Милан-бег и Драгутин-бег је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

0001    Два се брата врло миловала:

0002    Бег Милане и бег Драгутине.

0003    Колико се браћа миловала,

0004    Под њима се добри коњи љубе.

0005    Бег Милан-бег брату говорио:

0006    „А мој брате, беже Драгутине!

0007    „Ходи, брате, да се иженимо.”

0008    Бег Драгутин брату говорио:

0009    „Ласно би се, брате, иженили;

0010    „Ал’ кад туђе сеје саставимо,

0011    «Туђе ће нас сеје завадити,

0012    „Башка ће нам дворе поградити,

0013    „Између њих трње посадити,

0014    „И кроз трње воду навратити,

0015    „Нека трње у висину расте,

0016    „Да се никад састат’ не моремо.”

0017    Бег Милан-бег брате не слушаше,

0018    Већ испроси лијепу ђевојку

0019    И искупи кићене сватове,

0020    Те доведе лијепу ђевојку,

0021    Начинио шенлук и весеље,

0022    Кад је било ноћи по јацији,

0023    Младијенце у ђердек сведоше;

0024    Када беже у одају уђе,

0025    А ђевојка стоји под дуваком,

0026    Он за собом затворио врата,

0027    Диже цури пули дувак с лица,

0028    Сину лице, кано жарко сунце,

0029    Бег загрли лијепу ђевојку,

0030    Хотијаше, да је и пољуби;

0031    Ал’ му вели лијепа ђевојка:

0032    „Господару, бего Милан-бего!

0033    „Не дам теби лица обљубити,

0034    „Док не видим твога брата главе,

0035    „Ђе се мртва по авлији ваља.”

0036    Ондар јој је бего говорио:

0037    „Не будали, лијепа ђевојко!

0038    „Волим брата од очињег вида;

0039    „Ко би мог’о брату кидисати?”

0040    Вели њему лијепа ђевојка:

0041    „Ако ти је жао кидисати,

0042    „Ти ћеш сјутра рано уранити,

0043    „Па ти хајде у лов у планину,

0044    „И поведи брата Драгутина,

0045    „Понесите сиве соколове,

0046    „Поведите хрте и загаре,

0047    „Па крећите тице јаребице,

0048    „Напушћајте сиве соколове,

0049    „Нек фатају тице јаребице;

0050    „А крећите срне и кошуте,

0051    „Напушћајте хрте и загаре,

0052    „Нека тару срне и кошуте;

0053    „Па најпошље, бего Милан-бего,

0054    „Ти заметни хајку у планини,

0055    „Па ти крени звијера арслана,

0056    „Свога брата метни на бусију,

0057    „Откуда ће арслан ударити,

0058    „Па ће њега арслан погубити.”

0059    То је бего одмах каил био,

0060    Он јој рече, да ће учинити;

0061    Тада му је лице допуштила.

0062    Кад у јутру зора заб’јелила,

0063    Поранио беже Милан-беже,

0064    Иде брату у другу одају,

0065    Да он буди брата Драгутина;

0066    Ал’ му братац прије уранио,

0067    На демир се пенџер наслонио,

0068    Па премишља мисли свакојаке.

0069    Њему Милан Божју помоћ даје,

0070    Драгутин му љевше прифатио;

0071    Милан му је онда говорио:

0072    „А мој брате, беже Драгутине!

0073    „Јесам, брате, лова пожелио,

0074    „Да идемо у лов у планину.”

0075    Драгутин је брату говорио:

0076    „Мој рођени брате, Милан-беже!

0077    „Ја сам ноћас зао сан уснио:

0078    „Ђе нам муња од запада сину,

0079    „А гром пуче из ведрога неба,

0080    „Па у наше ударио дворе,

0081    „Ја умријех, ти пребоље, брате.”

0082    Милан-бег је брату говорио:

0083    „А мој брате, беже Драгутине!

0084    „Сан је клапа, а Бог је истина;

0085    „Никад санку вјеровати није;

0086    „Да идемо у лов у планину.”

0087    Драгутин је брат послушао:

0088    „Хајде, брате, зови наше слуге,

0089    „Да поведу хрте и загаре,

0090    „Да понесу сиве соколове,

0091    „Док ја идем снахи у одају.”

0092    Па од земље на ноге скочио,

0093    Те он иде снахи у одају.

0094    Кад униђе снахи у одају,

0095    Али снаха код пенџера сједи,

0096    Њој Драгутин добро јутро виче,

0097    Спрам њег’ снаха на ноге скочила,

0098    Драгутину Бога прифатила,

0099    Бијелу му пољубила руку

0100    Подмаче му злаћену столицу,

0101    Шећерли му каву изнијела

0102    И пред каву жежену ракију.

0103    Њојзи вели беже Драгутине:

0104    „Снахо моја, Миланбеговице!

0105    „Јеси л’ ми се јучер уморила

0106    „А јашући коња великога?

0107    „Јеси ли ми ноћас починула

0108    „У чардаку на меку душеку

0109    „Мом Милану на десници руци?”

0110    На то њему снаха одговара:

0111    „А ђевере, мој злаћен прстене!

0112    „Јесам ти се јуче уморила,

0113    „Али сам ти ноћас починула

0114    „У чардаку на меку душеку

0115    „Твом Милану на десници руци.”

0116    Ал’ да видиш бега Драгутина!

0117    Он се маши руком у џепове,

0118    Па извади девет прстенова

0119    Све од чиста саливени злата

0120    И у њима драги каменови,

0121    И уза њих стотину дуката,

0122    Те дарива своју снаху драгу.

0123    Снаха му је пољубила руку,

0124    Извадила од злата мараму,

0125    Те дарива бега Драгутина.

0126    И одоше у лов у планину;

0127    Они дижу тице јаребице,

0128    Напушћају сиве соколове,

0129    Те фатају тице јаребице;

0130    Они крећу срне и кошуте,

0131    Напушћају хрте и загаре,

0132    Те фатају срне и кошуте.

0133    Па најпошље хајку заметнуше,

0134    А Милан-бег помета бусије,

0135    Драгутина метну на бусију,

0136    Откуда ће арслан ударити.

0137    Завикаше по гори хајкачи,

0138    И кренуше звијера арслана,

0139    На бега је арслан ударио;

0140    Кад сагледа звијере арслане,

0141    Кад сагледа бега Драгутина,

0142    На бега је јуриш учинио.

0143    Бег се брани дрвљем и камењем,

0144    И најпотље злаћеном марамом,

0145    Што је њега снаха даривала;

0146    Уфати га звијере арслане,

0147    Ал’ завика беже Драгутине:

0148    „Ђе си, брате, беже Милан-беже ?

0149    „Погуби ме звијере арслане!”

0150    Кад то чуо беже Милан-беже,

0151    Тада му је жао брата било,

0152    Па потече брату по авазу;

0153    Кад допаде брату у бусију,

0154    Ал’ на брату русе главе нејма

0155    Жао било бегу Милан-бегу,

0156    Брже јаше коња великога,

0157    Па он оде двору бијеломе;

0158    Па он оде на горње чардаке,

0159    Па узима своју вјерну љубу,

0160    Те је баца с горњега чардака,

0161    Он је баца на мермер-авлију,

0162    Мртва тужна на авлију паде.

0163    Он накупи бисаге дуката,

0164    Па посједе коња великога,

0165    Он остави дворе и тимаре,

0166    Па отиде главом по свијету.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Milan-beg i Dragutin-beg