Женидба Ђура Смедеровца

Женидба Ђура Смедеровца је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Текст пјесме

0001    Одигну се Смедеровац Ђуро

0002    Из широке земље Смедерове,

0003    Па појаше врана коња свога,

0004    Иде тамо уз дуге планине,

0005    Докле дође ка Леђану граду

0006    У јунака од Леђана бана;

0007    Пред кулом му оскочи ђогина,

0008    Па улази у бијеле дворе.

0009    Лијепо га бане причекао,

0010    Постави га за сопре свијетле,

0011    Па му дава блага благовати.

0012    Вино пије Смедеровац Ђуро,

0013    Вино пије, а благо благује.

0014    Па кад ми се понапио био,

0015    Про кољена ногу преставио,

0016    Па ми бану говорит стануо:

0017    „Св’јетли бане од Леђана града!

0018    Чуо јесам, бане господине,

0019    Да си диван цвијет одгојио,

0020    Диван цвијет, твоју ћеру драгу,

0021    Би ли ми га утргнуо, бане,

0022    Утргнуо, тер га поклонио,

0023    А за моју вјенчану љубовцу,

0024    Да ми реси двора бијелога,

0025    Да будемо тврди пријатељи,

0026    Пак да иде један у другога,

0027    Да не жали један на другога?“

0028    А говори од Леђана бане:

0029    „Све истина, добри пријатељу!

0030    Али ваља упитат дјевојку,

0031    И послушат, што дјевојка каже.“

0032    Па се диже од Леђана бане

0033    На одају својој ћери драгој,

0034    Па је бабо ћери говорио:

0035    „Анђелијо, дите драго моје!

0036    У двору ти добар муштерија,

0037    По имену Смедеровац Ђуро,

0038    Из широке земље Смедерове,

0039    Он те, синко, у менека проси,

0040    Оћу ли те, синко, обећати?“

0041    Кад дјевојка баба саслушала,

0042    То дјевојци тешко мило било,

0043    Па је своме бабу бесједила:

0044    „Давај, бабо, за кога ти драго,

0045    Баш јунаку Смедеровцу Ђуру!“

0046    Иде бане к Смедеровцу Ђуру,

0047    Тер јунаку обећа дјевојку:

0048    „Ајде, Ђуро, и срећа ти била!

0049    Ајде, Ђуро, и купи сватове,

0050    Ајде, Ђуро, иди по дјевојку

0051    И води је кудагођ ти драго!“

0052    Кад је Ђуро бана саслушао,

0053    Весео се своме срцу нађе,

0054    Па с’ отоле Јуре подигнуо

0055    Тере слази пред бијелу кулу,

0056    Да поклопи вранца од мегдана.

0057    Оскочио, па га поклопио,

0058    Са вранчића бана дозивао:

0059    „У Богу ти, бане господине!

0060    Ну изведи твоје ћери драге,

0061    Твоју ћерцу, моју заручницу,

0062    А да ми је очима видјети!

0063    Јер кад земљи Смедерији дођем.

0064    Питат ће ме мајка и дружина,

0065    Каку јесам цуру испросио,

0066    Да им кажем, а да им не лажем.“

0067    А кад чуо од Леђана бане,

0068    Иде бане к ћери на одаје,

0069    Анђелије ћери дозивао:

0070    „У Богу ти, Анђе, ћери моја!

0071    Облач’ на се лијепо од’јело,

0072    Па ти сађи пред бијелу кулу,

0073    Јер те жуди Смедеровац Ђуро,

0074    Јер те жуди очима видјети.“

0075    То дјевојци тешко мило било,

0076    Отворила пенгана сандука,

0077    У којем је одијело своје,

0078    Из сандука меће на душека

0079    Три кавада, сва од свиле б’јаху:

0080    Један црни до земљице црне,

0081    Други зелен до траве зелене,

0082    Трећи мали, нек се момци маме.

0083    А о грло три златна ђердана:

0084    Један бјеше од крмез-мерџана,

0085    Тај дјевојци до појаса јеше;

0086    А други је од дробна бисера,

0087    А дјевојци понарасле дојке,

0088    Па се бисер међу дојке сипље,

0089    А трећи је од сухога злата,

0090    Дјевојци се око грла вије

0091    Како змија око дрва суха.

0092    А на ноге жуте штопелице,

0093    А на главу свилену мараму,

0094    А у руке везена јаглука.

0095    Па пошета кули низ скалина,

0096    Па излази пред кулу на врата,

0097    Па угледа Ђура на ђогину.

0098    Остиди се племена дјевојка,

0099    Па је б’јело лишце сакривала,

0100    Али рече Ђуро са вранчића:

0101    „У Богу ти, лијепа дјевојко!

0102    Дигни с лишца свилену мараму,

0103    Нека видим лишце дјевојачко!

0104    Јер кад земљи Смедерији сађем,

0105    Питат ће ме мајка и дружина,

0106    Какву јесам цуру испросио,

0107    Нек им кажем, а да им не лажем!“

0108    Остиди се племенита дјевојка,

0109    Па ми слими са главе мараму:

0110    Сину лишце ко на гору сунце!

0111    А кад видје Смедеровац Ђуро,

0112    Тури руке у џеп од доламе,

0113    Па извади дванаест прстена,

0114    Тринаесту злаћену јабуку,

0115    Па дарива племену дјевојку:

0116    „На дјевојко, моја душо драга!

0117    Па се хвали међу другарицам,

0118    Каква јеси стекла вјереника,

0119    Вјереника, ак’ суђени буде!“

0120    Ал свом срцу одољет не може.

0121    Нег ми скаче на зелену траву,

0122    Те се хвата за дјевојку младу,

0123    Загрлио, тер је пољубио,

0124    Пољубио и два и три пута,

0125    Да је бројит, би се забројио,

0126    Да стотину пута пољубио.

0127    Остиди се лијепа дјевојка,

0128    Па но вели Смедеровцу Ђуру:

0129    „Да јуначе, Смедеровче Ђуро!

0130    Ја сам чула млада по другоме,

0131    Да ти имаш твоју вјереницу

0132    По имену Ану Индичкињу.

0133    Мореш знати, мореш паметоват,

0134    Да је Ане виовна дјевојка,

0135    Пак ће натећ стрилу на тетиву,

0136    Пак ће тебе погубит јунака.

0137    Мајка нема нег тебе једнога,

0138    И без тебе остат ће једнога,

0139    Па ће клети а мене дјевојку,

0140    Да си с мене главу изгубио.“

0141    А тад рече Смедеровац Ђуро:

0142    „Све истина, лијепа дјевојко!

0143    Све истина, што ти други кажу,

0144    Ал ја н’јесам знао ни познао,

0145    Да је Ане виловна дјевојка.

0146    А ја сам се Богу заклињао,

0147    А се не ћу нигда оженити.

0148    Баш виловном цуром никадара,

0149    А тебе сам бољу наодио.

0150    Нема смрти до судњега данка,

0151    А јунака, док не роди мајка!“

0152    А то рече, пак на вранца скаче.

0153    Па кад ти је вранца закрочио,

0154    Окрену га пољем низ ширине,

0155    Попушти ми узду низ јабуку,

0156    И полеће пољем низ ширине

0157    Како соко гори уз планине.

0158    А док дође у дно поља рамна,

0159    Бијели га оставио данак,

0160    А мркла га приватила нојца,

0161    Коначио под јелом зеленом,

0162    Док бијела зора започела.

0163    Ал се јунак санком разабрао,

0164    Па ми клече на оба кољена,

0165    Па узимље имбрик воде ладне,

0166    Па се крсти и лишце умива,

0167    Па се тада Богу помолио.

0168    Па узјаше на вранчића свога,

0169    Па ми јаше правом низ планину,

0170    Ево ти га код Индије града.

0171    Угледа га од Индије Ане,

0172    Па натегла стрилу за тетиву,

0173    А да гађа Ђура на ђогину.

0174    „Ну ти ─ рече ─ душманина мога!

0175    Он је био у дјевојке младе,

0176    Он се друге младе добавио,

0177    А мене је Ану оставио,

0178    Сад ћу њега погубит јунака!“

0179    Ал не даду младе другарице.

0180    „Мучи ─ реку ─ Ане, друго наша!

0181    Ти не губи срећу у јунаку.

0182    Кад видимо, кад истина буде,

0183    Вазда ћеш га ласно погубити!“

0184    Тад је Ђуро здраво пролазио,

0185    Смедерову своме долазио.

0186    А пред своје дворе налазио.

0187    Пред двором је мајку наодио,

0188    Божју јој је помоћ називао.

0189    Лијепо му мати приватила:

0190    „Здраво био и весело, синко!

0191    Ђе си тако ларго одлазио,

0192    Па под собом коња ознојио,

0193    Уморио себе и вранчића?“

0194    Ђуро својој мајци говорио:

0195    „Јесам, мајко, пут Леђана града;

0196    Испросио лијепу дјевојку,

0197    Себи љубу, теби одмјеницу,

0198    Која ће те стару одмјењиват,

0199    У кондијер воду доносиват.“

0200    А када га разумјела мајка,

0201    Ђурици је сину говорила:

0202    „О мој Ђуро, мој једини сине!

0203    А коме ћеш Ану оставити?“

0204    Ал је Ђуро мајци бесједио:

0205    „Почу ли ме, моја мила мајко!

0206    Ја сам чуо, други мени кажу,

0207    Да је Ане виловна дјевојка,

0208    А ја сам се Богу оклињао,

0209    Да се никад оженити не ћу,

0210    Баш никада виловном дјевојком,

0211    Па сам, мајко, бољу наодио,

0212    Шћерцу драгу од Леђана бана.

0213    Па ако сам Индичкињу Ану,

0214    Ако сам је био запросио,

0215    Нијесам јој лишце обљубио.

0216    Већ ја идем на таван од куле,

0217    Да м’ је сјести, мало починути.

0218    Донеси ми мало каве вруће,

0219    Да с’ напијем и починем мало!“

0220    Мајка сину од послуха била,

0221    Донесе му ибрик каве вруће.

0222    А када се Ђуро понапио,

0223    Чибук пуши, каву писркује,

0224    Пак узимље перо и артију,

0225    Па ми ситну књигу накитио,

0226    Па је шаље Босној, земљи рамној,

0227    А на руке Рељи и Милошу,

0228    Овако ми у тој књизи пише:

0229    „У Богу ви, оба пријатеља!

0230    Ево ви се женим у недјељу,

0231    У недјељу до петнаест дана,

0232    Од Леђана, бијелога града,

0233    Да сте мени оба у сватове,

0234    Водите ми иљаду сватова.“

0235    Па када је књигу отправио,

0236    Брже Ђуро другу књигу пише,

0237    Па је шаље у рамне Котаре,

0238    А на руке Јанковић-Стојану.

0239    Овако му у тој књизи каже:

0240    „О Стојане, мио побратиме!

0241    Ево ти се женим, побратиме!

0242    У недјељу до петнаест дана,

0243    Дођи, побре, мени у сватове,

0244    И доведи иљаду сватова,

0245    Јер имамо пут Леђана поћи.“

0246    Па ми трећу књигу накитио,

0247    Па је шаље Сењанину Иву:

0248    „О Иване, мио побратиме!

0249    Ево ти се женим у недјељу,

0250    У недјељу до петнаест дана,

0251    Од Леђана бијелога града,

0252    Дођи мени, Иво, у сватове,

0253    И доведи иљаду сватова!“

0254    Па четврту књигу накитио:

0255    Па је шаље ка Прилипу граду,

0256    А на руке Краљевићу Марку,

0257    И овако у књизи китио:

0258    „Побратиме, Краљевићу Марко!

0259    Ево ти се женим у недјељу,

0260    У недјељу до петнаест дана,

0261    Од Леђана, бијелога града,

0262    И буди ми дјевер уз дјевојку,

0263    И доведи иљаду сватова.“

0264    А када је оправио књиге,

0265    Скочи Ђуро на ноге лагане,

0266    Па ми шета земљи Смедеровој,

0267    По Смедеру и около њега.

0268    Докле силне свате сакупио.

0269    Дан по данак ево недјељице,

0270    Док ево ти јеке из пријеке.

0271    Боже мио, ко би ово био?

0272    Да ко ти је? Реља и Милошу.

0273    Док ево их до бијеле куле,

0274    А за њима иљаду сватова,

0275    А иљада и пет сто и више.

0276    Док ево ти Јанковић-Стојана

0277    И за њиме иљаду сватова,

0278    И иљаду и пет стотин’ више.

0279    А ево ти Ива Сењанина

0280    И за њиме иљаду сватова,

0281    А иљаду и пет стотин’ више.

0282    Док ево ти Краљевића Марка

0283    И за њиме иљаду сватова,

0284    А иљаду и пет стотин’ више.

0285    А какав је Краљевићу Марко!

0286    Сјају му се токе кроз бркове

0287    Како мјесец кроз јелове гране.

0288    Стаде Јуре бројити сватове,

0289    А што их је јунак сакупио,

0290    Двадест иљад и двијести више.

0291    Ту се рујна понапише вина,

0292    Па завика сватски старјешина:

0293    „Азурала кићени сватови!

0294    Да идемо, па да путујемо,

0295    Кад се здраво отуда вратимо,

0296    Тада ћемо сјести пити вино.“

0297    Отоле се свати подигнуше,

0298    Добрим коњма притегну колане.

0299    Ал се свати редом изредише:

0300    Све барјаци како и облаци,

0301    Бојна копља како гора црна.

0302    Да би небо на земљу пануло,

0303    Сватска би га сила уздржала

0304    На главама и на барјацима,

0305    И на својим бојним копљевима.

0306    Док завика Ђуричина мајка

0307    И дозивље Краљевића Марка:

0308    „Ајде с Богом, Краљевићу Марко!

0309    На путу ти добра срећа била,

0310    Ал чувај ми Ђуру, сина мога!“

0311    Ал говори Краљевићу Марко:

0312    „Ал не бој се, Ђуричина мајко!

0313    Док ми здрава на рамену глава,

0314    А не бој се сину Ђуру твому!“

0315    Отоле се здраво упутише

0316    Пјевајући, коње играјући,

0317    А ево их ’спод Индије града,

0318    А видје их од Индије Ане,

0319    Па натегла стрилу на тетиву;

0320    Да убије Ђура на ђогину.

0321    Ал је видје вила баждаркиња,

0322    Па јој не да, да бије јунака:

0323    „Не ћеш њега сада погубити!

0324    Од Бога је велика грехота

0325    Разметати онаке сватове.

0326    Кад се отуд са дјевојком врате,

0327    Тад ћеш њега погубити, Ане!

0328    Нек остане лијепа дјевојка

0329    Ни љубљена, а ни милована,

0330    Нек се натраг старој мајци врне.“

0331    Тад су здраво свати пролазили,

0332    Ка Леђану граду салазише

0333    До банове пребијеле куле.

0334    Пред кулом му велика ливада,

0335    А пред кулом и около куле,

0336    А сву су је свати преклопили,

0337    Преклопили коњи и сватови.

0338    Старјешине у бијела двора

0339    Пију вино три бијела данка,

0340    Док завика сватски старјешина

0341    „Азурала кићени сватови!

0342    Земан дошо и вријеме му је,

0343    Да пођемо и опет пођемо.

0344    Притегните на коње колане.

0345    Азур, бане, коња и дјевојку!“

0346    Отоле се свати подигоше

0347    Коњ до коња, јунак до јунака,

0348    Док ево ти дјевојчине мајке,

0349    Па ти води коња и дјевојку,

0350    Па је дава Краљевићу Марку

0351    И овако мајка говорила:

0352    „У Богу ти, Краљевићу Марко!

0353    Предавам ти коња и дјевојку,

0354    Па је чувај како очи своје.

0355    Ти си данас јунак на свијету,

0356    Ти с’ не бојиш никога до Бога,

0357    Ти се немој, Марко, препанути.“

0358    Отоле се свати упутише,

0359    Сви сватови коње разиграше,

0360    Сви сватови шено и весело,

0361    А најзадњи Марко остануо,

0362    А низ прси брке објесио,

0363    А над очи капу натурио,

0364    И тешко се јунак замислио,

0365    Док се врну млади ђувеглија,

0366    Па дозивље Марка побратима:

0367    „У Богу ти, побратиме Марко!

0368    Што си тако шено невесело,

0369    Па ми задњи идеш у сватове?“

0370    А говори Краљевићу Марко:

0371    „Побратиме, ђувеглија Ђуро!

0372    Како не ћу невесело бити,

0373    Кад ми данас погинут имадеш,

0374    Убит ће те Индичкиња Ане?

0375    Вет ако ћеш мене послушати,

0376    Лако ћемо пролазити Ану.

0377    Ти зазови Јанковић-Стојана,

0378    Дај ти Јанку твојега вранчића,

0379    А он теби својега лабуда,

0380    Добријем се коњма миљените;

0381    Дат ћу теби бугар-кабаницу,

0382    Обуци је сврх одила твога,

0383    И ти задњи иђи у сватима,

0384    Да те куја не познаде Ане.

0385    Тако ћемо дивно преварити

0386    И Индију здраво пролазити.“

0387    Послуша га Смедеровац Ђуро,

0388    Па дозивље Јанковић-Стојана,

0389    Добријем се коњма мијенише,

0390    Дава Марко бугар-кабаницу,

0391    Облачи је повише одила,

0392    Па ти задњи иде у сватовма.

0393    Сви сватови коње играјући,

0394    И пуцају боме из пушака,

0395    Кад ево их ’спод Индије града!

0396    У јунаку срце разиграло

0397    И овако Ђуро бесједио:

0398    „О животу, ђавле и јунаштво!

0399    Што си мени тако омилио?

0400    Ево данас млади ђувеглија,

0401    Па ти задњи у сватове идем!“

0402    Па ми слими бугар-кабаницу,

0403    Па ободе бијесна лабуда,

0404    А догони к Јанковић-Стојану:

0405    „Дај ти мени мојега вранчића,

0406    Ево теби твојега лабуда.“

0407    Кад се Јуре добави вранчића,

0408    По горици разигра ђогина,

0409    Док угледа од Индије Ане,

0410    Па напела стрилу на тетиву,

0411    Па погађа Ђура на ђогину,

0412    Мртав паде на главу у траву.

0413    Викну Марко: „Ајме њему мајко!

0414    Погину нам ђувеглија Ђуро!“

0415    Пак он иде к Рељи и Милошу:

0416    „У Богу вам, Реља и Милошу!

0417    А што ћемо саде, како ћемо?“

0418    Мучи Реља, а мучи Милошу.

0419    Иде Марко к Јанковић-Стојану:

0420    „О Стојане, Богом побратиме!

0421    Погину нам ђувеглија Ђуро!

0422    А што ћемо саде, како ћемо?“

0423    Мучи Јанко, ништа не говори.

0424    Иде Марко к Иву Сењанину:

0425    „О Иване, Богом побратиме,

0426    Погину нам ђувеглија Ђуро!

0427    А што ћемо саде, како ћемо?“

0428    Али виче Иво Сењанине:

0429    „Не бој ми се, побратиме Марко!

0430    Ја имадем иљаду сватова,

0431    А иљаду пет стотина више,

0432    Да бих знао главу изгубити

0433    И иљаду и пет стотин’ свата,

0434    Осветимо нашег ђувеглију!“

0435    А кад чује Краљевићу Марко,

0436    Па помами под собом ђогина,

0437    У Индију угони га града.

0438    Како му се шарац узмамио,

0439    Испод нога све калдрма скаче,

0440    Па по граду разлама дућане

0441    И разгони младе базарђане,

0442    Докле бану а на врата дође,

0443    Али пуста бјеше затворена.

0444    Лако ти је отворио Марко,

0445    Ногом ти је удрио у врата,

0446    Упут су се пуста растворила,

0447    Па ми трчи кули уз скалине

0448    У одаји од Индије Ани,

0449    Нађе ми ју на душеку меку,

0450    Низ одар је ногу објесила,

0451    А низ прси плетенице жуте,

0452    А у руци од сребра иглица,

0453    У иглици јесу жице златне,

0454    Везе бабу од злата кошуљу.

0455    Када ли је Марко долазио,

0456    Увати јој плетенице жуте,

0457    Па је свали низ душека мека

0458    И овако њојзи говорио:

0459    „Кујо једна, од Индије Ане!

0460    Поврати ми онога јунака.

0461    Ако ми га повратити не ћеш,

0462    Ја имадем двадесет иљад’ свата,

0463    Да бих знао свате изгубити,

0464    А и моју на рамену главу,

0465    А теби ћу очи извадити,

0466    И твојега уватити баба,

0467    Његову ћу одасјећи главу!“

0468    Али рече од Индије Ане:

0469    „Не бојим се тебе ни сватова!

0470    Али ћу ти повратити Ђура,

0471    А за љубав Ђуричине мајке.“

0472    Доведе је до јаднога Ђура,

0473    Али вели од Индије Ане:

0474    „Пушти мене, Краљевићу Марко!

0475    Пушти мене у гору зелену,

0476    Да наберем трава од мађија,

0477    Су чијем ћу повратити Ђура!“

0478    Мислио се Краљевићу Марко,

0479    Све мислио, на једну смислио,

0480    Пак је пушти у гору зелену.

0481    Ал имаде двије змије љуте,

0482    Па ми пушти змије у планину,

0483    Ишћераше вилу уз планине.

0484    Залатила скуце и рукаве,

0485    Пак полеће к небу у облаке.

0486    Има Марко два сива сокола,

0487    Попушти ми соколове сиве,

0488    А да гоне вилу из облака,

0489    Саћераше у Дунај у воду,

0490    А за њоме Марко на шарину.

0491    Кад је шарац насред воде дошо,

0492    Никуд му се макнути не може,

0493    Ту се Марко у невољи нађе,

0494    Па ми зове Рељу и Милоша:

0495    „У Богу ви, оба побратима,

0496    Уграб’те ме језер-води ладној!“

0497    Кад то чује Реља и Милошу,

0498    Заједно се у воду ми скачу,

0499    А када су насред воде дошли,

0500    Никуда се макнути не могу.

0501    Ту се оба у невољи нађу,

0502    Па дозивљу Јанковић-Стојана:

0503    „У Богу ти, побратиме Јанко!

0504    Уграби нас језер-води ладној!“

0505    Кад то чује Јанковић-Стојане,

0506    Скаче Јанко у Дунај у воду,

0507    Ал када је насред воде био,

0508    Никуда се макнути не може,

0509    И он ми се у невољи нађе,

0510    Па ми зове Ива Сењанина:

0511    „У Богу ти, побратиме Иво!

0512    Уграби нас језер-води ладној!“

0513    Ал кад га је Иве разумио,

0514    Не шће Иво у водицу скакат,

0515    Него спаса свиленога паса,

0516    Па ми меће Краљевићу Марку.

0517    За крај Марко приватио паса,

0518    А за други Иво придржао,

0519    Потегну га из воде Дунаја,

0520    Краљевића на шарину своме,

0521    И још с њиме Рељу и Милоша,

0522    И још побру Јанковић-Стојана,

0523    И изнесе вилу из Дунаја,

0524    Косама им била запутила

0525    Добр’јем коњма све четири ноге.

0526    Кад се Марко сува добавио,

0527    За косе је вилу уватио,

0528    Па је гони Краљевићу Марко

0529    И куцука двоструком канџијом,

0530    Да му иде вратит ђувеглију:

0531    „Иди ─ рече ─ врати ми јунака,

0532    Док не видиш и горега врага.“

0533    Довуче је до јаднога Ђура,

0534    Па да видиш виловне дјевојке!

0535    Једном га је машом ударила,

0536    Упут Ђуро стаде собом кретат;

0537    Другом га је машом ударила,

0538    Упут своје очи отворио;

0539    Трећом га је машом ударила,

0540    Скочи Јуре на ноге лагане,

0541    Поскочио и проговорио:

0542    „Хвала Богу, хвала великому!

0543    А гдје сам се вином изопио,

0544    Па је мене коњиц избачио,

0545    А ја тврда санка приватио?“

0546    Па ми скаче на коња витеза,

0547    А он Марко на шарина свога.

0548    Живој вили очи извадио,

0549    По рамену посијече руке,

0550    Па је метну у посат од града.

0551    Отале се они подигнуше,

0552    Здраво дошли земљи Смедерији,

0553    Пију вино за недјељу дана,

0554    Пије Марко и двије недјеље.

0555    Ту се Ђуро оженио био

0556    Анђелијом, лијепом дјевојком,

0557    Шћери драгом од Леђана бана.

0558    Лијепи је родак породио:

0559    Двије шћери, а четири сина.

0560    Умријеше, не прикорише се.

0561    Тамо расло клење и јасење,

0562    Нами Бог до здравље и весеље!

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.
Штампање