Заручница Сењанина Ива
Заручница Сењанина Ива је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.
Текст пјесме
0001 Винце пије Сењанине Иве
0002 У пунице и у заручнице,
0003 Види му се винце кроз греоце,
0004 Биле руке кроз танке рукаве;
0005 Вран му перчин били врат прикрио;
0006 Било лице, мрка наусница;
0007 Гледала га из куле дивојка,
0008 Пак је милу мајку дозивала:
0009 „Ну, старице, мил амоја мајко!
0010 „Ти изајди кули на пенџере,
0011 „Па погледај прид дворе бијеле,
0012 „Како Иве рујно вино пије:
0013 „Племенит је, мила моја мајко!”
0014 А мајка је њојзи говорила:
0015 „Мучи, ћерце, да би замукнула!
0016 „Девет и је у матере било,
0017 „Осам и је од урок’ умрло,
0018 „И Иван ће, ван да Бог не даде.”
0019 Иде Иве двору бијеломе,
0020 Пак дозивље милу мајку своју:
0021 „Ну, старице, мила моја мајко!
0022 „Ево ме је врло заболило,
0023 „Бог ће дати, да ће добро бити;
0024 „Стери мени мекане душеке;
0025 „Не стери ми дуго ни широко,
0026 „Јер ти не ћу боловат’ за дуго.”
0027 Пак се маши у џеп од доламе,
0028 И извади од злата јабуку:
0029 „На то теби, мила моја мајко!
0030 „То ми подај заручници мојој,
0031 „И реци јој, мила моја мајко!
0032 „Ако буде рода господскога
0033 „Кајаће ме годину данака;
0034 „Ако л’ буде рода орјатскога,
0035 „Не ће, мајко, ни недиљу дана.”
0036 То изусти, душицу испусти
0037 Говорећи с милом мајком својом.
0038 Када види Иванова мајка,
0039 Узимала од злата јабуку,
0040 Тер је носи његовој дивојци:
0041 „На то теби, драга душо моја!
0042 „Ово ти је Иве оставио,
0043 „И река’ је Иве дите младо:
0044 „ „Ако будеш рода господскога,
0045 „ „Кајаћеш га годиницу дана;
0046 „ „Ако л’ будеш рода орјатскога,
0047 „ „Не ћеш, душо, ни недиљу дана.” ”
0048 Дивојка је рода господскога,
0049 Кајала га три године дана:
0050 За годину лишца не умила,
0051 А за другу косу не чешљала,
0052 А за трећу била не носила;
0053 Већ кајала свеђ’ Иву млађана;
0054 Ал’ јој скоро Бог и срића даде:
0055 Испроси је бане од Будима,
0056 Испросио и прстеновао,
0057 И кићене свате сакупио:
0058 Два дивера под њом коња воде,
0059 А четири над њом сајфан носе;
0060 Кад су били двору Иванову,
0061 Говорила са коња дивојка:
0062 „Бора вами, кићени сватови!
0063 „Уставите бубње и свирале
0064 „Док прођемо дворе Иванове,
0065 „Да не види Иванова мајка,
0066 „Да у срцу не понови рана.”
0067 А вели јој бане од Будима:
0068 „Муч’, не лудуј, драга душо моја!
0069 „И још кајеш Ивана млађана!”
0070 А вели му гиздава дивојка:
0071 „Вира моја, бане од Будима!
0072 „Ја ћу бити у твом билом двору,
0073 „Још ћу кајат’ Ивана млађана.”
0074 Кад је бане ричи разумио,
0075 Он повади од бедрице ђорду,
0076 И осиче дијевојци главу,
0077 Летећ’ јој је глава говорила:
0078 „Волим, да сам сада погубљена,
0079 „Нег’ да ме је бане обљубио,
0080 „Када није мој драги драгане,
0081 „Мој’ драгане Сењанин Иване!
Литература
- Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
- Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.
Zarucnica Senjanina Iva