Ксавер Шандор Ђалски
Ксавер Шандор Ђалски |
---|
Рођење: 26. октобар 1854. Гредице, Аустријско царство Смрт: 9. фебруар 1935. Београд, Краљевина Југославија Познат по: „За материнску ријеч“ (1906) |
Ксавер Шандор Ђалски, крштено име Љубомир Бабић (Гредице, 26. октобар 1854 — Гредице, 9. фебруар 1935), правник, књижевник, политичар и велики жупан Загребачке жупаније.1)
Биографија
Рођен је 26. октобра 1854. године у Гредицама, крај Забока у Хрватском Загорју. Син је Тита Бабића, адвоката и касније вараждинског поджупана. По мајци потиче из племићке породице, па је за књижевно, узео име од деде по мајци.2)
Гимназију је завршио у Вараждину (1871). Право је учио најпре у Загребу, а завршио у Бечу.3) После тога је ступио у државну службу, коју је служио у Копривници, Осијеку, Вировитици, Пакрацу, Сиску, Сушаку и на крају у Загребу.4)
За време хрватско-српске коалиције, био је народни посланик у Хрватском сабору и делегат у Угарско-хрватском сабору у Пешти. Велики жупан Загребачке жупаније постао је 1917. После Првог светског рата је постао члан Народног представништва у Београду.5) Живео је на свом поседу у Гредицама.6)
Дописни члан Српске краљевске академије (Академије уметности) био је од 4/17. фебруара 1905.7)
Књижевни рад
Представник је најпознатијих приповедача у доба реализма. Његова прва новела (лат. Illustrissimus Battorych) је штампана у „Вијенцу“ 1884. Написао је књиге приповедака8):
- „Под старим крововима“ (1886)
- „Три приповијести без наслова“ (1887)
- „Биједне приче“ (1889)
- „Из варвеђијских дана“ (1891)
- „Мале приповијести“ (1894)
- „Диљем дома“ (1899)
Написао је и романе9):
- „У ноћи“ (1887), коју је прештампао из „Вијенца“ (1886)
- „Ђурђица Агићева“ (1903) из „Вијенца“ (1886)
- „Јанко Бериславић“ („Вијенац“ 1887)
- „На рођеној груди“ (1890)
- „Освит“ (1902)
- „Радмиловић“ („Вијенац“ 1894)
- „За материнску ријеч“ (1906)
Свој књижевни рад је штампао под насловом „Сабрана дјела Кс. Ш. Ђалског“ 1913. године.10)
Литература
- Бранко Водник, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, број 1, А-Х, уредник Станоје Станојевић, Биоблиографски завод д.д., Загреб, 1925, стр. 625-626
- Љубомир Никић, Гордана Жујовић, Гордана Радојчић-Костић, Грађа за биографски речник чланова друштва српске словесности, српског ученог друштва и Српске краљевске академије (1841–1947), уредник Никша Стипчевић, Српска академија наука и уметности, Београд, 2007.
- Лексикон писаца Југославије, Нови Сад
- Хрватски биографски лексикон, Загреб, 1983 - 4, 694–697.