Луције Јуније Брут (лат. Lucius Junius Brutus), оснивач Римске републике и према традицији један од првих конзула 509. пре Христа. Краљ Тарквиније Охоли је погубио његовога оца и брата, па се Луције претварао да је глуп да би избегао њихову судбину. Силовање и самоубојство Лукреције искористио је да покрене успешну револуцију. Био је вођа револуције којом је 509. пре Христа срушена монархија и успостављена Римска република. Забранио је повратак краља Тарквинија Охолога и његових потомака и био је жестоки противник давања било каквих уступака краљу. Погубио је и своје синове када су учествовали у краљевој завери да се рестаурира монархија.¹⁾

Брутова мајка Тарквинија була је сестра последњега римскога краља Тарквинија Охолога.²⁾ Брутов отац Марко Јуније био је богат и један од најистакнутијих у Риму.³⁾ Тарквиније Охоли је након убиства Сервија Тулија тајно погубио и Марка Јунија са циљем да се домогне његова богатства.⁴⁾ Поред Луцијевога оца убио је и старијега Луцијева брата јер је постојала опасност да би могао да се освети Тарквинију Охолом.⁵⁾⁶⁾ Након тога Луције Јуније Брут се правио да је глуп са циљем да избегне опасност да га ујак Тарквиније Охоли превентивно не убије. Тарквиније Охоли се због тога није бојао да ће му се осветити неко ко је изгледао глуп попут Брута, који је чак пристао и да носи име Брут (на латинском глупан). Краљ му је одузео цело наследство и давао му је само толико колико је било потребно за свакодневне потребе.⁷⁾

Луције Јуније Брут као наводни глупан живео је са краљевим синовима и забављао их је својим глупостима. Када су два млађа Тарквинија ишли у Делфско пророчиште поводом једне епидемије у Риму повели су и Брута да им прави друштво. Ту су поред питања за која су били послани према легенди питали и ко ће од њих владати Римом. Делфско пророчиште им је одговорило да ће то бити онај који први пољуби своју мајку.⁸⁾ Пророчиште је и иначе давало двосмислене одговоре. Када су се вратили у Рим Тарквинији су пољубили своју мајку, а Брут је пре њих пољубио мајку земљу.⁹⁾

Краљев син Секст Тарквиније силовао је Лукрецију, супругу Луција Тарквинија Колатина. Лукреција је позвала свога оца и супруга и замолила их да дођу са поверљивим пријатељима.¹⁰⁾ Дошли су са Публијем Валеријем Публиколом и Луцијем Јунијем Брутом.¹¹⁾ Лукреција им је испричала шта се десило и затражила да је обавежу да ће се осветити и након тога она се убила.¹²⁾ Брут је предложио да сруше тиранију, тј. краља и први се заклео пред Лукрецијиним телом и са окрвављеним бодежом извађеним из њенога тела да ће учинити све да би срушио Луција Тарквинија Охолога.¹³⁾ Након тога са окрвављеним ножем заклели су се Луције Тарквиније Колатин, Публије Валерије Публикола и Лукрецијин отац Спурије Лукреције Триципитин.¹⁴⁾ Брут је том приликом свима објаснио да се дотада само правио да је глуп, да би избегао судбину свога оца и брата.¹⁵⁾ Брута су почели да следе као вођу.

Лукрецијино тело су по Брутовој идеји изложили на форуму.¹⁶⁾ На форуму су имали добру прилику да се жале на краља. Брут је у то доба био целерски трибун, па је имао право да сазива куријатску скупштину.¹⁷⁾ Краљ никад није очекивао да би један глупан могао да искористи то право. Пре скупштине састали су се бројни сенатори и разматрали су који облик владавине да узму. Брут је био инспирисан примером Спарте, која је имала два краља и где су њих двојица морали да деле власт.¹⁸⁾ Ипак предлагао је да се не зову краљеви. Да би спречио злоупотребу власти предложио је да мандат траје годину дана, попут Атињана.¹⁹⁾ Договорили су се да доживотно протерају Тарквинија Охолога, његове синове и потомке. Унапред су се договорили да се на куријатској скупштини именује интерекс Спурије Лукреције Триципитин, а да он онда сазове изборе за конзуле, а за конзуле би се номиновали Луције Јуније Брут и Луције Тарквиније Колатин.

Брут је на скупштини обратио народу. Набрајао је разне злочине, које је починио Луције Тарквиније Охоли, а између осталих поменуо је убиство Сервија Тулија, убиства Брутовога оца и брата.²⁰⁾ Посебно је истакао силовање Лукреције као најновији злочин, који је починио Тарквинијев син. Рекао је да је Тарквиније Охоли прекршио неколико процедура приликом избора за краља, а и да се није понашао достојно једнога краља. Нагласио је да након Тарквинија долазе његови синови, од којих је један починио злочин према Лукрецији. Подсетио је народ и на разне недаће, које су трпили за време Тарквинија. Објаснио је да се пружа добра прилика да се реше краља, који се тада налазио у ратном походу ван Рима.²¹⁾ Народ је са одобравањем попратио његов говор, па је прихватио предлог Сената да се Тарквинијеви и њихови потомци протерају из Рима и да нико нема право да тражи да се они врате.²²⁾ Куријатска скупштина је изгласала одлуку о протеривању краља. После тога одлучили су да изаберу интерекса за избор два највиша магистрата уместо краља.²³⁾ За конзуле су на центуријатској скупштини изабрани Брут и Луције Тарквиније Колатин. Био је то почетак републике 509. пре Христа. Капије Рима су биле закључане, а у Риму је војска била спремна да брани нови поредак. Краљ је безуспешно покушао да уђе у Рим. Брут је послао писма војсци у краљевом логору, па је и ту избила побуна против краља. Војска је одлучила да се повинује одлукама донесеним у Риму, па је Тарквиније Охоли побегао у Етрурију. Луције Јуније Брут је заклетвом обавезао Римљане да се никад не дозволи обнова монархије.

Тарквиније Охоли се склонио у Етрурији у Тарквинију. Етрурци су након тога тражили од Рима да прими натраг свога краља само да се обрати народу и да се тек онда одлучи о њему, а када Брут то није прихватио онда су тражили да се краљу и његовим људима врати одузети новац.²⁴⁾ Луције Тарквиније Колатин је био за то да се краљу врати његова имовина да се не би рекло да им је циљ био опљачкати краља, а са друге стране ако не врате имовину онда краљу дају изговор за рат.²⁵⁾ Брут је био против враћања имовине, а Сенат је био подељен по томе питању, па је тек куријатска скупштина мршавом већином одлучила да се краљу врати имовина.²⁶⁾ Иако је тај новац могао да се користи за даљњи рат Римљани су краљу одобрили новац. Тај захтев је био тест, а омогућио је и краљевим изасланицима да остану у граду под изговором враћања новца. Они су за то време поткупили две патрицијске породице, Вителије и Аквилије, који су имали пет сенатора.²⁷⁾ Вителији су били повезани са Брутом, који се оженио њиховом сестром. Придобили су два Брутова сина.²⁸⁾ Завереници су се састали код Аквилијевих, а план им је био да убију конзуле.

Попликола је сазнао за заверу од једнога роба, па је уз помоћ пријатеља и клијената насилно упао код Аквилијевих и ту је нашао инкриминирајућа писма.²⁹⁾ Публикола је одмах обавестио Брута и Колатина о завери и предао им писма.³⁰⁾ Конзули су прочитали писма пред оптуженима. Луције Јуније Брут је своје синове осудио и дао да се погубе.³¹⁾ Тада су погубљени сви завереници. Током те кризе Луције Тарквиније Колатин се понашао попустљиво и сумњиво, народ га је омрзнуо, па се он тајно повукао из града. Уместо њега Попликола је изабран за конзула.³²⁾ Када више није било Колатина одлучено је да се опљачкају краљевска имања и поседи, а палата је сравњена са земљом.

Тарквиније Охоли је окупио Етрурце и са њима је напао Рим. Публикола и Брут су водили римску војску. Римљани су једва победили у тој бици, у којој су обе стране имале велике губитке. На обе стране било је 11.000 погинулих.³³⁾ У бици су Аруна Тарквиније и Брут кренули на коњима један на другога и обојица су један другога проболи копљима и погинули.³⁴⁾

• Тит Ливије
• Дионизије из Халикарнаса
• Плутарх Попликола

Lucije Junije Brut