Кимон (грч. Κίμων) (510. пре Христа, Атина — 450. пре Христа, Китијум на Кипру), атински државник, војсковођа и истакнути политичар. Син је Милтијада Млађега. Играо је важну политичку улогу 470-их и 460-их пре Христа у Атини. Заслужан је за победу у Бици на Еуримедону 466. пре Христа, када је уништио персијску флоту. Под његовим вођством Атина је предводила Делски савез и постала је главна поморска сила Егејског мора. Предводио је аристократску партију и противио се Ефијалтовим и Периклеовим реформама државног уређења. Заслугом Периклеа народ га је остраковао 461. пре Христа. Без њега Атина је тешко поражена у бици код Танагре. По повратку кренуо је у поход на Египат и Кипар. На Кипру је заузео много градова. Умро је од болести приликом опсаде Кипра у бици код Саламине на Кипру 450. пре Христа.¹⁾

Кимон је био син Милтијада Млађега и Хегесипле, ћерке трачког краља Олора. Тукидид је био са њим у родбинским везама, јер је Тукидид био Олор и Тукидидови су имали руднике злата у Тракији. Милтијад Млађи је био осуђен да плати казну од 50 таланата и био је затворен док не плати.²⁾ Умро је у затвору. Остао је млади Кимон са сестром Елпиником, која није била удана. Био је на злу гласу да је раскалашан и склон пићу. Спомиње се и да Кимон није није имао уобичајено образовање једног атинског племића, да се није одликовао течним говором.³⁾ Док је још био млад оптужили су га за инцест са сестром.⁴⁾ Били су превише сиромашни да би јој нашли супруга племенита рода. Коначно се нашао богати Калија, који се у њу заљубио и понудио се да плати казну коју је њихов отац Милтидијад дуговао. Елпинике и Кимон су се сложили, тако да се удала за Калију.

Када су Персијанци напали Грчку и претили Атини Темистокле је покушао да наговори народ да напусте град и да се бране код Саламине целом флотом.⁵⁾ Већина је била уплашена храброшћу те замисли. Кимон је био први који је деловао, па је са неколико својих другова у процесији отишао у Атинин храм. Однео је у храм коњске узде и из храма је узео штит и запутио се на брод.⁶⁾ То је био симбол који је значио да граду не требају коњаници, него морнари, да би се одбранили од Персијанаца. Пошто се показао као храбар брзо је постао популаран и познат у Атини и многи су се окупљали око њега наговарајући га да се угледа на славу коју је његов отац Милтијад Млађи стекао на Маратону.⁷⁾ Људи су радо дочекали његов улазак у политички живот, јер су се заситили Темистокла. За свој успех много дугује Аристиду, који је рано приметио његове добре квалитете и поставио га је као противника Темистоклу.⁸⁾

Кимон је био симпатизер Спарте.⁹⁾ Спартанци су били завађени са Темистоклом. Због тога им је одговарало да млади Кимон има већу важност и моћ у Атини.¹⁰⁾ Атињани су били задовољни, јер су имали доста користи од добре воље, коју су Спартанци показивали према њему. Док је атинска моћ расла и док су имали пуне руке посла правећи савезништва нису имали ништа против тога да се толика част указује Кимону. Био је најистакнутији грчки државник и одржавао је односе са савезницима и задовољавајуће са Спартанцима. Међутим касније када су Атињани постали моћнији, а видели су да је Кимон чвсто приљубљен уз Спарту, они су били незадовољни.

Након бега Персијанаца из Грчке Кимон је постављен за заповедника атинских снага (478—477. пре Христа), које су биле под заповедништвом Паусанија и Лакадемоњана. Кимон је био заповедник атинских снага које су требале да делују против Персијанаца у Азији. ¹¹⁾ Паусанија је у то доба одржавао тајну издајничку коресподенцију са персијским царем, а према свим грчким савезницима понашао се грубо и намерно дрско. Кимон је преступнике благо кажњавао, са свима је био љубазан. Стекао је ауторитет међу свим грчким војницима у Азији, а ту позицију је стекао не са силом или оружјем, него са љубазношћу и пријазношћу. Већина савезника није могла да трпи надменост и строгост Паусанија, па су се везали за Кимона и Аристида.¹²⁾ Послали су и ефорима писмо да повуку Паусанија, јер је Спарта изгубила престиж. Паусанија је тражио од водећих људи Византа да пошаљу своју ћерку у његову собу и како је дошло до неке незгоде у мраку он је грешком убио девојку. Грци су због тога били тако љути да су га под Кимоновим заповедништвом опседали у Византу.¹³⁾ Заузели су Визант на јуриш, а Паусанија је побегао.

Кимон је потпуно преузео заповедништво и отпловили су у Тракију, јер су чули да су Персијанци, под вођством извесних племића повезаних са Ксерксом заузели град Ејон на реци Струмици.¹⁴⁾ Прво је победио Персијанце, који су се повукли иза зидина. Затим је раселио Трачане, који су снабдевали Персијанце. Персијанци су били под таквом опсадом, да је персијски генерал Бут одустао од борбе, потпалио град и уништио себе, своју породицу и благо. Када је Кимон заузео град у њему није било ничега, али пошто је околна територија била плодна претворио га је у атинску колонију. Кимон је омогућио територијално ширење Атине. Зузели су Ејон, па Амфипољ, па Скирос. На острву Скирос становали су Долопљани (Тесалијско племе). Били су пирати, тако да су пљачкали чак и оне који су долазили у њихову луку. Када је Кимон је заузео Скирос, истерао је Долопљане и ослободио је Егеј пирата.¹⁵⁾ Кимон је знао да је Тезеј, Егејев син, побегао у егзил из Атине на Скирос и да су га на Скиросу издајничи убили.¹⁶⁾ Због тога је Кимон тражио Тезејев гроб. Атињани су знали за пророчанство, које је говорило да требају Тезејеве кости да врате у Атину. Кимон је нашао Тезејеве кости и вратио их у Атину након око 400 година.¹⁷⁾

Када су заробили Персијанце у Сесту и Византу дали су их Кимону да расподели ратни плен. Он је на једну страну ставио заробљенике, а на другу страну њихове богате украсе.¹⁸⁾ Одмах су му рекли да то није праведна подела, а он је рекао савезницима да бирају да ли ће украсе или заробљенике. Они су се полакомили за украсе, јер ту је било много златнога накита. Међутим нешто касније дошли су пријатељи и рођаци заробљених Персијанаца да их откупе. Кимон је добио толико новца да је могао четири месеца да плаћа и опскрбљује флоту и војску. Поред тога остало је и доста злата за град. Пошто је Кимон увек био богат због својих похода он је био расипан и давао је својим суграђанима. Он је уклонио ограде са својих поља тако да су странци и грађани којима треба могли да узимају воће из његових воћњака. Осим тога приређивао је ручкове у својој кући на које је могао да дође сваки сиромашан човек. Ипак Аристотел каже да се то није односило на све Атињане него само на чланове његове деме. Његови пратиоци би поњели са собом доста новца и кад би угледали сиромашне тутнули би им нешто новца у руке.

Савезници су наставили да плаћају колико је било одређено, али нису више слали војску и бродове према договору, јер били су се заситили војне службе. Персијанци их нису нападали, тако да нико није слао војнике.¹⁹⁾ Атински генерали покушали су да их присиле казнама, а Кимон је осмислио другачију меру. Он није никога присиљавао, али ко није хтео да служи уместо тога могао је да да новац. ²⁰⁾ На тај начин атински савезници би морали да плаћају, ако неће да шаљу војску. С друге стране Атињани су снабдевали бродове морнарима. Ишли су на експедиције и за то су били плаћени новцем савезника, који нису хтели да шаљу војнике. Атински савезници су због свога понашања према војном позиву уместо правих савезника постали поданици, који плаћају данак Атини.²¹⁾

Кимон је након ослобађања Грчке нападао, освајао, пљачкао све док није ослободио Азију од Јоније до Памфилије. Пошто је знао да персијски генерали вребају око Памфилије са много бродова и великом војском, желео је да их плаши да се крећу западно од Хелидонских острва.²²⁾ Због тога је запловио 466. пре Христа од Книда и Триопија са 200 трирема.²³⁾ Тровесларке је Темистокло добро конструисао да буду брзе и да добро маневришу, а Кимон их је учинио ширим и ставио је мостове између њихових палуба да би их лакше могли користити хоплити. Град Фазелис био је грчки град, али били су верни Персији, па их је Кимон напао. Међутим код Кимона је било Кијана, који су били пријатељи Фазелиса, па су помоћу стрела грађанима Фазелиса послали поруке и Фазелис је пристао да плати 10 таланата и да уђе у савез против Персијанаца. Персијанац Ариоманд је држао беспослену флоту крај реке Еуримедон, не желећи да се упушта у окршај са Кимоном. Чекао је да му дође појачање од 80 феничанских бродова са Кипра.²⁴⁾ Кимон је желео да спречи спајање те две флоте. Персијска флота је била на ушћу Еуримедона, а када је атинска флота пришла они су се развили у бојни поредак. По једном историчару имали су 600, а по другом 350 бродова.²⁵⁾ Међутим та флота није пружила неки отпор, него је одмах побегла. Побегли су уз реку, због тога јер их је ту штитила копнена војска. Ипак Атињани су заробили 200 бродова.²⁶⁾ Персијска копнена војска је претећи кренула према мору, а Кимон је најпре сматрао да не треба да се бори против бројнијег и одморнијег непријатеља. Пошто је видео да му је војска осокољена победом ипак је искрцао хоплите.²⁷⁾ Персијанци су чврсто стајали и примили хоплитски напад. Тада је пало много истакнутих Атињана, али након дуге борбе Атињани су победили Персијанце, заробили их, заузели им логор, који је био пун блага.²⁸⁾

Пошто је Кимон чуо да долази 80 феничанских бродова са Кипра одмах је након битке покренуо бродове. Феничани су јурили у помоћ персијској флоти, али нису знали да је персијска флота поражена код Еуримедона. Били су изненађени када су нагло угледали атинску флоту. Сви феничански бродови су потопљени, а веома мало морнара се спасило.²⁹⁾ Персијски цар је био толико понижен тим поразом да је касније потписао чувени споразум, по коме ће:

• бити удаљен од грчког мора толико колико коњаник може прејахати за један дан
• неће пловити западно од Кијанских и Хелидонских острва са наоружаним бродовима³⁰⁾

Продајом ратних трофеја и ратног плена омогућена је изградња јужнога зида Акропоља.³¹⁾ Изградња дугих зидова окончана је касније, али њен најтежи део, темељи на мочварном терену ударени су у доба Кимона. Кимон је украсио град са дрвећем, а Академију је претворио из сувога места у добро наводњен врт.

Извесни Персијанци нису хтели да напусте Херсонез, па су звали Трачане да им помогну 466. пре Христа. Кимон је из Атине кренуо само са четири брода и заробио је 13 непријатељских бродова. Истерао је Персијанце из Херсонеза,³²⁾ а победио је и Трачане. Херсонез је тада одредио као атинску колонију. Тасос се 465. пре Христа побунио против Атине, па их је Кимон победио у поморској бици, заробивши 34 брода. Опседао је и освојио њихов град. Добио је њихове златне руднике на копну и заузео је све поседе, који су тамо били од контролом Тасоса.

Пошто је то била добра база за могуће освајање Македоније, а Кимон се није слагао да нападне Македонију, онда су га оптужили да је примио мито од македонског краља.³³⁾ Кимонови непријатељи су се удружили против њега 463. пре Христа и водили су истрагу. Кимон је у своју одбрану рекао да је он богатство добијено од непријатеља користио у корист града. Кимон је био ослобођен.³⁴⁾

Током целе политичке каријере Кимон се супростављао нападима на аристократе и супростављао се напорима народа да потпуно преузме власт. ³⁵⁾ Када је Кимон отишао на један војни поход народ је срушио стари атински устав 462. пре Христа. Под вођством Ефијалта они су укинули многе овласти сената ареопага.³⁶⁾ Претворили су Атину у чисту демократију. У то доба уздизао се у Атини Перикле као либерални политичар и Кимонов противник. Ефијалт и Перикле успели су да прогурају закон, којим су се ограничвача права Ареопага, врховног веће античке Атине који је традиционално контролисала атинска аристократија и које је било задужено за надгледање свих атинских државних послова и закона. Закон је у народној скупштини у Атини усвојен великом већином и од тада почиње период радикалне демократије у Атини у ком ће демодратска странка заузети доминантно место у атинској политици. Када се вратио Кимон је са неколицином почео заверу да врати стари аристократски Клистенов устав.³⁷⁾ Непријатељи су га нападали, подстицали су народ против њега понављали су старе увреде о његовој сестри и оптуживали га да је симпатизер Спарте.³⁸⁾

Спарту је погодио снажан земљотрес 464. пре Христа.³⁹⁾ Цели град је био порушен. То су искористили робови хелоти, па су заратили против периока, а и Месењани су одмах кренули у рат против Спарте. Лакадемоњани су тражили помоћ од Атине. Ефијалт се супростављао и тражио је од Атињана да не обнављају град, који је њихов ривал, него да пусте охолу Спарту да лежи прегажена.⁴⁰⁾ Кимон је ипак наговорио народ да помогну Спарти, па су послали много хоплита. Још једном су Спартанци позвали Атињане да им помогну да поврате тврђаву Итом, коју су заузели хелота и Месењани.⁴¹⁾ Спартанци су се тада престрашили атинске војске, па су их послали кући, јер су наводно ширили револуционарне идеје. Тиме су осрамотили Кимона.

Након тога Атињани су се разљутили, па су пали у немилост сви симпатизери Спарте. Кимона су 461. пре Христа гласањем народа осудили на изгнанство на десет година (остракизам). Остраковање Кимона није било уопште лако, зато што је Кимон био имућан и давао је велике количине свог богаства сиромашнима, а његови војни успеси нису били никако мали. Зато је Кимонов пад представљао огромну Периклову политичку победу. У то време Лакадемоњани су ослободили Делфи од Фокиђана и на путу кући логоровали су код Танагре 457. пре Христа. Ту су се Атињанаи сукобили са њима, а у помоћ Атињанима дошао је и Кимон.⁴²⁾ Нису га примили јер су се бојали да намерава да изазове неред код Атињана, па да поведе Лакадемоњане на свој град.⁴³⁾ Због тога су забранили генералима да приме Кимона. Кимон је онда рекао својим проспартански расположеним пријатељима, да се покажу и да својом храброшћу одагнају сумње. Многи од њих су изгинули и храбро се показали у борби против Лакадемонаца.⁴⁴⁾ Атињани су били поражени у бици код Танагре 457. пре Христа. Увидели су да су оптужбе против Кимона биле лажне. Очекивали су да следеће пролеће крене велика пелопонеска војска против њих. Према Плутарху због тога су звали Кимона да дође из егзила.⁴⁵⁾ Међутим иако већина модерних историчара прихвата да се Кимон вратио из прогонства 457. пре Христа постоји део историчара попут Кагана, који сматрају да се вратио тек 451. пре Христа, наводећи као аргумент да нема никаквих података о његовим активностима до тада.⁴⁶⁾

Чим се Кимон вратио он је помирио завађене градове и окончао рат.⁴⁷⁾ Када је склопљен мир 450. пре Христа Атињани нису могли да мирују. Кимон је зато опремио 200 тровесларки, а циљ је био поход на Кипар и Египат. Од флоте 60 бродова је упутио за Египат, а са остатком је кренуо на Кипар.⁴⁸⁾ На мору је победио киликијске и феничке бродове, па је лако заузео и градове на Кипру. Кимон је умро од болести током опсаде Китиона на Кипру, док неки говоре да је умро од рана добијених током борби са Персијанцима крај Кипра. Његови пријатељи су тајили његову смрт 30 дана. За то време победили су у бици код Саламине на Кипру 450. пре Христа. Народ Атике саградио му је споменик, а народ Китијума (Ларнаке) исто тако има други Кимонов гроб.

• Плутарх, Кимон
• Плутарх, Аристид
• Диодор са Сицилије
• Buckley, Terry (1996). Aspects of Greek history, 750-323 BC: a source-based approach. Routledge. ISBN 0415099579
• Fine, J. V. A. (1983). The Ancient Greeks: A critical history. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 0-674-03314-0
• Donald Kagan, The Outbreak of the Peloponnesian War. Ithaca, NY: Cornell University Press 1989, ISBN 0-8014-9556-3

Kimon