Мали Радојица

Мали Радојица је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Мушки плачу тридесет хајдуках

0002    у тавницу паше од Травника;

0003    цмиле јако три неђеље данах,

0004    доклена се паши дојадило,

0005    те тавници на капију пође,

0006    упитује тридесет хајдуках:

0007    „Која вам је од бога невоља

0008    те плачете у тавници студној?

0009    Али су вас књиге допануле

0010    до дворовах и од љубовацах

0011    да су вама куле погорјеле

0012    и ваше се љубе преудале?

0013    То разлога плакат не имате;

0014    ни ст’ имали кулах и љубовцах,

0015    нако гору и пећине студне

0016    и шарене пушке у рукама.

0017    Ол’ ве жеља носи на хајдуштво

0018    да босанске друме прекидате,

0019    дворе турске хашаром чините?

0020    Доста има влахах у хајдуке,

0021    ви га нигда у њих поћ’ нећете.

0022    Ако л’ ви је авса омрзнула,

0023    моја авса и тавница студна,

0024    другу сам ви авсу начинио,

0025    у коју вас мислим претурити,

0026    та је при њој ка моји сараји;

0027    у њу ће вам кости останути,

0028    змије ће вам очи извадити

0029    а гуштери рашчупати месо.“

0030    Но хајдуци паши говораху:

0031    „Аман, пашо, Босни господаре!

0032    Ми хајдуци у твојој тамници

0033    не плачемо куће ни љубовце;

0034    да имасмо кулах и љубовцах,

0035    у хајдуке ходили не бисмо;

0036    нит’ нас носи жеља за хајдуштво,

0037    доста смо се нахајдуковали;

0038    хајдуштво је срамотно јунаштво,

0039    тек невоља хајдуковат може.

0040    Ми о томе сада не мислимо;

0041    починили што смо кадри били,

0042    доста Босни друме затварали,

0043    турских доста главах откинули

0044    и дворовах пепелом засули.

0045    Авса твоја омрзла нам није;

0046    не граде се хавсе за ђевојке,

0047    већен, пашо, Босни господаре,

0048    за јунаке и горске хајдуке.

0049    А што змије и гуштере кажеш

0050    и студену воду до кољенах

0051    и јуначке кости до раменах,

0052    како дође љето, ако бог да,

0053    препићемо воду из тавнице,

0054    подавити змије и гуштере,

0055    у зиму се на кости гријати,

0056    кости ће нам за дрва служти.

0057    И ми за све ово не плачемо,

0058    но плачемо што нам је невоља -

0059    за соколом Раком арамбашом;

0060    синоћ ни се Рако преставио,

0061    па га су чим укопат нејмамо.

0062    Но тако ти хљеба царевога

0063    и тако ти турске вјере тврде,

0064    подај нама куке и мотике

0065    да малога укупамо Рака.“

0066    Паша ћаше, но була не даше,

0067    него паши тако говораше:

0068    „Не, за бога, паша господаре!

0069    Ти не копај малога Радоја;

0070    он је тако млоге преварио,

0071    три пута се досад закопава

0072    и све трипут из гроба бјежао;

0073    три пута се вјеша на вјешала

0074    и све трипут с вјешалах утјеца,

0075    а шеснаест путах из тавнице,

0076    из тавнице првога везира, -

0077    јунак хајдук превариће тебе!

0078    Већем узми до четири чавла,

0079    удри му их у четири паца;

0080    ако хајдук буде у животу,

0081    ал’ ће гмизнут ал’ помаћи брком.“

0082    Паша каду зато послушао

0083    и четири чавла дофатио,

0084    к хајдуцима у тамницу пође;

0085    нађе Рака насред поља мртва,

0086    па му чавле удри у паоце, -

0087    јунак Рако не трмизну собом!

0088    Тада паша на ноге скочио

0089    и довати куке и мотике,

0090    ћаше дати да га укопају,

0091    ма када му, кучка, не даваше:

0092    „Не, за бога, пашо господаре!

0093    Копат немој малога Радоја,

0094    јунак Рако преварит те хоће,

0095    већ донеси љута црнокруга

0096    из присовја, ђе га грије сунце,

0097    хајдуку га метни под гроце,

0098    нека влаха бије харамбашу;

0099    ако хајдук буде у жувоту,

0100    копорнуће брком ал’ подватом.“

0101    Паша брже булу послушао,

0102    те нареди - црнокруг му дође;

0103    понесе га Турчин у тамницу,

0104    па га Раку под грло метнуо.

0105    Паша бије љута црнокруга,

0106    паша њега, а он Радојицу;

0107    још му тучин турски говораше:

0108    „Подичи се, влашки харамбаша,

0109    са ђерданом што ти је под грло,

0110    јер је љевши но моје кадуне.“

0111    Јунак Рако собом не шенуо,

0112    не шенуо ни гмизнуо брком!

0113    Турчин мисли да је хајдук мртав,

0114    те на своје ноге устануо;

0115    пошетао до куле бијеле,

0116    те им куке даје и мотике

0117    да копају својег арамбашу.

0118    Ал’ му не да јопет кучка када:

0119    „Немој, пашо, дражи од очију!

0120    Влах се хајдук мушки уливсио,

0121    хоће хајдук тебе преварити,

0122    већ ти зови тринаест Циганах

0123    да ти скују гвожђе раоника,

0124    раоника од дванаест оках,

0125    тур’ га врућа Раку на прсима;

0126    ако буде у живот хајдуче,

0127    трмизнуће и скочит на ноге.“

0128    Брже булу везир послушао

0129    и набави тринаест Циганах;

0130    сковаше му љемеш, гвожђе љуто,

0131    гвожђе љуто од дванаест оках.

0132    Сврућена га носи у тавницу,

0133    па згрија га док се зацрвење;

0134    на хајдуку токе расклопио,

0135    жежак љемеш на прси му тура.

0136    Засмрђеше прси у јунака,

0137    смрде прси и цврчеж их стоји,

0138    и дим пламти - хајдук не трмиже!

0139    Паша токе Раку честиташе:

0140    „Честите ти токе од челика!

0141    Нека знадеш, Рако харамбаша,

0142    на хајдука бољијег их нејма.“

0143    Види паша што није видио,

0144    па сам с’ собом паша говорио:

0145    „Да је мртав, трмизнут би мора,

0146    а нека ли да је у животу,

0147    е тако ми вјере најчистије,

0148    у џехенем бит’ му теже неће!“

0149    Па нареди укопат Радоја,

0150    но му не да прехитра Туркиња,

0151    него му се о грлу вјешаше:

0152    „Не, за бога, драги господаре,

0153    јунак Рако превариће тебе!

0154    већ сам чула ђе кажују свуда

0155    да је хајдук лаком на туркиње,

0156    а ти имаш Хајкуну ђевојку,

0157    нејма друге ни у гору виле.

0158    Ти је пошљи Раку у тавницу;

0159    ако хајдук буде у животу,

0160    отвориће око пут ђевојке

0161    ал’ црнијем помакнути брком.“

0162    Када плачем и мехким р’јечима

0163    јопет пашу на зло окренула,

0164    те оправи Хајку у тавницу.

0165    Кад Туркиња угледа влашића

0166    ђе он лежи кано да је мртав,

0167    поче млада шетат по тавници:

0168    до поноћи шетат не престаје,

0169    у поноћи пође над хајдуком,

0170    те хајдука гледа међу очи.

0171    Више хајдук трпјети не мога,

0172    но лијево око отворио.

0173    Виђе Хајка ђе је жив Радоје,

0174    па је њему тако бесједила:

0175    „Затвори их, Рако харамбаша,

0176    затвор’ очи, избила т’ их муња!“

0177    Па тек свану и сунце ограну,

0178    пође млада из тавнице када

0179    и отиде паши у одају,

0180    те је млада њему бесједила:

0181    „Што се мртвим гријешиш хајдуком,

0182    што не дадеш мрца укопати?

0183    А тако ми твог и мог живота

0184    и тако ме власи не узели,

0185    давно се је Рако преставио.“

0186    Како паша кћерцу разумио,

0187    одмах даде куке и мотике

0188    и нареди укопат хајдука.

0189    Хајдуци му гроб копати сташе;

0190    Рака ћаху плитко укопати,

0191    али не да малда пашиница,

0192    но у дубље њега укопаше,

0193    у дубину дванаест лакатах.

0194    Ту хајдуци брата укопаше,

0195    укопаше, па га оплакаше;

0196    отлен оше у студној тавници,

0197    а Хајкуна с мајком у сараја.

0198    Но кад мркну и премину сунце,

0199    сви поспаше до младе Хајкуне;

0200    Хајкуница спавати не хоће,

0201    већ довата куке и мотике,

0202    поче сама откопават Рака,

0203    доклен га је збиља откопала.

0204    Кад се хајдук дохвати свијета

0205    и шарена свога џефердара,

0206    он с Хајкуном паши у двор пође;

0207    по двору му покупио благо,

0208    још и два му заробио сина

0209    и оћаше пашу погубити.

0210    Ма Хајка му никад не даваше:

0211    „Не, за Христа, очи моје Рако!

0212    Већ му води два сина једнака,

0213    за њих ће ти све пуштат ајдуке,

0214    твоју браћу а моје ђевере,

0215    и даће ти блага колик’ драго.“

0216    Кад то Рако од ње разумио,

0217    узе паши хата из синџира,

0218    пак отиде јунак уз планину;

0219    собом води Хајкуну ђевојку

0220    и два сина паше мучитеља.

0221    Здраво Рако на дворове дође -

0222    у најпрву дубоку пећину;

0223    како дође и напи се вина,

0224    пак је паши књигу написао.

0225    Овако му харамбаша пише:

0226    „Нови тасту, пашо од Травника!

0227    Дошао сам на дворове здраво

0228    и твојом се ћерцом оженио,

0229    два ти луда сина заробио.

0230    Но ако ћеш, нови пријатељу

0231    да у љубав посад преживимо,

0232    и ак’ желиш виђети синове,

0233    путши мене браћу из тавнице,

0234    милу браћу тридесет хајдуках:

0235    подај њима тридесет џефердарах,

0236    толик’ чивтах малијех пушаках,

0237    па им плати љуту остојбину,

0238    а дангубу у твојој тавници;

0239    још хајдуках мени харамбаши

0240    пошљи, пашо, три товара блага,

0241    нека знаде, ја до кога дођем,

0242    да је за мном када везирова.“

0243    Што је иска све му паша посла,

0244    а он паши два једнака сина.

0245    Кад хајдуци харамбашу нађу

0246    са кадуном на своје дворове,

0247    свак по једну себи добавише.

0248    Онђе одма’ буле покрстише,

0249    сваки својој по име нађеде,

0250    Радојица његовојзи Јане -

0251    тко се роди од њина порода,

0252    нек се учи трпјет ка Радоје

0253    и мукама да се не предаје.

0254    Па с кадуном пород изродио,

0255    диван пород, да дивнијег није

0256    породио старину Новака

0257    и његова брата Радивоја.

0258    Док су били, јунаштво чињели.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.
Штампање