Карл Лудвиг Мишеле
Карл Лудвиг Мишеле (њем. Karl Ludwig Michelet) (Берлин, 4. децембар 1801 — Берлин, 16. децембар 1893), немачки филозоф хегелијанац. Оснивач је Берлинског филозофског друштва.
Биографија
Рођен је 4. децембра 1801. године у Берлину у породици хугенота француског порекла. Његово право име је францускога облика Шарл Луј (Charles Louis), али то је германизирано као Карл Лудвиг. Његов отац био је трговац текстилом и постао је власник фабрике свиле. Мишеле је 1819. уписао студиј права на Универзитету у Берлину. Ту је слушао предавања филозофа Фридриха Шлајхермахера, а од 1821. редовно је слушао Хегелова предавања, која су на њега оставила дубок траг. На Универзитету у Берлину 1824. докторирао је филозофију. Постављен је 1829. за професора Универзитета у Берлину и на том месту остао је све до смрти.
Образован је као хегелијанац и цели живот остао је веран Хегеловој филозофији бранећи је и настављајући са хегеловом традицијом. Његов први значајан рад био је Систем филозофског морала (System der philosophischen Moral, Берлин, 1828), који је представљао испитивање етичке теорије одговорности. У Паризу је 1836. објавио на француском расправу о Аристотеловој метафизици. Написао је још две расправе о Аристотеловој филозофији, а то су биле: Никомахова етика (Nikomachische Ethik, 1848) и Аристотелова етика у односу на морални систем (Die Ethik des Aristoteles in ihrem Verhältniss zum System der Moral, 1827). Његови погледи најбоље су изражени у његовом делу Предавања о личности бога и бесмртности душе (Vorlesungen über die Persönlichkeit Gottes und die Unsterblichkeit der Seele), као и следећа два дела Die ewige Persönlichkeit des Geistes (1841) и Die Epiphanie der ewigen Persönlichkeit des Gottes (1844—1852). Филозофска теологија развијена у тим делима описивана је као неохришћански спиритуализам. Од 1832. до 1842. године Мишеле се бацио на посао штампања Хегелових сабраних дела. Основао је 1845. године Берлинско филозофско друштво, које је настављало да представља хегелијанство у Немачкој. Мишеле је био први уредник часописа „Мисли” (Der Gedanke), који је од 1860. био службени орган Берлинскога филозофскога друштва.
Написао је аутобиографију, која је објављена као: C. L. Michelet: Wahrheit aus meinem Leben. Berlin 1884.
Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од 1855. Дописни је члан Српског ученог друштва наименован 1864. Почасни је члан Српске краљевске академије од 1892.
Димитрије Матић је код њега слушао предавања негде у периоду од 1845. до 1848.
Литература
- ОSN 17 (1901) 281 (Anonim).
- Meyers Lexicon 8 (1928) 407 (Anonim).
- К. Werner: Michelet und Deutschland. Basel 1936.
- Д. Матић: Ђачки дневник (1845–1848). Београд, 1974.
- Љ. Трговчевић: Први студенти из обновљене Србије на Универзитету у Берлину : (1842–1853). У: Пола века науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 570–579.