Корисничке алатке

Алатке сајта


месершмит_bf_108_b-1_таифун

Месершмит Bf 108 B-1 Таифун

Месершмит Bf 108 B-1 Таифун, немачки туристичко школски једномоторни, једнокрилни, нискокрилни, авион потпуно металне конструкције, који је служио за преобуку пилота за ловце Ме 109 у време непосредно пре, за време и после Другог светског рата.

Пројектовање и развој

Пројектантски тим овог авиона је био следећи: на челу тима је био Вили Месершмит са инжењерима Робертом Лусером, Рихардом Бауером и Хубертом Бауером. Пројект се интерно звао БФВ М37 (BFW означава Bayerische Flugzeugwerke, М за Вили Месершмит, 37 је редни број ознаке типа).

При пројектовању авиона стекле су се неке повољне околности које су ишле на руку овом пројекту. Пре свега то је била жеља пројектаната да направи модеран авион према својим замислима, Министарство ваздухопловства је желело, из пропагандних разлога, да Немачка има авион који ће учествовати на Европском такмичењу туристичких авиона 1934. године и истовремено је BFW почела да ради на пројекту новог ловца (Bf 109) тако да је било згодно нова решења за тај авион проверити у пракси на авиону М 37.

Већ у априлу 1934. године, завршено је пројектовање и почела израда прве летелице. Све је завршено у рекордном року до 13. јуна, 1934. а као резултат, добијен је технолошки софистицирани авион. Техничка и технолошка решења примењена на овом авиону користила су се касније широм света како код путничких авиона тако и код ловаца највише класе.

Технички опис

Авион Месершмит Bf 108 B-1 Таифун је једнокрили, нискокрилни, четвороседи једномоторни авион потпуно металне конструкције. Труп му је елиптичног попречног пресека, а на месту где се налази кабина, пресек је готово правоугаони.

Авион је најчешће био опремљен ваздухом хлађеним линијским осмоцилиндричним мотором обрнутог V распореда (цилиндри су окренути на доле), Argus 10C снаге 240 KS или Argus 10E снаге 270 KS. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака или трокрака, вучна, елиса, непроменљивог или променљивог корака и пречника 2,35 m.

Носећа структура трупа авиона је била монокок направљена од дуралуминијума. У трупу се налазила кабина са четири седишта постављена једно поред другог у два реда. Кабина је била затворена покривена великом стакленом површином која је омогућавала изванредну видљивост околине авиона. Унутрашњост кабине је била опремљена системом за грејање. Авион је имао дупле команде, а јединствену инструмент таблу су користила оба пилота.

Крила су била металне конструкције, трапезастог облика обложена дуралуминијумским лимом. Могла су се веома лако склопити ка репу авиона тако да се авион могао лако транспортовати и паркирати у хангаре.

Варијанте авиона

Авион Bf 108 је прављен у неколико варијанти:

  • M 37/Bf 108A — Почетна верзија пројектована 1934. Шест авиона је направљено са мотором Hirth HM 8U, а један је у почетку имао линијски мотор Argus As17B снаге 220 KS (217 KS, 162 kW), а касније радијални мотор Сименс Sh14A снаге 160 KS (158 KS, 118 kW).
  • Bf 108B — побољшана верзија авиона Bf 108A, грађена од краја 1935. Прототип је имао радијални мотор Сименс Sh14A, али авиони из серијске производње су ималеи мотор Argus 10C снаге 240 KS или Argus 10E снаге 270 KS.
  • Bf 108C — прототипска верзија брзог авиона, са мотором Hirth HM 512 снаге 400 KS.
  • Me 208 — побољшана и проширена верзија са увлачећим трицикл стајним трапом. Два прототипа су направљена у SNCAN (Nord) у Француској током рата. После 1945. Nord је наставио своју производњу као Норд Норалфа.
  • Nord 1000 Pingouin (Bf 108) — производио се током и после рата у SNCAN Француској; затим Nord 1001, који је имао мале разлике и Nord 1002 који је користио Рено-ов мотор. Тип авиона Nord 1110 имао је турбоелисни мотор Tuboméca Astazou 554 и трокраку елису.

Земље корисници

  • Краљевина Италија
  • Аустрија
  • Румунија
  • Француска
  • Бразил
  • Бугарска
  • Чиле
  • Јапан
  • Швајцарска
  • Шпанија
  • Чехословачка
  • Мађарска
  • Норвешка
  • СССР
  • Краљевина Југославија
  • Сједињене Америчке Државе
  • Нацистичка Немачка
  • Независна Држава Хрватска
  • Уједињено Краљевство
  • Манџукуо

Оперативно коришћење

Произведено је укупно 1182 примерака авиона Месершмит Bf 108. Производња је почела 1934. године и фирми Bayerische Flugzeugwerke (BFW). То је фирма која је отишла у банкрот па ју је купио Вили Месершмит и прикључио акционерском друштву Messerschmitt AG. У току рата BFW се преорјентисала на производњу ловаца Месершмит Bf 109 а производња авиона Месершмит Bf 108 је пребачена у Француску SNCAN (Société nationale de constructions aéronautiques du Nord) 1942. године. У овој фабрици је настављена производња ових авиона и његових модификација и после рата све до 1971. године.

Процењује се да је на почетку 21. века у свету било сачувано око 30-так авиона Bf 108 који су се налазили у музејским или приватним збиркама. Добар део ових авиона је био у летном стању.

У Југославији

Први авион овог типа је купио Југословенски Краљевски Аероклуб 1938., регистрован је под ознаком YU-PFC а крштење је обављено на нишком аеродрому 25. септембра 1938. године. Авион је додељен Нишком Обласном одбору Аероклуба и на крштењу је добио име "Морава". У очи Априлског рата 1941. године овај авион је реквирирало Војно Ваздухопловство Краљевине Југославије (ВВКЈ). У склопу великих набавки ваздухопловног материјала из Немачке, ВВКЈ је до краја 1939 примило 12 Bf 108 B-1. Покретао их је мотор Аргус As-10 C-3 снаге 240 КС. Коришћени су за преобуку на ловце Bf 109Е-3а, као и за курирске задатке. Италијани су запленили три авиона која су одмах увели у оперативну употребу, а Немци један исправан и бар један тешко оштећен Ев. бр. 771 – 783.

Сродни чланци

Литература

  1. Димитријевић, Б.; П. Миладиновић, М. Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
  2. Илић, Видосава (3/2004). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“. Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.
  3. О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941), Лет 3/2004. Београд, 2004.
  4. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010) (на sr). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
  5. В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
  6. Nowarra, Heinz J. (1993). Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 3 Flugzeugtypen Henschel - Messerschmitt. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. p. 41. ISBN 3-7637-5467-9.
  7. М.Griehl, J.Dressel, Die deutschen Kampfflugzeuge im Einsatz 1935-1945, Podzun-Pallas-Verlag, Friedberg 1990. ISBN 3-7909-0398-1.
  8. Крунић Чедомир; Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије, Књига 2, Аутор, Београд,2013, ISBN 978-86-901623-4-5

Спољне везе

месершмит_bf_108_b-1_таифун.txt · Последњи пут мењано: 2022/05/26 21:44