Златија старца Ћеивана је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

0001    Вала Богу, вала јединоме!

0002    Књигу пише царе од Стамбола,

0003    Те је шаље старцу Ћеивану:

0004    „Чујеш мене, старче Ћеиване,

0005    „ Опреми се на цареву војску,

0006    „ Јал’ с’ опреми, јал’ одмјену нађи

0007    „Без промјене за девет година,

0008    „ Јера ти се од ина не може.”

0009    А кад старца књига допанула,

0010    Књигу учи стари Ћеиване,

0011    Грозне сузе низ образе лије,

0012    Шњима кваси пребијелу браду;

0013    Невоља му сузе прољевати,

0014    Јер не има од срца порода,

0015    После једну ћерку јединицу,

0016    Та Златију лијепу ђевојку;

0017    Па га пита Златија ђевојка:

0018    „О мој бабо, стари Ћеиване!

0019    „Откуд књига, од кога ли града?

0020    „Шта л’ се у њој жалостиво пише,

0021    „Те ти рониш сузе од очију?”

0022    Вели Златки старац Ћеиване:

0023    „Ћери моја, Златија ђевојко:

0024    „Књига није ни од кака града,

0025    „Већ ферман цара честитога:

0026    „Цар ме зове на његову војску,

0027    „Да војујем за девет година

0028    „Без промјене, моја мила ћерко !

0029    „А ја сам ти, ћери, остарио,

0030    „Те не могу више војевати.”

0031    Но говори Златија ђевојка:

0032    „О мој бабо, стари Ћеиване!

0033    „Сакрој мене рухо сератлијнско,

0034    „Ка’ што носе цареве делије;

0035    „И дај мене свијетло оружје

0036    „И твојега косната мркова,

0037    „И с рамена танка џевердана,

0038    „И од бедре сабљу са очима,

0039    „Ја ћу ићи на цареву војску

0040    „Без промјене за девет година.”

0041    То је старац једва дочекао,

0042    Пореза јој рухо сератлијнско,

0043    Ка’ што носе цареве делије;

0044    Даде ћери свијетло оружје,

0045    И даде јој косната мркова,

0046    И с рамена лака џевердана,

0047    И од бедре сабљу са очима;

0048    Опреми се Златија ђевојка,

0049    Поја’ коња, оде у крајину

0050    До цареве силе и ордије.

0051    А кад дође у цареву војску,

0052    Све устало мало и велико,

0053    Те гледају лијепу ђевојку,

0054    Па међ’ собом говораху Турци:

0055    „Добра коња и добра јунака

0056    „У одмјени старца Ћеивана!”

0057    Златка оде цару честитоме,

0058    Цар је тури над војском везиром,

0059    Те војева на царевој војсци

0060    Брез промјене за девет година,

0061    Нико не зна, да је женска глава;

0062    Но помало Омер челебија,

0063    Мио синак од мора везира,

0064    Он везиру ситну књигу пише:

0065    „О мој бабо, од мора везиру!

0066    „Што је синак старца Ћеивана,

0067    „Везир јесте над царевом војском,

0068    „Чини ми се, ка’ да је ђевојка,

0069    „Јер је танка стаса и узраста,

0070    „А бијела и румена лица.”

0071    Кад је везир књигу проучио,

0072    Он Омеру другу накитио:

0073    „Мио сине, Омер-челебија!

0074    „Ако си се ашик учинио,

0075    „А ти зови царева везира,

0076    „Те с’ мећите маља и камена:

0077    „Ако буде лијепа ђевојка,

0078    „Нити може маља ни камена;

0079    „Ако ј’ тако познат’ не могбудеш,

0080    „Ти је зови у зелену башчу,

0081    „Те с’ ваљајте по зеленој трави:

0082    „Ако буде лијепа ђевојка,

0083    „За њом ће се повијати трава;

0084    „Ако ј’ тако познат’ не могбудеш,

0085    „Ти је зови у бању на воду,

0086    „Те скините ковче и дизлуке,

0087    „И с прсију токе и ђечерме:

0088    „Познаћеш јој на прсима дојке

0089    „И на глави косу под калпаком.”

0090    Кад Омеру ситна књига дође,

0091    Те виђео, што му бабо пише,

0092    Он заметну игру пред Златијом,

0093    Бацат’ оде камена с рамена

0094    И из руке маља око себе;

0095    Но се скочи Златија ђевојка,

0096    Претури им маља и камена.

0097    Кад то виђе Омер челебија,

0098    Он се диже у зелену башчу,

0099    Шњиме пође Златија ђевојка;

0100    Кад дођоше у зелену башчу,

0101    Попадоше по зеленој трави,

0102    Ваљају се тамо и овамо;

0103    Но ђевојка мудра и паметна,

0104    Те за собом траву поврташе,

0105    Ни по том је познат’ не могоше;

0106    Па пођоше у бању на воду,

0107    Да бијеле пребијело лице;

0108    Кад дођоше у бању на воду,

0109    Отидоше токе распучават’

0110    И зелене под њима ђечерме;

0111    Таман Златки да се виде дојке,

0112    Ал’ повика телал у ордији:

0113    „Туна ко је над војском везире,

0114    „Б’јели му се похараше двори,

0115    „Погибе му старац Ћеиване,

0116    „А умрије нена на мукама,

0117    „Однесе се из ризнице благо,

0118    „Одведоше коњи и соколи.”

0119    Кад то чула Златија ђевојка,

0120    Спучи куја токе на прсима,

0121    А припаса сабљу са очима,

0122    Собом млада до мркова дође,

0123    Па се коњу на рамена баци,

0124    Те ђевојка воду пребродила,

0125    Па се натраг Златка обазрела,

0126    Те говори Омер-челебији:

0127    „О делијо, Омер-челебија!

0128    „Расте ли ти у пољу пшеница,

0129    „Као моја коса под калпаком?

0130    „Расту ли ти у башчи јабуке,

0131    „Као моје у њедрима дојке?”

0132    Па окрену коња коснатога,

0133    Оде право вилаету своме,

0134    Своме бабу старцу Ћеивану.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Zlatija starca Ceivana