026    „Да је узмем за вјерну љубовцу.

0027    “Ако л’ ми је оправити нећеш,

0028    „Ти изиђи мене на мегдану.“

0029    Кад диздара књига допанула

0030    Књигу штије, сузе пролијева,

0031    Гледала га аџидар-ђевојка,

0032    И овако њему бесиђаше:

0033    „О мој бабо, с Удбине диздаре,

0034    “Откле ти је књига допанула,

0035    „Те је тако књига жалостива,

0036    “Да би књига ватром изгорјела!„

0037    Но је диздар бесидио њојзи:

0038    “О ђевојко, шинула те гуја!

0039    „Ја би радиј да си ми слијепа,

0040    “Но јеси ми тако прелијепа.

0041    „Мени твоји просци додијаше,

0042    “Попише ми из бачава пиво,

0043    „Изједоше из млаћава мливо,

0044    “А сад ево бијели мегдани.

0045    „Но устани, лијепа ђевојко,

0046    “Е ме танка књига допанула

0047    „Од Мушкета силна капетана,

0048    “Да ја њему на мегдану пођем,

0049    „Но то свуци, и љепше обуци,

0050    “Оћу тебе пратит’ у каура.„

0051    Но ђевојка бабу бесиђаше:

0052    “А не тако, о мој мио бабо,

0053    „Но напиши лист књиге бијеле,

0054    “Оправи је Видајићу бегу,

0055    „Скоро ми је бурме оправио,

0056    “Он ће за ме на мејдан отисти.„

0057    Кад то био диздар разумио,

0058    Танку ти је књигу направио,

0059    Оправи је бегу Видајићу:

0060    “Чујеш мене, Видајићу бего,

0061    „Брже мене да си у Удбину.“

0062    Кад то зачу Видајићу бего,

0063    Он од земље на ноге скочио,

0064    И довати широка дорина

0065    Одведе га бињашер-камену,

0066    А с камена дору на рамена.

0067    Поћера га земљом по ћенару,

0068    Докле дође у Удбину граду

0069    У дворове удбинског диздара,

0070    Он угони коња у авлију,

0071    Па изиде горе на чардаку.

0072    Ту га диздар дочекао дивно,

0073    Све му каже шта је и како је.

0074    Но ј’ овако бего бесидио:

0075    „Изведи ми аџидар-Ајкуну,

0076    “Да ја виђу лијепу ђевојку,

0077    „Око шта ћу ризикати главом.“

0078    Рече њему удбински диздару:

0079    „Наклони се одаји на врата,

0080    “Па ћеш виђет’ лијепу ђевојку.„

0081    Кад се јунак био наклонио,

0082    А погледа доље у одају,

0083    Али сједи лијепа ђевојка,

0084    Она сједи на миндер од свиле,

0085    По миндеру ноге растурила,

0086    Кано патка по дубоку виру.

0087    Кад је био јунак сагледао,

0088    У јунака срце заиграло,

0089    А на срце тело свеколико,

0090    А на тело руо и оружје.

0091    Таде скочи на ноге лагане,

0092    И посједе широка дорина,

0093    Поћера га земљом по ћенару,

0094    Куд гођ пође, у Зечево дође.

0095    Виђе шатор Мушкет-капетана,

0096    Па дорина добро ужљутио,

0097    Те му пусти у висину скаче,

0098    У висину по тридест лаката,

0099    У напријед по тридест пунане.

0100    Док до њега био долазио,

0101    У шатор је ногом ударио,

0102    Па м’ овако ријеч бесидио:

0103    “А на ноге, солдатина мртва!„

0104    Кад је Мушкет на ноге скочио,

0105    Он довати витку бедевију,

0106    Е њојзи се на рамена баци,

0107    Па артали један на другога,

0108    Погоне се ђиди по мегдану,

0109    Оба добри, и добро се гађу.

0110    Но је Мушкет још дијете лудо,

0111    Нема њему ни дванаест љета,

0112    А Турче је силно и бијесно,

0113    Погони га тамо и овамо.

0114    Но Мушкету добра срећа била,

0115    А себе га сабљом доватио,

0116    На коња му узду прекинуо.

0117    На Мушкета чудо и зламење:

0118    О пасу му два црна гаврана,

0119    А на раму два сокола сива,

0120    У перчине шестокриле змије;

0121    Загракташе црни гавранови,

0122    Запишташе сиви соколови,

0123    Запуваше из перчина гује,

0124    Мушкет виче, а кобила риче,

0125    Пустога му коња уплашише,

0126    Он побјеже пољем зеленијем.

0127    Но му не да Мушкета бјежати,

0128    Ђе га стиже, ту му главу диже,

0129    Па му коња узе и оружје,

0130    Па т’ отоле под шатором пође,

0131    Те је мало трудан починуо.

0132    Па отоле књигу направио:

0133    “О чу ли ме, удбински диздару,

0134    „Што се море потпрдујеш мноме,

0135    “Ал’ пошљи ми лијепу ђевојку,

0136    „Ал’ изиђи мени на мегдану.“

0137    Но кад њему књига допанула,

0138    Књигу гледи, сузе пролијева.

0139    Гледала га лијепа ђевојка,

0140    Овако је њему бесједила:

0141    „А што ти је, о мој мили бабо,

0142    “Је ли нама бего погинуо?„ -

0143    “Ти устани, лијепа ђевојко,

0144    „Те то свуци, и љепше обуци,

0145    “Е те оћу пратит’ у каура.„

0146    А ђевојка ријеч бесједила:

0147    “Не за Бога, е мој мио бабо,

0148    „Но направи лист књиге бијеле,

0149    “И пошљи је Вилић-Усејину,

0150    „Он ће за ме на мегдан отисти.“

0151    Отле му је књигу направио,

0152    И посла је Вилић-Усејину:

0153    „О чули ме, Вилић-Усејине,

0154    “Ти ако си момак за ђевојку,

0155    „Добар јунак на мегдан изићи,

0156    “Брже да си пољу Зечевоме.„

0157    Кад је њему књига допанула,

0158    Он је отле на ноге скочио,

0159    И оћера широка дорина,

0160    Те до поља удбинскога дође.

0161    Свеза коња за наранџу жуту,

0162    Па ти оде на чардак диздару:

0163    “Ну м’ изведи лијепу ђевојку,

0164    „Око шта ћу ризикати главом.“

0165    Диздар му је био бесједио:

0166    „Ено она у одају млада.“

0167    Кад се био јунак накучио,

0168    Али виђе лијепу ђевојку,

0169    Она сједи на миндер од свиле,

0170    По миндеру ноге растурила,

0171    Но је Усан тихо бесидио:

0172    „А за Бога, лијепа ђевојко,

0173    “Ну уступи печу и вереџу,

0174    „Да ти виђу ђевојачко лице,

0175    “Око шта ћу ризикати главом.„

0176    Кад ђевојка била разумила,

0177    Устурила печу и вереџу,

0178    Оно сину ђевојачко лице,

0179    Бож’ опрости, ко за гором сунце.

0180    А кад Турчин био сеагледао,

0181    Све узигра руо и оружје,

0182    Па овако ријеч бесидио:

0183    “Полако те, ви сатићи златни,

0184    „Док ја пољу Зечевоме дођем,

0185    “И погубим Мушкет-капетана,

0186    „Па ја вржем на ђевојку руку,

0187    “Тада ћете имат’ звекат’ рашта.„

0188    Па отоле на ноге скочио,

0189    И својега коња окрочио,

0190    И он пође пољу Зечевоме.

0191    Кад ли пољу Зечевоме дође,

0192    Нађе шатор Мушкет-капетана,

0193    Он је ријеч био бесједио:

0194    “А на ноге, мртва солдатина,

0195    „Да на сабље живот дијелимо.“

0196    Мушкет скочи на ноге лагане,

0197    Он довати суру бедевију.

0198    Па артали један на другога.

0199    На бритке се сабље дочекаше,

0200    Оба добри, и добро се гађу.

0201    Прво Мушкет капетане ману,

0202    На коња му узду прекинуо.

0203    Загракташе црни гавранови,

0204    Запишташе сиви соколови,

0205    Запуваше из перчина змије,

0206    Мушкет виче, а кобила риче,

0207    Пустога му коња заплашише,

0208    Он побјеже пољем зеленијем.

0209    Мушкет ману, пос’јече му главу,

0210    Па му узе коња и оружје.

0211    Па је мало Мушкет починуо,

0212    Па је отле књигу направио:

0213    „Ој удбински, чули ме, диздаре,

0214    “Што се море потпрдујеш мноме,

0215    „Но ми пошљи лијепу ђевојку.“

0216    Кад је њему књигу допанула,

0217    И кад виђе што му књига пише,

0218    Ђевојци је ријеч бесидио:

0219    „А устани, лијепа ђевојко,

0220    “Е те пратит’ оћу у кауре.„

0221    Но ђевојка бесидила бабу:

0222    “А мој бабо, удбински диздаре,

0223    „Ти изоди на бојани кулу,

0224    “И опали топов’ абердара,

0225    „Абер пошљи низ турске крајине,

0226    “Зачуће га све седам крајина,

0227    „Сргаће се серат и крајина,

0228    “Изабери триста сератлија,

0229    „Да ме они прате у каура.“

0230    И тако је бабо послушао,

0231    Он обори топа аберника,

0232    Абер даде доле низ крајину,

0233    Сргаше се све седам крајина,

0234    Он изабра триста сератлија,

0235    Пак азура лијепу ђевојку,

0236    Одведоше триста сератлија.

0237    Кад су пољу у пучину били,

0238    Виђе шатор Мушкет-капетана,

0239    Из гомиле коња истиснула,

0240    Па турила печу и вереџу,

0241    Тада сину ђевојачко лице,

0242    Бож’ опрости ко за гором сунце,

0243    То виђеше сератлије Турци,

0244    То ти виђе Говени Алија,

0245    Он овако ријеч бесидио:

0246    „То ли њега була не родила,

0247    “То ли нећу на мегдан отисти,

0248    „А пуштит’ је у каура нећу.“

0249    Па отиште дебела малина,

0250    Док Мушкету до шатора дође.

0251    Он завика што му грло даје:

0252    „А на ноге, мртва солдатино,

0253    “Да на сабље живот дијелимо.„

0254    Мушкет скочи на ноге лагане,

0255    Удрише се два добра јунака,

0256    Погоне се тамо и овамо,

0257    Докле им се поломише ћорде

0258    До балчака и деснијех рука,

0259    Оканчина у траву турише,

0260    За б’јела се грла доватише,

0261    Док су оба пјене попануле,

0262    Мушкета су б’јеле и крваве,

0263    А Турчина б’јеле и зелене.

0264    Оде Туре навијати шњиме,

0265    Завија му до долине главу.

0266    Виђе Мушкет да је погинуо,

0267    Па завика што му грло даје:

0268    “А ђе си ми, посестримо вило,

0269    „Зар не видиш да сам погинуо?“

0270    Но завика вила из облака:

0271    „Ками ћу ти помоћ’, побратиме,

0272    “Обје су ми очи извадиле.

0273    „Но ђе ти је змија из потаје,

0274    “Што је вазда од невоље раниш?„

0275    Кад то био Мушкет разумио,

0276    За појас се руком доватио,

0277    Ал’ за пасом ножић наођаше,

0278    Те ножића био извадио,

0279    И Алију у срце удрио,

0280    Веома га раном обранио,

0281    Па оћаше посјећи му главу,

0282    Но завика сердар Мустаф-ага:

0283    “Не за Бога, Мушкет-капетане,

0284    „Твој је мегдан, а твоја ђевојка.“

0285    Опрости му Говена Алију,

0286    Они њему лијепу ђевојку.

0287    Отоле се Мушкет подигнуо,

0288    И одведе лијепу ђевојку,

0289    И шњим има три стотине свата,

0290    Три стотине свата све солдата,

0291    И он тамо у Котару дође,

0292    Здраво двору бијеломе дође,

0293    Он доведе и попа и кума,

0294    Те привјенча за собом ђевојку.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.
Штампање