Маркова женидба је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Прва ријеч: боже нам помагај!

0002    Друга вазда: хоће ако бог да!

0003    На овоме мјесту и свакоме,

0004    домаћину и у дом ко му је,

0005    а по томе, браћо моја драга,

0006    ако умјех пјесну да ви кажем.

0007    Краљић Марко сједе на вечеру

0008    са његовом остаралом мајком,

0009    а мајка му рујно служи вино.

0010    Па када се вина напојише,

0011    а од вина радост опазише,

0012    дође лице како рујно винце,

0013    тада мајка Марку бесједила:

0014    „Што ме, Марко, мучиш остаралу,

0015    те се синко, некће оженити,

0016    некће мене снаху испросити,

0017    мене снаху, тебе вјерну љубу?

0018    Не могу ти хизмет учинити

0019    у твојему госпоцком оџаку,

0020    не могу ти служит вино рујно.“

0021    Тада Марко мајци бесједио:

0022    „Млого земље и градовах прођог,

0023    и не нађох за мене ђевојке,

0024    Ђе ли нађох за мене ђевојку,

0025    ту не нађох пријатеља за те

0026    с ким би пила црвенога винца,

0027    до ’во, једном, мајко Јеворисима,

0028    бијах, мајко, у земљу маџарску,

0029    догог, мале, на бунар на воду

0030    и ту виђог на бунар ђевојку;

0031    каде сам је, мајко сагледао,

0032    окрену се око мене трава,

0033    имах панут са Шарина мога.

0034    Ћерца бјеше краља Шишманина,

0035    и та бјеше за мене ђевојка,

0036    за те мале, добри пријатељи

0037    с ким би пила црвенику вино.“

0038    Таде Марку рече Јевросима:

0039    „Хајде, Марко, те проси ђевојку!“

0040    Тада Марко рече Јевросими:

0041    Како сјутра био данак дође,

0042    мијеси ми лахке брашњенице,

0043    оћу поћи да просим ђевојку,

0044    оћу тебе вољу испунити,

0045    и тебе ћу снаху добавити.„

0046    А кад зачу мајка Јеворсима,

0047    то је њојзи врло мило било,

0048    некће она ни зору чекати,

0049    до мијеси лахку брашненицу,

0050    све до зоре мајка сигурала.

0051    Каде свану и данак настану,

0052    те се Марко Краљевић спремаше,

0053    ма се Марко дивно ођенуо;

0054    на се ђузел ђеисију тура,

0055    а на ноге меневли чакшире,

0056    на чакшире ковче јеждирлије,

0057    а на кофче сербрне синџире,

0058    на синџире златне трепетљике,

0059    љто Туркиње носе испод грла,

0060    а Марко их тура по ногама,

0061    па на тело бурунџук кошуљу,

0062    на кошуљу црвену доламу,

0063    на доламу токе позлаћене,

0064    а на главу самур и челенку,

0065    златне ките пале му до паса

0066    и од токах ђуле поклопиле,

0067    и то Марку згодно одговара,

0068    пак се жицом злантом утегнуо

0069    и о бедри сабљу припасао,

0070    пале златне ресе до травице,

0071    сваки чифт је од жута дуката,

0072    таде Марко на младе повикну:

0073    “Дајте, слуге, дебела Шарина!„

0074    А слуге му Шара изведоше

0075    и Шара су дивно опремили,

0076    оседлали сребром сребрнијем,

0077    зауздали ђемом најљућијем,

0078    а турили златна силембета,

0079    па по седлу тули хабахију,

0080    све ђумишли пуле и топчаза

0081    прекрише га чохом до кољена,

0082    од кољена ресе до копита,

0083    а по чоси жицом извезено

0084    све од срме и жежена злата,

0085    на његова седла у јабуци

0086    истурена два камена драга

0087    што ваљају два царева града

0088    види Марко ити без мјесеца,

0089    како у дан кад огрије сунце,

0090    свијетле му два драга камена;

0091    он објеси топуз о ункашу

0092    у коме је сто и двадесет оках,

0093    с друге стране у мјешини вино,

0094    мало више у мјешини било,

0095    не крива му ни тамо на амо;

0096    прекрсти се, Шара закрочио

0097    па је Марко ријеч бесједио:

0098    “Остан’ збогом, мајко Јевросима!„

0099    Марку мајка љепшу одговара:

0100    “Пођи збогом, Марко, у добри час„

0101    На путу ти добра срећа била.“

0102    То му рече и оћера Шара,

0103    оде Марко земљом и свијетом,

0104    прође Марко четерес’ градовах,

0105    а толико троје паланаках,

0106    докле дође у земљу Маџарску,

0107    а пред кулу краља Шишманина,

0108    виђе краљу са бијеле куле

0109    па слугама ријеч бесједио:

0110    „Ајте, слуге, те сретните Марка,

0111    до земље се црне поклоните

0112    и под њиме Шара прифатите,

0113    немојте му обискиват скуту,

0114    ја ли скуту, ја л’ бијелој руци,

0115    може бити да је пјанан Марко

0116    те ви Шарац хоће погазити

0117    а грдну ве ђецу оставити.“

0118    Одмах слуге краља послушале

0119    и сретоше Краљевога Марка,

0120    до земље се црне поклонише

0121    и под њиме Шара прифатише,

0122    таде Марко Шарина осједе

0123    и отиде на бијелу кулу,

0124    на ноге га краље дочекује,

0125    љире руке па у лица с љубе,

0126    питају се за мир и за здравје,

0127    па сједоше те се одморише.

0128    Брже слуге совру поставише,

0129    донијеше слаткиш и ракију

0130    и за мезу сваку ђаконију,

0131    принијеше муселеза вина,

0132    док се Марко вина напојио,

0133    процавће му ружа на образу,

0134    таде с краљем бесједити пође

0135    и просити за себе ђевојку.

0136    Марко, проси, даје му је краље,

0137    докле Марко испроси ђевојку,

0138    похарчио цио товар блага,

0139    а док тури прстен на ђевојку,

0140    похарчио хиљаду цекинах,

0141    теке што је Марко похарчио,

0142    краљу све је у вину попио,

0143    још га доста није напојио.

0144    Таде поче уговарат Марко

0145    колико ће купити сватовах,

0146    кад ће Марко доћи по ђевојку,

0147    а то слуша краљева краљица

0148    па је Марку тијо бесједила:

0149    „Мио зете, Марко Краљевићу!

0150    Купи сватах колико ти драго,

0151    вазда сам их дочекати кадра,

0152    тек те молим, да мој зете мио,

0153    не води ми туђина ђевера,

0154    до ја брата ја ли братучеда;

0155    ако л’ нејмаш тога ни једнога,

0156    зови, Марко, богом побратима,

0157    побратима Земљића Шћепана,

0158    ђевојка је на свијету красна,

0159    нејма дурге нак’ у гори виле,

0160    ја се бојим срамота ће бити.“

0161    То му рече па Марко скочио

0162    и краљу је ријеч бесједио:

0163    „Наточи ми у мјешину вина

0164    а не могу топуз објесити

0165    с пунахном сам њега угодио.“

0166    А то краљу мило не бијаше,

0167    до му друга бити не могаше,

0168    све му Марко вина похарчио,

0169    док с мјешином топуз умјерио,

0170    па отиде низ бијелу кулу,

0171    а слуге му Шара приведоше,

0172    к бињекташу студену камену,

0173    прекрсти се, Шарца закрочио,

0174    а кад Марко закрочи Шарина,

0175    рече Марко: „Јазук тебе, краљу,

0176    што ме некће напојити вина!“

0177    А то зачу краљева краљица

0178    те је брже слуге оправила,

0179    пуну купу донијеше вина,

0180    пуну купу - тридест и пет оках,

0181    додаше је Марку на Шарина,

0182    попи Марко, брка не сквасио,

0183    па је Марко ријеч бесједио:

0184    „О краљице, о мила пунице!

0185    Кад си мене појити почела,

0186    напоји ме барем сада вина,

0187    да ја тебе жедан не окренем

0188    испред твога господска оџака,

0189    е кад пођем у Прилипа мога,

0190    питаће ме мајка Јевросима

0191    јесте ли ме како дочекали,

0192    јесте ли ме вина напојили,

0193    да се фалим и за вас је боље,

0194    да се кудим вама је срамота.“

0195    А кад зачу краљева краљица,

0196    Анђелију ђерцу дозиваше:

0197    „Ајде, ћери, узми купу златну

0198    те наточи пуну купу вина,

0199    самотока, вина муселеза,

0200    те понеси Марку господару,

0201    поклони му и купу и вино

0202    нек се тобом проз градове фали

0203    и у Прилип остаралој мајци,

0204    како си га радо дочекала.“

0205    А то шћери врло мило било

0206    што је мајка њена научила,

0207    па скочила вина уточила,

0208    носи купу Марку господару

0209    па је њему стидно бесједила:

0210    „На поклон ти и купа и вино,

0211    још те молим, драги господаре,

0212    ти се немој жалит на тазбину,

0213    боље кажи него ти је било

0214    ради хрза и поштења свога.“

0215    Таде Марко купу доватио,

0216    попи Марко вино свеколико,

0217    купу Шару тура у зобницу,

0218    па он руку тури у џепове

0219    те извади хиљаду дукатах

0220    те дарива своју заручницу,

0221    пољуби га у скут и у руку,

0222    па му таде дара приватила,

0223    јоште јој је Марко бесједио:

0224    „Одох жедан код моје тазбине

0225    да ми не би моје заручнице.“

0226    То рекао, Шара оћерао,

0227    ђевојка га очима пратила

0228    докле Шарче у поље замаче

0229    па са собом сама бесједила:

0230    „Пођи збогом, Марко господаре!

0231    И да бог да и богородица,

0232    да ми здраво у Прилипа дођеш

0233    и да мајку у весељу нађеш.“

0234    То изрече па у кулу пође,

0235    Марко оде и градове прође,

0236    здраво пође Марко у Прилипа,

0237    своју мајку нађе у авлију,

0238    па ми њојзи божју помоћ дава,

0239    мајка њему помоћ прифатила

0240    и под њиме Шара уфатила

0241    те га води у своје харове.

0242    Марко оде на бијелу кулу,

0243    сједе Марко на мехка шиљтета,

0244    а мајка му вина донијела,

0245    знаде мајка жуди Марко вина.

0246    Кад се Марко вина понапио,

0247    процавће му ружа на образу,

0248    најпре бјела па иж ње румена,

0249    знаде мајка годет своме сину

0250    па је таде сину бесједила:

0251    „Јес’ ли , синко, путовао мирно,

0252    јес’ ли мене снаху испросио,

0253    мене снаху тебе вјерну љубу?

0254    Да те није когођ наједио,

0255    јесу ли те како дочекали,

0256    јесу ли ти доста вина дали?“

0257    Марко мајци бесједити пође:

0258    „Ја сам тебе путовао мирно,

0259    тебе, мајко, снаху испросио,

0260    тебе снаху, мене вјерну љубу,

0261    мене није нитко наједио

0262    до су мене дивно дочекали,

0263    а доста ме вина напојили.“

0264    Рече Марку мајка Јевросима:

0265    „Кад си, синко, свадбу одгодио,

0266    колико си сватах погодио?“

0267    „Згодно су ми, мајко, бесједили,

0268    да ја купим колико ми драго,

0269    а да идем кад је мене драго;

0270    краљица је мене бесједила

0271    да не водим јабану ђевера,

0272    до ја брата, ја ли братучеда,

0273    а ја нејмам тога ниједнога.“

0274    Ал’ је мајка Марку бесједила.

0275    „Ако ћеш ме послушати, синко,

0276    а ти имаш богом побратима,

0277    зови, синко, Земљића Шћепана,

0278    зови кума дужда од Млетаках,

0279    купи, синко, на прешу сватове,

0280    води љубу честита ти била.“

0281    Иде Марко по хајтару мајци,

0282    тога часа свате купит пође,

0283    скупи Марко три хиљаде сватах,

0284    а у њима тридест барјактарах,

0285    по стотина иде за барјаком,

0286    таки адет бјеше у Србиња,

0287    зове кума дужда Млечанина,

0288    а ђевера Земљића Шћепана,

0289    пак с’ отоле Марко подигнуо,

0290    а поведе три хиљаде сватах.

0291    Марко пође и градове прође,

0292    здраво дође у земљу Маџарску,

0293    а под кулу краља Шишманина

0294    и под кулу коње осједоше,

0295    бојна копља земљи пободоше,

0296    а за копља коње привезаше,

0297    пободоше крсташе барјаке

0298    па пропеше бијеле чадоре,

0299    па сједоше, почиват одоше.

0300    Краље им је таин износио,

0301    доста вина а доста ракије,

0302    јести меса, а дости сомуна,

0303    поставио шездесет акчијах

0304    на педесет другах по једнога,

0305    саму Марку три акчије младе,

0306    ту се Срби рахат учинише,

0307    и ту тавну ноћцу заношише.

0308    А кад свану и данак настану,

0309    завикаше сватовски чауши:

0310    „Хазур да сте, кићени сватови,

0311    а ђевер и на коња ђевојку!“

0312    То зачули краљу и краљица,

0313    ђеверима додаше ђевојку,

0314    понијеше госпоцке дарове,

0315    дариваше господу сватове,

0316    све знадоше зашто који бјеше:

0317    неком јаглук, а неком бошчалук,

0318    даше куму дужду Млечанину,

0319    даше њему од злата јабуку,

0320    у јабуци свирке и борије,

0321    оне свире како у јунака,

0322    е на чекрк бјеху начињене,

0323    ка и поправ краљевска уредба,

0324    а ђеверу Земљићу Шћепану,

0325    даше њему од злата синију,

0326    по њојзи су ствари свакојаке,

0327    преко ње је змија веружана,

0328    повисоко глава подигнута,

0329    у зубима халем камен храни,

0330    те се на њу види вечерати

0331    у поноћи кад вењера нејма

0332    како у дан кад огрије сунце;

0333    ђувеглији Марку Краљевићу,

0334    даше њему сабљу оковану,

0335    сабљу сабљи, за ње је и био,

0336    на њојзи су три гајтана златна,

0337    а на њима три камена драга

0338    што ваљају три најбоља града,

0339    још сувише коња и ђевојку.

0340    То му даше пак се подизаше,

0341    а развише свилене барјаке,

0342    ударише свирци и тамбурци

0343    и остале млоге даворије

0344    и одоше пољем зеленијем,

0345    а кад бише насред поља равна,

0346    вијар вјетар пухну од планине,

0347    танак бјеше дувак на ђевојци,

0348    на главу јој дувак устурио,

0349    указује на ђевојци лице,

0350    ка на зори звијезда Даница,

0351    о’ сватовах нико не виђаше,

0352    осим кума дужда Млечанина,

0353    како куми лице сагледао,

0354    на куму се хашик учинио,

0355    па кад бише на конаку првом,

0356    таде дужде рече Млечанине:

0357    „О ђевере, Замљићу Шћепане!

0358    Издај мене Маџарке ђевојке,

0359    моје куме, твоје снаше миле,

0360    ево теби пуна чизма блага.“

0361    За то Земљић главу не окреће.

0362    А ту тавну ноћцу заноћише,

0363    како свану рано подранише

0364    и одоше гором и планином.

0365    А кад бише на друге конаке,

0366    но све дужде мисли Млечанине

0367    та како ће обљубит Маџарку.

0368    Опет вели Земљићу Шћепану:

0369    „О ђевере, Земљићу Шћепане!

0370    Издај мене Маџарку ђевојку,

0371    снаху твоју, милу куму моју,

0372    ево теби двије чизме блага.“

0373    Одиста је издати оћаше,

0374    чека више да измами блага,

0375    па ту тавну ноћцу заношиће,

0376    како свану рано подранише,

0377    језде они гором и планином,

0378    докле бише на трећем конаку,

0379    рече опет дужде Млечанине:

0380    „О ђевере, Земљићу Шћепане!

0381    Издај мене Маџарку ђевојку,

0382    куму моју, милу снаху твоју,

0383    ево теби и три чизме блага.“

0384    На благо се Земљић слакомио,

0385    те за благо продаде поштење,

0386    издаде му куму снаху милу,

0387    и даде је њему под чадора.

0388    Виђе малда Мажарка ђевојка,

0389    виђе млада да је пријевара,

0390    стоји млада сјести не оћаше,

0391    а рече јој дужде Млечанине:

0392    „Сједи, кумо, Маџарко ђевојко!“

0393    А Маџарка њему бесједила.

0394    „Рашта, куме, да од бога нађеш,

0395    рашта хоћеш да обљубиш куму,

0396    бог се хоће прогњевити на те,

0397    над тобом се небо проломити,

0398    а под тобом земља провалити.“

0399    Но јој рече дужде Млечанине:

0400    „Кумо моја, Маџарко ђевојко!

0401    Ја сам седам кумах обљубио,

0402    седам досле кумах вјенчаније’,

0403    па се није небо проломило,

0404    ни подамном земља провалила,

0405    па ход’, сједи, друга бит не море!“

0406    А Маџарка мудра и разумна,

0407    па још њему ријеч бесједила:

0408    „Стара ме је мајка проклињала

0409    да не љубим брадата јунака,

0410    потље момче младо голобрче,

0411    како што је Марко Краљевићу,

0412    сјем ако ћеш мене послушати

0413    да обријеш, дужде, своју браду,

0414    тадећеш ми обљубити лице.“

0415    Премудар је дужде Млечанине,

0416    мудар био пак се манит нађе,

0417    те је своју браду обривао,

0418    Маџарка је узела у руке

0419    па у златан јаглук завијала,

0420    па је млада у њедарца тура

0421    но и дужду ријеч бесједила.

0422    „Ну изиди на врата шатора

0423    да ми кажеш ђе коначи Марко,

0424    да ја виђу је ли Марко близу,

0425    може Марко чути и виђети,

0426    па ни тебе не би добро било,

0427    а камоли мене и ђеверу,

0428    ђе је воља, биће и невоље.“

0429    Изиђоше на врата чадора:

0430    „Видиш, кумо, Маџарко ђевојко!

0431    Ђе’ но гори тридесет вењерах,

0432    неће Марко чути ни виђети.“

0433    Њему млада говори Маџарка:

0434    „Ајде уђи под чадора, куме!“

0435    Брже с’ дужде врну под шатора,

0436    а Маџарка врата притворила

0437    па на врату резу натурила,

0438    па утече под чадора к Марку.

0439    Када уђе под чадора млада,

0440    сједе млада Марку више главе.

0441    Марко спава, ништа не опажа,

0442    а Маџарка грозне сузе ваља,

0443    Марка сузе грозне покапале,

0444    жалостиве па га опржиле.

0445    Скочи Макро ка да се помами,

0446    кад ђевојку Марко сагледао,

0447    па је њојзи ријеч бесједио:

0448    „О ђевојко, соја хорјаскога!

0449    Ђе не мореш дочекати млада

0450    докле дођеш у Прилипа града

0451    и док божи закон савршимо!“

0452    Ма ђевојка Марку бесједила:

0453    „Карај кума дужда Млечанина!“

0454    Па све Марку по истини каже,

0455    а Марко јој ништа не вјерује,

0456    испат млада у њедри носаше

0457    па га Марку тури на кољено.

0458    Кад је Марко браду сагледао,

0459    виђе Марко да истина бјеше,

0460    једва Марко зору дочекао,

0461    како свану Марко подранио,

0462    побратиму под шатора уђе,

0463    па ми ш њиме говорити пође:

0464    „Е се снаха на ђевера фали!“

0465    Нешто Земљић изговорит ћаше,

0466    до му Краљић Марко не даваше,

0467    сабљом махну посјече му главу,

0468    пође куму своме под чадора,

0469    па он куму под чадора уђе,

0470    пак се ш њиме разговарат пође:

0471    „На те ми се кума пофалила,

0472    е си куму на стиму водио,

0473    и твоју јој браду даривао,

0474    и ја ћу ти за стиму примити,

0475    твоју милост поштењем вратити!“

0476    Тад’ му стаде дужде бесједити,

0477    лагат оде, до му не помага,

0478    би слагао до неда му брада,

0479    таде Марко дужду бесједио:

0480    „Све ћу тебе, куме, вјеровати,

0481    ако ти је брада осванула,

0482    брада дивна на манитој глави,

0483    теке кад те надмудри ђевојка,

0484    ту нејмаде ни главе ни браде,

0485    до тек бруке и грдила свога.“

0486    Јоште дужде бесједити ћаше

0487    до Краљић му Марко не даваше,

0488    сабљом махну посјече му главу,

0489    па ђевере двоје поставио

0490    и одоше земљи по ћенару

0491    и дођоше бијелу Прилипу,

0492    све их дивно Марко дочекао,

0493    гради свадбу за петнаес данах,

0494    а када се свадба разметнула,

0495    зове кума краља од Будима

0496    те га вјенча с Маџарком ђевојком.

0497    Од нас пјесна и помоћ од бога,

0498    да поможе у дом домаћина,

0499    још ко му се у дом намјерио,

0500    све му здраво и весело било,

0501    и Ђурђева данка доживило.

0502    Све у славу бога истинога,

0503    а у здравје владике светога,

0504    који но је нама на Цетиње,

0505    да му бог да и живот и здравје,

0506    и у роду радост и весеље.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Markova zenidba