Добро дошли на Српску енциклопедију

Марко Краљевић и Николица, бан од Румелије

Марко Краљевић и Николица, бан од Румелије је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Текст пјесме

0001    Лов ловио Краљевићу Марко,

0002    Лов ловио љетни дан до подне,

0003    Ништа му се уловит не дало.

0004    Веће му се било додијало,

0005    Па он сједе под јеле зелене.

0006    Ту је сио, па је починуо.

0007    И он стаде Марко обједиват:

0008    Б’јела круха и главицу лука.

0009    Ал ето ти Сибињанин-Јанка,

0010    Божју Марку помоћ називао:

0011    ”Божја помоћ, побратиме Марко!”

0012    Л’јепо њему Марко потпримио.

0013    Ту се они стану разговарат.

0014    Ал говори Сибињанин Јанко:

0015    ”Да ти, побре, моје јаде кажем,

0016    Ти би вазда о њима мислио!

0017    Девет сам се пута оженио,

0018    Све ми девет љуби преминуло,

0019    А сад не знам, хоћу ли десетом?

0020    Ја дванаес имадох синова,

0021    Смрт је љута свијех покосила.”

0022    Ал говори Краљевићу Марко:

0023    ”О мој побре, Сибињанин Јанко!

0024    Да ти, побре, моје јаде кажем,

0025    Ти би твоје позаборавио,

0026    А моје би на памет ставио.

0027    Бијели сам свијет обишао,

0028    Ја се Марко јесам оженио,

0029    Љуби ми је чедо породила,

0030    А до мало с чедом преминула.

0031    Опет сам се Марко оженио,

0032    Опет ми је љуби преминула.

0033    Трећим сам се Марко оженио,

0034    Три ми сина љуби породила,

0035    Сва три су ми давно преминула.

0036    Опет ће ми љуба породити,

0037    Моли Бога, драги побратиме!

0038    Да би мени сина породила.”

0039    Ту се Јанко с Марком поздравио,

0040    А Марко се двору повратио.

0041    Кад еј арко б’јелу двору дошо,

0042    Маланоје вр’јеме постојало,

0043    Мало вр’јеме ни недјеља дана.

0044    Љуби му је чедо породила,

0045    Мало чедо, али мушка глава.

0046    Ал говори Маркова љубовца:

0047    ”Господару, Краљевићу Марко!

0048    Кога ћемо поздравит за кума,

0049    Кад имамо свакуд пријатеља?”

0050    Ал говори Краљевићу Марко:

0051    ”Не брини се, моја љуби драга!

0052    Ал немамо Румелији равној.

0053    Ми хоћемо позвати за кума

0054    Николицу, Румелија бана.”

0055    Па је Марко књигу написао

0056    И шаље је Николици бану.

0057    Овако му у књизи китио:

0058    ”Пријатељу, Николица бане!

0059    Досад јесмо пријатељи били,

0060    Одсад ћемо бољи, ако Бог да!

0061    Љуба ми је чедо породила.

0062    Молим тебе, драги пријатељу!

0063    Да ти дођеш ка Прилипу граду,

0064    А за кума чеду малахному.”

0065    Одговара Николица бане:

0066    ”Пријатељу, Краљевићу Марко!

0067    Рад бих доћи ка Прилипу граду,

0068    Ал не могу, драги пријатељу!

0069    Ер сам ти се давно поболио.

0070    Већ ти дођи Румелији равној

0071    И доведи чеда малахнога,

0072    Па ћемо га крстити овамо.”

0073    Кад је Марку мала књига пала

0074    И кад Марко књигу проучио,

0075    Не хће ићи Румелији равној.

0076    Али му је љуби говорила:

0077    ”Господаре, Краљевићу Марко!

0078    Ми хајдемо Румелији равној,

0079    Да ја видим Николицу бана.”

0080    Кад је Марко љуби разумио,

0081    Два је добра коња опремио.

0082    На једнога љубу поставио,

0083    На другог се сам с чедом бацио.

0084    Здраво иду горицом зеленом.

0085    Кад су дошли Румелији равној,

0086    Л’јепо их је бане причекао.

0087    Стављо их је за свјетле совре,

0088    Примако им пива и једива,

0089    Пред Јелину црвенога вина,

0090    А пред Марка вина и ракије,

0091    Док се Марко није изопио.

0092    А када се Марко изопио

0093    Ђе је сио, туте и остао,

0094    У чврсти је санак ударио.

0095    Кад то видје Николица бане,

0096    Узме Марка у своје наруче,

0097    Ал га прије савезао био,

0098    Савеза му и ноге и руке,

0099    Па га носи у ледне тамнице,

0100    У студену воду до кољена,

0101    У зелену траву до рамена.

0102    Ту му даде круха сјерчанице

0103    И студене од коња водице,

0104    Још с њим ставља чеда малахнога.

0105    Цмили јадна Јелина госпођа,

0106    Никако се утјешит не може.

0107    Кад се Марко од сна пробудио,

0108    А кад види, да је сужањству,

0109    И код себе чеда малахнога,

0110    Цмили д’јете, ер му није мајке.

0111    Дрну руком Краљевићу Марко,

0112    Дрну руком тамо и овамо,

0113    Да б’ икако уже прекинуо,

0114    Али ништа учинит не може.

0115    Тад поцвили Краљевићу Марко,

0116    Тад поцвили како д’јете мало,

0117    Па узимље сина малахнога,

0118    Дава њему круха сјерчанице,

0119    Ал га чедо ни такнути не ће,

0120    Већ до малу душу испуштило.

0121    Кад то види Краљевићу Марко,

0122    Поцвилио како змија љута,

0123    Плаче Марко и себе и чеда.

0124    Па се мучи јадан Краљевићу

0125    И некако рука везанијех

0126    Малено је гробље направио

0127    И сина је свога укопао.

0128    Још је стојо јадан Краљевићу,

0129    Још је стојо три бијела дана,

0130    Али му је круха понестало.

0131    Трпи Марко још два пуна дана,

0132    Али више трпјети не може.

0133    Видје Марко, ђе ће погинути

0134    У тамници од љутога глада,

0135    Па је мало гробље откопао

0136    И мртва је извадио сина,

0137    Ш њим се б’јели данак прехранио.

0138    Али ето и горе невоље.

0139    И сина је већ појио Марко,

0140    А сад што ће јадан, како ли ће?

0141    Да ко види јадног Краљевића,

0142    Како се је разљутио Марко,

0143    Разљути се као горско зв’јере.

0144    Дрну рукам тамо и овамо,

0145    На рукам је уже прекинуо

0146    И на ногам, штоно више б’јаше.

0147    Тамници је на врата спануо

0148    И у врата ногом ударио,

0149    Намах су се врата отворила.

0150    Па он пође у бијеле дворе,

0151    Б’јеле дворе Николице бана.

0152    Ту је своју љубу находио,

0153    Она цвили и сузе прол’јева.

0154    Али јој је Марко говорио:

0155    ”А не цвили, моја љуби драга!

0156    Ак’ и јеси изгубила сина,

0157    Али н’јеси господара Марка.”

0158    Па је своју ћорду узимао,

0159    По двору је пошетао Марко,

0160    Ал не нађе Николицу бана,

0161    Јер бијаше у лов отишао,

0162    Лов ловити гори по зеленој.

0163    Већ му био љубу находио,

0164    Ђено синка у бешљици шика,

0165    Па јој Марко одрубио главу,

0166    А малахно д’јете узимао

0167    И баци га доли низ прозоре.

0168    По двору је блага покупио,

0169    А у дворе огањ упуштио,

0170    Из подрума три коња извео.

0171    На једнога натовари благо,

0172    На другог је љубу поставио,

0173    На трећега и сам узјахао,

0174    Па он иде бијелу Прилипу

0175    Пјевајући и поп’јевајући.

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.
Штампање