Добро дошли на Српску енциклопедију

Марко Краљевић и Хреља Бошњанин

Марко Краљевић и Хреља Бошњанин је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Текст пјесме

0001    Пију вино до три побратима

0002    У Костуру, граду бијеломе.

0003    Једно ми је Краљевићу Марко,

0004    А друго је Сибињанин Јанко,

0005    Треће побре Хреља Бошњанине.

0006    Обазнали од Костура Турци,

0007    Од Костура тер затворе врата.

0008    Стала вика по граду Турака,

0009    Да ухите до три побратима.

0010    Успели се граду на бедеме,

0011    Да би кудар побри побјегнули,

0012    Ал се никуд побјећи не може.

0013    А кад види Хреља Бошњанине,

0014    Да ли ће их ухитити Турци,

0015    Скочи Хреља мосте од Костура.

0016    Тад поцвиље и Јанко и Марко:

0017    ”Врат’ се амо, Богом побратиме!

0018    Па нам русе одас’јецај главе,

0019    А немој нас оставити жив’јех,

0020    Да нас муче по Костуру Турци.”

0021    А кад их је Хреља разумио,

0022    У живу га срцу забољели,

0023    Па прескочи мосте од Костура,

0024    И к њима се Хреља узврнуо,

0025    Јами Марка под десно пазухо,

0026    Јанка узме под пазухо л’јево,

0027    Скочи ш њима мосте од Костура

0028    И изађе под Костур на воду.

0029    То т’ на води проклета дјевојка

0030    Сестра драга Михне од Костура,

0031    Па повиче танко гласовито:

0032    ”Ђе си, вуче, који два привуче!

0033    Обрни се главом пут дјевојке,

0034    Нек те видим лишце у јуначко.

0035    Вести ћу ти у махраму лишце,

0036    Те ти игда ка Костуру сидеш,

0037    Да те по чем познати умијем.”

0038    Обрће се Хреља Бошњанине

0039    Русом главом пут дјевојке младе,

0040    А проклета Костурка дјевојка

0041    Удари га стр’јелом мађијаном.

0042    Од милости Хрељу устр’јелила,

0043    Паде Марко траву на зелену.

0044    Кад то виде и Јанко и Марко,

0045    Како змије поцвилише љуте.

0046    Жао им га оставити било,

0047    Па га Маркои на плећи јамио

0048    И вуче га пољем костурскијем,

0049    Донесе га повише Костура.

0050    Кад се Марку носит додијало,

0051    Стави Хрељу под јелу зелену,

0052    Па ту побри гробље ископали,

0053    Укопали Хрељу побратима.

0054    Тешко цвиле како двије змије,

0055    Под јелу се чешће озираше,

0056    Ђе оставе Хрељу побратима

0057    И отиду зеленом горицом.

0058    Оста Хреља под јелом зеленом,

0059    А проклета дјевојка Костурка

0060    Сваки данак Хрељу походила,

0061    Носила му ручке и обједе,

0062    На промјену танахне кошуље.

0063    То је вр’јеме постојало мало,

0064    Састале се три јуначке мајке:

0065    Једно мајка Краљевића Марка,

0066    Друго мајка од Сибиња Јанка,

0067    Треће мајка Хреље Бошњанина,

0068    На Дунају, на води студеној,

0069    Па се оне хвалити стадоше.

0070    Рече мајка Краљевића Марка:

0071    ”Није мајка родила јунака,

0072    Што ја мога Краљевића Марка.”

0073    Рече мајка од Сибиња Јанка:

0074    ”Није мајка родила јунака,

0075    Што ја мајка од Сибиња Јанка.”

0076    Мучи мајка Хреље Бошњанина,

0077    А низ образ грозне сузе л’јева,

0078    Да је њојзи Хреља погинуо,

0079    Под Костуром, он се не б’јелио!

0080    Све то мисле три мајке јунаке,

0081    Да их нико одникле не чује,

0082    Све то слуша Краљевићу Марко,

0083    Чује Марко иза воде хладне,

0084    Па говори Краљевићу Марко:

0085    ”Умукните, дв’је јуначке мајке!

0086    Не хвал’те се, није вам пристојно,

0087    Нек се хвали Хрељичина мајка,

0088    Ти се хвали, теби је пристојно!

0089    Ти си мајка родила јунака,

0090    Примио је и мене и Јанка

0091    Преко моста од Костура града,

0092    Ал проклета Костурка дјевојка,

0093    Која побра устр’јелила мога!

0094    Ал да би ме не родила мајка,

0095    Нег кобила како коња мога,

0096    Ако не ћу ка Костуру поћи.

0097    Осједнут ћу студену водицу,

0098    Ол ухитит Костурку дјевојку,

0099    Оли моју изгубити главу,

0100    Оли побра осветити мога.”

0101    То изрече Краљевићу Марко

0102    И отиде двору бијеломе,

0103    Па изведе шарца, коња свога,

0104    Оправља га Краљевићу Марко.

0105    Кад је Марко коња оправио,

0106    Марко иде дворе у бијеле.

0107    Узме Марко, што је од потребе,

0108    Све његово оружје свијетло,

0109    Па изађе из куле бијеле

0110    И баца се коњу на рамена.

0111    Иде Марко Костуру б’јеломе,

0112    Скрије коња од водице даље.

0113    Он се Марко хладној води вуче,

0114    Чека младу Костурку дјевојку.

0115    Кад је зора заб’јелила б’јела,

0116    А ево ти Костурке дјевојке,

0117    Сестре драге Михне од Костура.

0118    Кад је дошла на воду студену,

0119    Прво б’јело лишце умивала.

0120    А гледа је Краљевићу Марко,

0121    Па ми скочи на ноге лагане,

0122    Ухитио Костурку дјевојку,

0123    Сестру драгу Михне од Костура,

0124    Па је води уз то поље равно,

0125    Докле дође до коња својега.

0126    Па је меће коњу на рамена,

0127    Ш њоме иде уз поље костурско,

0128    Докле дође зелене до горе

0129    Близу гробља Хреље Бошњанина.

0130    Па је бије гвозденом канџијом

0131    И говори Краљевићу Марко:

0132    ”Реци мени, Костурко дјевојко!

0133    Зашто си ми побра погубила,

0134    Ол мађија побратима мога?

0135    Ако си га, кучко, погубила,

0136    Божија те ст’јела ударила,

0137    Што погуби онаког јунака?

0138    Црна би га земља проплакала.

0139    То л’ ми не ћеш повидјети право,

0140    Оба ћу ти ока извадити.”

0141    Говори му дјевојка Костурка,

0142    Сестра драга Михне од Костура:

0143    ”Не ударај, Богом побратиме!

0144    Није теби Хреља преминуо.

0145    Н’јесам ти га, побре, ударила,

0146    Да погубим побратима твога,

0147    Нег је моме срцу омилио.

0148    Ударих га стр’јелом мађијаном,

0149    Од милости, Богом побратиме!

0150    Да м’ се могу назвати љубовца.

0151    Ако ћеш ми тврду вјеру дати,

0152    Да ми не ћеш ништа учинити,

0153    Нег да ћеш ме ш њиме оженити,

0154    Ја ћу ти га жива повратити.”

0155    Када чуеј Краљевићу Марко,

0156    Да ће Хрељу повратит дјевојка

0157    И да же му побро оживљети,

0158    По трипут јој тврду вјеру дава,

0159    Да јој не ће ништа учинити,

0160    Нег да ће га ш њоме оженити.

0161    Тад да видиш дјевојке Костурке,

0162    Како скаче гори по зеленој.

0163    Бере млада вида од мађија,

0164    Па се сврне јеле под зелене

0165    На вр’ гроба Хреље Бошљанина.

0166    Па му с гробља црну земљу диже,

0167    Помаго јој Краљевићу Марко.

0168    Из земље су Хрељу извадили.

0169    Тадар млада дјевојка Костурка

0170    Привија му вида од мађија

0171    И таре га лишце уз јуначко.

0172    Сједе Хреља траву на зелену,

0173    Јунак сио, очи отворио.

0174    Кад видио Краљевића Марка,

0175    Па је њему Хреља говорио:

0176    ”Ђе си, побре, за Бога милога!

0177    Откле ти је Бог и срећа дала,

0178    Да ухитиш дјевојку Костурку,

0179    Која ме је стр’јелом ударила

0180    И у црну земљу поставила?

0181    Хвала моме Богу великоме,

0182    А и теби, мили побратиме!

0183    Који си ме, побре, слободио,

0184    А од младе дјевојке Костурке!

0185    Држала ме у мађијам тешким,

0186    Сваку ноћцу к мени доходила,

0187    Ербо сам јој срцу омилио.”

0188    Па да видиш Хрељу Бошњанина!

0189    И сам Хреља о женидби ради,

0190    Те бесједи побратиму своме:

0191    ”Ајде, побре, да јој тако буде!

0192    Водимо је двору бијеломе,

0193    Покрстит је, за њу се вјенчати,

0194    Ти ћеш бити за кума вјенчана.”

0195    Да ко види Костурку дјевојку!

0196    Боже мили, драго ти јој било!

0197    Па се Хрељи вије око врата

0198    И љуби га лишце у бијело,

0199    Пољуби га три четири пута,

0200    Да је бројит, би се забројио.

0201    Отоле се побри оправили

0202    Двору б’јелу Хреље Бошњанина.

0203    Нетон дођу, покрсте дјевојку,

0204    Лијепо јој име износили,

0205    Л’јепо име: Јеле Хрељичина.

0206    Па ожене Хрељу Бошњанина,

0207    Марко био за кума вјенчана.

0208    Лијепо се с Хрељом миловала,

0209    Каконо се два ока милују.

0210    И то вр’јеме нестало за веле,

0211    То се чудо и до цара чуло.

0212    Жао било цару честитоме,

0213    Да је Хреља одвео дјевојку,

0214    Покрстио, ш њом се оженио.

0215    Царе ради Хрељу погубити,

0216    Па ми сједе, б’јелу књигу пише

0217    И шаље је Јели Хрељичиној.

0218    Овако јој у тој књизи кити:

0219    ”О Костурко, Хрељичина љубо!

0220    Ти си прије Туркињица била,

0221    Сад се зовеш љуби Хрељичина.

0222    Ак’ се хоћеш назвати царица,

0223    Љуби моја, Стамболу госпоја,

0224    Отруј Хрељу, твога господара.

0225    Послат хоћу мојега везира,

0226    Ш њиме другу стотину Турака,

0227    Да те воде Стамболу б’јеломе.”

0228    Кад је царе књигу накитио,

0229    Отправи је Јели Хрељичиној.

0230    Када Јели б’јела књига дође,

0231    Књигу штије, а на њу се смије,

0232    Па дозивље Хрељу Бошњанина:

0233    ”Ђе си, Хреља, жива жељо моја!

0234    Да ја теби једно чудо кажем,

0235    Да ти кажем, драги господаре!

0236    Што ми пише од Стамбола царе.”

0237    Па му б’јелу књигу доносила,

0238    Пружила му руке у јуначке.

0239    Књигу гледа Хреља Бошњанине.

0240    Кад видио, што је накићено,

0241    Штоно царе из Стамбола пише,

0242    Он говори Јели, љуби својој:

0243    ”Пиши књигу, Јелеј, љуби моја!

0244    Да си, Јеле, мене отровала,

0245    Нека шаље његова везира,

0246    Ш њим Турака, колико му драго.

0247    Кад опремиш листак књиге мале,

0248    Градит ћемо танахну коцију,

0249    Стави мене у коцију жива,

0250    Украј мене оковану ћорду.

0251    Кадар дође цареви везире

0252    И ш њим дођу јањичари Турци,

0253    Реци њима, Јеле, љуби моја:

0254    ” ”Кад је мени Хреља умирао,

0255    На смрти је мени наредио,

0256    Да г’ од двора даље укопамо,

0257    За то Турци, мила браћо моја!

0258    Прихитите тахахну коцију,

0259    Носите је зелене у горе,

0260    Нек у гори Хрељу укопамо,

0261    Нек исправим, што м’ је наредио.” ”

0262    То малахно вр’јеме постануло,

0263    Јеле цару књигу отправила:

0264    ”Царе св’јетли, мили господаре!

0265    Ја сам мога Хрељу отровала.

0266    Шаљи Турке, кадгод ти је драго,

0267    И твојега пред њима везира.”

0268    Кад је б’јелу књигу направила,

0269    Опреми је Стамболу б’јеломе.

0270    Када цару б’јела књига дође,

0271    Књигу гледа од Стамбола царе.

0272    Кад видио, што му Јела пише,

0273    Од милости књигу пољубио,

0274    Од весеља у њедра бацио.

0275    То не чини од Стамбола царе,

0276    Да с’ весели Јели Хрељичиној,

0277    Него чини од Стамбола царе,

0278    Што погину Хреља Бошњанине,

0279    Тер пошиље својега везира

0280    И стотину млад’јех јањичара.

0281    Иду на двор Хреље Бошњанина.

0282    Јеле Хрељу полоћила била

0283    И ставила у коцију танку

0284    И код њега оковану ћорду.

0285    У то доба цареви везире

0286    У бијеле дворе ушетао.

0287    Стаде цвилит Јеле Хрељичина,

0288    Брез невоље, како од невоље.

0289    Говори јој цареви везире:

0290    ”Зашто цвилиш, млада султанија!

0291    Зашто цвилиш Хрељу Бошњанина,

0292    Ал за царем бит ти боље не ће?”

0293    Али му је Јеле говорила:

0294    ”Жалим Хрељу, цареви везире!

0295    Ш њиме ми је свако добро било,

0296    Милово ме више него себе,

0297    А сад сам га јадна отровала.

0298    Ал је мени Хреља оставио

0299    На самрти, кад је умирао,

0300    Да г’ однесем од двора далеко

0301    И укопам у гори зеленој.

0302    Узмите га, витезови Турци!

0303    Ностие га горе у зелене.”

0304    Кадар Турци Јелу разумјели,

0305    Прихитили танену коцију,

0306    Па га вуку у горе зелене.

0307    Носе њега на промјену Турци.

0308    Ал се њима ности додијало,

0309    Па завичу танко иза гласа:

0310    ”Господаре, цареви везире!

0311    Копај врага ол г’ у гору бацај,

0312    Ми га више носит не можемо.”

0313    Ал говори цареви везире:

0314    ”Ва баците у гору коцију,

0315    Нек се тамо с гором разговара

0316    И звјерињем од горе зелене.”

0317    Баце Турци у гору коцију,

0318    С њом удрили о црну земљицу,

0319    Из коције Хреља излетио

0320    Бритком сабљом у десници својој,

0321    Па на Турке уриш учинио.

0322    Св’јех пос’јече, н’један не утече.

0323    Сама пушти царева везира,

0324    Нека иђе Стамболу б’јеломе,

0325    Нека цару св’јетлу припов’једа,

0326    Како му је на конаку било.

0327    Везир пође Стамболу б’јеломе,

0328    Једва духат Стамболу допаде

0329    И донесе св’јетлу цару гласе.

0330    Цар се тешким чудом зачудио,

0331    Ал од стида никоме не каже.

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.
Штампање