Корисничке алатке

Алатке сајта


марко_краљевић_и_дедо_џидовина

Марко Краљевић и Дедо Џидовина

Марко Краљевић и Дедо Џидовина је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Славу слави Деспотовић Ђуро,

0002    Он слави светога Ђорђију.

0003    На славу му млого гостах дође:

0004    Двјести попах, триста калуђерах

0005    И лудијех триста ђаковчади,

0006    И четири српски патријара

0007    И дванаест младијех владиках.

0008    Позно дође Дедо Џидовина,

0009    Пред кулом коња разјахао

0010    И уљезе у бијелу кул,

0011    Широко му мјесто учинише.

0012    Они пију вино и ракију,

0013    Па госпоцку совру поставише,

0014    Изнесоше пуње и свијеће,

0015    А да славу божу споменује –

0016    Не да Туре славу спомињати,

0017    Свак се осјети а весеља нема.

0018    Каде сјутри дан и зора дође,

0019    Но говори Деспотовић Ђуро:

0020    ”О Јерина, моја вјерна љубо,

0021    Ну, дофати једну купу златну,

0022    У њу кани тридесет оках вина,

0023    Пони га преко Косовога,

0024    Дако сретеш од Угревах кога,

0025    Не би ли ти ко славу споменуо!”

0026    Она скочи од земље на ноге,

0027    Узе чашу с тридесет оках вина,

0028    Понесе је преко Косовога

0029    И сусрете Краљевића Марка,

0030    На Шарчића, коња големога.

0031    Десну му пољубила руку

0032    И даде му златну купу вина:

0033    ”На то тебе, ђевере Марко,

0034    Да ти славу божу споменујеш!”

0035    Таде Марко погледа Јерину:

0036    ”Што би ово, Ђурова Јерина,

0037    А што славу дома не споменеш?”

0038    Јерину сузе пропануле:

0039    ”Не да Туре Дедо Џидовина!

0040    Па је Марко таде говорио:

0041    ”А, за Бога Ђурова Јерина,

0042    Има ли ту од Угревах кога?”

0043    А Јерина таде говорила:

0044    ”Има доста, но су неваљатни!”

0045    Таде Марко чашу приватио,

0046    Вино попи, славу не помену

0047    И Јерини ријеч говорио:

0048    ”Хајде дома, Ђурова,

0049    Ја ћу мало попослијед доћ”’

0050    Јерина на дворове дође,

0051    Све Ђуру по истину каже.

0052    Стаде мало, не би николико,

0053    Али Марко Краљевићу дође.

0054    Но га виђе Дедо Џидовина,

0055    Па је Туре ријеч говорило:

0056    ”Фала Богу, чуда великога,

0057    Дође јунак под Ђуровом кулом

0058    И јахаше шарено говедо!”

0059    Но му рече Деспотовић Ђуро:

0060    ”Није оно јунак на говедо,

0061    Не је Марко на коња Шаруна!”

0062    Оно рече, тадер дође Марко,

0063    Свако му се на ноге дигнуо.

0064    Колик’ се је Марко напучио,

0065    Он се ни с’ ким питати не хоће,

0066    Но фати пуње и свијећу,

0067    Па је таде ријеч бесједио:

0068    ”Чујте, гости Деспотовић’ Ђура,

0069    Ко се овђе прекрстити неће,

0070    Нека излази из бијеле куле!”

0071    Скочи Туре од земље на ноге,

0072    А просу му пуње у рукама.

0073    На брицке се сабље ударише,

0074    Докле им се сабље поломише

0075    До крсницах и руках десницах –

0076    Свак избјежа из бијеле куле.

0077    За б’јела се грла уфатише,

0078    Е се носе по бијелој кули,

0079    Прољетни се дан носе до подне.

0080    Јдева Марко доље Турчину,

0081    Те му пасју главу окинуо,

0082    Па га избачи из бијеле куле,

0083    Окупи госте на трпезу,

0084    Те је божу славу споменуо.

0085    Кад погледа по дружини Марко,

0086    Али није двадест калуђерах,

0087    Но су утекли пољем Косовијем –

0088    А нека их, неваљала војска!

0089    То је било кад се чинило.

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Marko Kraljevic i Dedo Dzidovina

марко_краљевић_и_дедо_џидовина.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/16 22:18