Добро дошли на Српску енциклопедију

Бојичић Алија и Змај-огњени Вук

Бојичић Алија и Змај-огњени Вук је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Књигу пише Бојичић Алија

0002    Из Кладуше из Турске Удбине,

0003    Те је шаље Змај-огњену Вуку

0004    У обали ниже Качаника.

0005    Колико је силан и бијесан,

0006    Овако му Турчин књигу слаже:

0007    ”Здраво, Вуче, од горе ајдуче,

0008    ”Ја сам чуо ђе казују људи,

0009    ”Да си ваљан јунак на крајини,

0010    ”Сву крајину од Турака браниш,

0011    ”И мегдане млоге задобиваш.

0012    ”Тебе фале, а мене не куде.

0013    ”Још сам чуо, ако ме не лажу,

0014    ”Да ти имаш у потају дора,

0015    ”Доратаста и путоногаста,

0016    ”Нејахана и оседлисана,

0017    ”Да ти ваља у твојој потрби,

0018    ”А ја имам суру бедевију:

0019    ”Твој је добар, и моја је харна,

0020    ”Научена боју и мегдану,

0021    ”Претекла би тицу ластавицу.

0022    ”И чуо сам ђе причају људи,

0023    ”Да ти имаш двије даницкиње,

0024    ”Све облите у сувоме злату,

0025    ”На њима су два чарка ђурковца,

0026    ”И да имаш два мача вуковца,

0027    ”Који су ти од баба остали,

0028    ”И да пашеш сабљу димишкију,

0029    ”Да је такве у јунака нема;

0030    ”А ја имам бистра џевердара,

0031    ”И оружје не грђе од тебе,

0032    ”Које слуша, ако рука служи,

0033    ”Ђе удара мелем не требује.

0034    ”Ја још да ти једно чудо кажем,

0035    ”Дочуо сам казали су мени,

0036    ”Да ти имаш љубу Анђелију,

0037    ”С којом си се скоро саставио,

0038    ”Да је таке у каура нема,

0039    ”Ни ружнија од загорске виле;

0040    ”А ја имам млађену кадуну,

0041    ”Скоро сам је себи добавио,

0042    ”Твоја дивна, моја ружна није,

0043    ”Обје младе и нама су драге.

0044    ”Ала, Вуче, да се мијењамо:

0045    ”Подај мени Анђу и оружје,

0046    ”И подај ми силнога дората,

0047    ”Бољи јунак Анђу ће љубити,

0048    ”И оружје бољи опасати,

0049    ”А дората боље проиграти.

0050    ”Ако ли ме послушати нећеш,

0051    ”Позивам те на мејдан јуначки,

0052    ”Да избереш ђе је теби драго. ”

0053    Када Вука књига допанула,

0054    Књигу чита пак се подсмјехује,

0055    ”Ала, рече, чудне аранзаде,

0056    ”Куда ли је Турчин наумио,

0057    ”Да изгуби себе али мене? ”

0058    Па довати дивит и артију,

0059    Брже кити књигу на кољено,

0060    Те је шаље Бојичић Алији.

0061    Овако му Вуче отпишује:

0062    ”Силно Туре, Бојичић-Алија,

0063    ”Ја сам твоју књигу проучио,

0064    ”И видио што ми у њој пишеш.

0065    ”Истина је све што људи кажу,

0066    ”Да ја имам коња и оружје,

0067    ”И да имам дивну Анђелију,

0068    ”Ал’ се чуду дочудит’ не могу,

0069    ”Што ће теби моја сиротиња?

0070    ”А ја твоме не завидим благу,

0071    ”Ни јунаштву, како што ми кажеш.

0072    ”Све ти твоје дуговјетно било,

0073    ”А ја не дам мојега дорина,

0074    ”И оружје ког сам добавио.

0075    ”И да бих ти обоје послао,

0076    ”Не дам моје љубе Анђелије,

0077    ”Док је мени на рамену главе,

0078    ”И свијетли образ пред људима,

0079    ”Лудо јој је чедо под појасом.

0080    ”Но, Алија, силни мегданџија,

0081    ”Твоје држи, а моје не давам,

0082    ”Прођимо се врага и мегдана,

0083    ”Гријота је од Бога једнога,

0084    ”Да погубиш мене, ал’ ја тебе

0085    ”Без инада и никаква кара,

0086    ”Него ајде да се братимимо,

0087    ”Љубе наше дај да посестримо,

0088    ”Да будемо главни пријатељи. ”

0089    Кад Алији ситна књига дође,

0090    Не бјеше му мила николико,

0091    Но се Турчин насрдио љуто,

0092    У љутости другу Вуку пише:

0093    ”Страшљивице, Змај-огњени Вуче,

0094    ”Нећу с тобом чинит’ пријатељства,

0095    ”Нити примам твојега братимства,

0096    ”Но те чекам на мејдан јуначки

0097    ”У ливади ниже Качаника.

0098    ”Рок неђеља, мегдан понеђељник,

0099    ”У уторник да кукају мајке,

0100    ”Али моја, али твоја, Вуче.

0101    ”Чекаћу те под зелену јелу,

0102    ”Ту ћеш наћи мене и кадуну.

0103    ”Ти доведи твоју Анђелију,

0104    ”Ком помогне срећа на мегдану,

0105    ”Ко добије, нека има двије,

0106    ”Тако коњи, тако и оружје,

0107    ”И не води никог од Србаља,

0108    ”Нећу ни ја никог од Турака. ”

0109    Шаље Вуку књигу кастилице,

0110    Кад Вук виђе шта Алија пише,

0111    ”Авај, рече, до Бога милога

0112    ”Ђе ми ваља гинут’ на срамоту,

0113    ”Боље него живјети срамотно. ”

0114    Пак дозива вјерену љубовцу:

0115    ”Анђелија, моја љубо драга,

0116    ”Обуци се што можеш наљеше;

0117    ”Мене вади коња и оружје,

0118    ”Јере ћемо шјутра путовати

0119    ”На ливади удно Качаника.

0120    ”Ево ме је књига допанула

0121    ”Од Турчина Бојичић-Алије,

0122    ”Зове мене Турчин на братимство,

0123    ”Рочили смо да водимо љубе. ”

0124    Брзо га је Анђа послушала,

0125    Извади му ђузел одијело,

0126    И изнесе свијетло оружје,

0127    Слуга коња справна принијели.

0128    Обуче се и Вуко и Анђа,

0129    Добрије се коња доватише,

0130    Право пошо доље до Качана.

0131    Фала Богу да је великоме!

0132    Дивно ли их бјеше погледати:

0133    Диван јунак, а још љеша Анђа,

0134    Ођело их понијело дивно,

0135    И смрт би се огрјешила љуто,

0136    Када би их заран’ раставила.

0137    Кад су дошли на ливади равној,

0138    Али Турчин приђе доранио,

0139    На санџади ноге прекрстио,

0140    Лулу пуши, а пије ракију,

0141    Служи му га дилберли кадуна

0142    Десном руком чашом позлаћеном.

0143    Божју му је помоћ називао:

0144    ”Божја помоћ, Бојичић-Алија! ”

0145    Колико се Туре посилило,

0146    Нит’ се диже, нит’ се Бога прима,

0147    Но погледа милу Анђелију,

0148    Од јада га увати грозница.

0149    Тада Турчин на ноге устаде,

0150    Бедеви се у рамена баци:

0151    ”Држ’ се, рече, Змај-огњени Вуче! ”

0152    Препаде се, и невоља му је.

0153    Тадер Вуче ријеч проговара:

0154    ”Анђелијо, моја вјерна љубо,

0155    ”Ако би ме Турчин погубио,

0156    ”И ако би тебе заробио,

0157    ”Лудо ти је чедо под појасом,

0158    ”Када би га на свијет родила,

0159    ”Пошљи ми га мајци на дворове,

0160    ”Немој моју заборавит’ душу. ”

0161    Не да Турчин даље говорити,

0162    Него трже сабљу оковану,

0163    И на Вука страшно насрнуо,

0164    Листо га је Вуче дочекао,

0165    Пусте им се сабље саломише,

0166    Бацише их у зелену траву,

0167    Фатише се за грла бијела,

0168    Ћерају се тамо и овамо,

0169    Ћерају се љетни дан до подне,

0170    Ударила сила на бијеса:

0171    Нит’ се даде преклонит’ Алија,

0172    Нити може оборити Вука.

0173    Јунаку су пјене попануле,

0174    Кад крваве излазит’ зачеше,

0175    Виђе Турчин да је на невољу,

0176    Пак завика из грла бијела:

0177    ”Анђелија, Вукова љубовцо,

0178    ”И кадуно, очи ти испале:

0179    ”Покупите од сабље комаде,

0180    ”Исеците Змај-огњена Вука,

0181    ”Кунем ти се а вјеру ти давам,

0182    ”Ако згубим твога господара,

0183    ”Узећу те за вјерну љубовцу,

0184    ”Моја када твоја робињица. ”

0185    Кад зачуше двије госпођице,

0186    Једна другу тадер погледала,

0187    Рече ријеч Вукова љубовца:

0188    ”К себи руке, Бојичина љубо,

0189    ”Кунем ти се, и вјеру ти давам,

0190    ”Ако такнеш мога господара,

0191    ”Живој ћу ти очи извадити,

0192    ”Нек јунаци о јунаштву раде,

0193    ”А ми жене с миром да шједимо. ”

0194    У то рече Змај-огњени Вуче:

0195    ”О кадуно, Алијина љубовцо,

0196    ”Прискочи ми данас у невољу,

0197    ”Ако Бог да и срећа јуначка,

0198    ”И погубим твога господара,

0199    ”Држаћу те како моју мајку,

0200    ”Вјенчаћу те за брата мојега. ”

0201    Кад то зачу Алијина љубовца,

0202    Чудно смисли, а мудро изрече:

0203    ”Волим бити Вукова снашица,

0204    ”Него Анђи танка робињица. ”

0205    Пак се скочи на ноге лагане,

0206    По ливади сакупља комаде.

0207    За њом трчи млада Анђелија,

0208    Подвикује грлом бијелијем:

0209    ”Не, кадуно, у јаду кукала!

0210    ”Не погуби свога господара,

0211    ”Куда ће ти зазор и срамота,

0212    ”А од Бога велика гријота,

0213    ”Да погуби жена свога мужа,

0214    ”На тебе ће останут’ уклетва.

0215    ”Подај мене од сабље комаде,

0216    ”Ја ћу помоћ моме заручнику,

0217    ”Када мужу нећу, да коме ћу. ”

0218    Па довати комад сабље ђорде,

0219    Пружи Вуку у лијеву руку:

0220    ”Ево, Вуко, драги господаре,

0221    ”Држи десном, а кољи лијевом,

0222    ”Не би ли га како уморио. ”

0223    Кад се Вуче до сабље довуче,

0224    Закла Алију по грлу бијелу,

0225    Паде Турчин на земљици црној,

0226    Како паде, тако не устаде.

0227    Ондар Вуко коње доватио,

0228    Кади дава суру бедевију,

0229    А он узе Алино оружје,

0230    Отидоше здраво двору своме,

0231    Далеко их мајка угледала,

0232    А на ближе стара сусретала,

0233    Те се с њима у лице ижљуби,

0234    Вуко мајку у бијелу руку.

0235    Зове брата свога Андријаша:

0236    ”Ево, брате, за тебе љубовце,

0237    ”Тебе, мајко, лијепе снашице,

0238    ”Мојој Анђи вјерне јетрвице. ”

0239    Покрсти је у бијеле цркве,

0240    А вјенча је за братом Андријом,

0241    Те Вук вјеру своју не саломи,

0242    Држао је као своју мајку,

0243    А Андрију како оца свога.

0244    То је било сад се спомињало,

0245    Нама, браћо, добро здравље било.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.
Штампање