Корисничке алатке

Алатке сајта


сењанин_иво_и_ограшић_сердар

Сењанин Иво и Ограшић сердар

Сењанин Иво и Ограшић сердар је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Вино пију тридесет Турака

0002    У Удбину у турску крајину

0003    У меани Ђоне брђанина.

0004    Кад се ладна напојише вина,

0005    А од вина ћеиф заватише,

0006    Тадер рече неки од Турака:

0007    ”Фала Богу, браћо и дружино,

0008    ”Зна ли право који од на казат’ ,

0009    ”Колико је до Сења бијела? ”

0010    Неки вика три-четири дана,

0011    Неки вели нема но два дана.

0012    Ал’ говори Ограшић сердаре:

0013    ”Удбињани, моја браћо драга,

0014    ”Ја вам знадем по истини казат’

0015    ”Колико је до Сења бијела:

0016    ”Лошу коњу и лошу јунаку,

0017    ”Њему има и три б’јела данка;

0018    ”Као мене Ограшић сердару,

0019    ”Мене данак тамо и овамо.

0020    ”Ја сам био у Ивову двору,

0021    ”И Ивову секу обљубио,

0022    ”И данас ћу, рече, ако Бог да. ”

0023    Ријеч рече, на ноге скочио,

0024    Па окрочи суру бедевију,

0025    Отлен пође зеленом планином,

0026    Док у Сењу граду долазио.

0027    Када дође у Сењу бијелу,

0028    Одјахао пред дворове Иву,

0029    Бије Турчин алком о вратима,

0030    Ал’ бесједи из двора ђевојка:

0031    ”Ко то бије алком у вратима,

0032    ”У главу му данас ударило!

0033    ”Како ће му данас ударити,

0034    ”Ако чује Иво капетане. ”

0035    Када зачу Ограшић сердаре,

0036    Пак је Анђи тихо бесједио:

0037    ”Не кун’ тако, млада Анђелијо,

0038    ”Ја сам главом Ограшић сердаре,

0039    ”Него сиђи те отвори врата. ”

0040    Срећа Анђи, а срећа сердару,

0041    Јер тад Иво дома не бијаше,

0042    Но пошао у лов у планину

0043    Су његови тридесет Сењана,

0044    Тер му б’јелу отварала кулу,

0045    Уђе сердар кули на таване.

0046    Кад у кулу они уљегоше,

0047    Пију вино од десет година,

0048    Кад је било ноћи од вечере,

0049    Отидоше у меке душеку,

0050    Да ко каже, не зна шта је било.

0051    Заспа сердар трудан и уморан.

0052    Кад то виђе млада Анђелина,

0053    Удари га руком и прстеном,

0054    Те сердару ријеч бесједила:

0055    ”Зло ти јутро, Ограшић-сердаре,

0056    ”Ђе с’ заспао, мртви сан заспао,

0057    ”Али мислиш да си у дворове,

0058    ”А нијеси него међ’ вукове. ”

0059    Када зачу Ограшић сердаре,

0060    Препаде се родила га курва,

0061    Плећи даде, а бјежати стаде.

0062    Ал’ га кучка опет слобођаше:

0063    ”Не бој ми се, Ограшић-сердаре,

0064    ”Обућ’ ћу ти рухо ђевојачко,

0065    ”Пак ћу Иву брату казивати,

0066    ”Е је дошла сирота ђевојка,

0067    ”Да ме учи ситан везак вести. ”

0068    Како рекла, тако учинила,

0069    Пак кад Иво у дворове дође,

0070    Анђа Иву кротко говораше:

0071    ”О мој брате, Сењанине Иво,

0072    ”Ево дође сирота ђевојка,

0073    ”Да ме учи ситан везак вести. ”

0074    Кад то зачу Сењанине Иво,

0075    ”Нека селе, злосретњо ти било! ”

0076    Кад зачула селе Иванова,

0077    Отлен пође низ чаршије доње

0078    У дућану Латинина Лаза:

0079    ”Божја помоћ, Латинине Лазо! ”

0080    Лазо њојзи боље прифатио:

0081    ”Бог дај буди, Иванова селе. ”

0082    Анђелија њему бесједила:

0083    ”О Богу ти, Латинине Лазо,

0084    ”Ја сам чула ђе ми други кажу,

0085    ”Да ти имаш свиле за продају,

0086    ”А ман’ дошла сирота ђевојка,

0087    ”Да ме учи ситан везак вести. ”

0088    Кад то зачу Латинине Лазо,

0089    Пак је њојти ријеч бесједио:

0090    ”Мак’ с’ отолен, Ограшић-сердаре. ”

0091    Када зачу селе Иванова,

0092    Препаде се, а да како неће,

0093    Одма пође двору невесело,

0094    Пак дозива мила брата свога:

0095    ”Мио брате, Сењанине Иво,

0096    ”Ево ме је напаст допанула

0097    ”Од скитача Латинина Лаза.

0098    ”Мене Лазо курвом називаше. ”

0099    Када зачу Сењанине Иво,

0100    Пак је њојзи ријеч бесједио:

0101    ”Анђелина, моја мила селе,

0102    ”Када дође ноћи од вечере,

0103    ”Ту закољи педесет овнова

0104    ”Па сакупи педесет Сењана.

0105    ”Од кад су ми дали капетанство

0106    ”Нијесам им части учинио.

0107    ”Чесовом те бруком називао. ”

0108    Ал’ га листо братац послушао,

0109    Те он закла педесет овнова,

0110    И сакупи педесет Сењана,

0111    Међ’ њи бјеше Латинине Лазо.

0112    Када бјеше у највеће пиће,

0113    Тад бесједе неки од Сењана:

0114    ”Фала Богу, моја браћо драга!

0115    ”Зна ли који овђе нама казат’

0116    ”За курвића Ограшић-сердара,

0117    ”Кажу да је јунак настануо,

0118    ”И да брани удбињску крајину.

0119    ”Неко вели да је остарао,

0120    ”Неки вели није ни настао,

0121    ”Неки вели да је погинуо,

0122    ”Јер свакога на мегдан сазива. ”

0123    Рече Лазо тада Латинине:

0124    ”О Богу ви, моја браћо драга,

0125    ”Видите ли сироту ђевојку,

0126    ”Те нам лучем св’јетли вечерати,

0127    ”Оно ти је Ограшић-сердаре. ”

0128    Мучи сердар, не рече ријечи.

0129    То зачула селе Иванова,

0130    Троструке је сузе ударише,

0131    Пак мијеша вино и ракију,

0132    И још вино од девет година,

0133    Још присипа шербет медовину,

0134    Да је слађе пити рујно вино,

0135    Докле их је кучка изопила,

0136    Сви падоше главом на трпезу.

0137    Кад то виђе селе Иванова,

0138    Пак завика из грла бијела:

0139    ”Ограшићу, грђи од ђевојке!

0140    ”А ђе ти је од бедрице ђорда? ”

0141    Скочи сердар, а тако да није,

0142    Из потаје сабљу повадио,

0143    Све Сењане редом изас’јече.

0144    Ћаше сердар погубит’ и Ива,

0145    Ал’ не даде Анђелија млада,

0146    Но под сабљом руке подметнула:

0147    Не, сердаре, ако Бога знадеш.

0148    ”Не погуби мила брата мога,

0149    ”Нема сестра но њега једнога,

0150    ”Остави га мене за заклетву,

0151    ”Ал’ му задај неколико рана,

0152    ”Да болује, а да не преболи. ”

0153    Како рече проклета ђевојка,

0154    Тако сердар испуни ријечи,

0155    Зададе му седам осам рана,

0156    Утекоше горе уз планину.

0157    Кад се Иво од сна разабрао,

0158    Те он гледа с десне на лијеву,

0159    Виђе мртво педесет Сењана,

0160    А сам себе у грдним ранама,

0161    Сва му кула у крв огрезнула.

0162    Јекну јунак јеком жестокијем,

0163    Своме се је јаду осјетио,

0164    Буца своје свилене кошуље,

0165    Те је своје ране завијао,

0166    Привуче се до коња дората,

0167    А припаса свијетло оружје,

0168    Пак се дору у сапима баци,

0169    Трчи за њим горе уз планину.

0170    Када их је Иво пристигнуо,

0171    Грлом виче, и сестру заклиња:

0172    ”Кумим тебе, сестро Анђелија,

0173    ”Вишњим Богом и светим Јованом,

0174    ”Уклони ми плећи твоје б’јеле,

0175    ”Да ја гађам Ограшић-сердара. ”

0176    Она кучка за то не хајаше,

0177    Но Турчина боље заклањаше.

0178    Кад се Иво на невољу нађе,

0179    Земљи клече, прижди џевердана,

0180    Не погоди сердара ни Анђу,

0181    Но у ноге суру бедевију,

0182    Паде пуста у сред поља равна,

0183    Под собом је оба притиснула.

0184    Трчи Иво рањен и крвављен,

0185    С’јече сабљом, али снаге нема,

0186    Док сердару одасјече главу.

0187    И уфати селу Анђелију.

0188    Анђа неће с Ивом у Сењане,

0189    Јер се боји да је не изгуби.

0190    Тад јој Иво тврду вјеру даје.

0191    Анђа мудра, ал’ се преварила,

0192    Не вјерова вјери Ивановој,

0193    Но побјеже трком у планину.

0194    Кад то виђе Сењанине Иво.

0195    Он проклиње сеју Анђелију:

0196    ”Еј да Бог да и Богородица,

0197    ”Изјели те у планину вуци. ”

0198    Оде здраво Сењу на крајини,

0199    Да он вида своје ране љуте.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

Senjanin Ivo i Ograsic serdar

сењанин_иво_и_ограшић_сердар.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/17 23:34