Епаминонда (грч. Ἐπαμεινώνδας) (око 410 — 362. пре Христа), тебански војсковођа и државник, заслужан што је Теба постала водећа сила Грчке. Сломио је војну моћ Спарте победом у бици код Леуктре 371. пре Христа и успоставио је тебанску хегемонију. Ослободио је месенијске хелоте, који су били 200 година поробљени од Спарте. Преобликовао је политичку мапу Грчке крунећи постојеће и стварајући нове савезе. Надгледао је изградњу читавих градова. Осмислио је и применио неколико ратних тактика. Цицерон га је називао „првим човеком Грчке“. Промене, које је Епаминонда извео нису га дуго надживеле, јер је само 27 година након његове смрти Александар Велики уништио Тебу. Може се рећи да је Епаминонда утро пут македонским освајањима.¹⁾

Епаминодин живот није довољно добро осликан у античким изворима, пореди ли се са Пелопидом и Филипом II Македонским. Основни разлог је губитак Плутархове биографије о њему. Детаљи о животу Епаминонде могу да се нађу у Плутарховој биографији Пелопиде и Агесилаја II. Постоји једна преживала скраћена Епаминондина биографија, коју је написао Корнелије Непос. Период грчке историје од 411. до 362. пре Христа најбоље описује Ксенофонт, али он је идеализовао Спарту и њеног краља Агесилаја, па је избегавао да помене Епаминонду, тако да није поменуо ни његово присуство у бици код Леуктре. Улогу Епаминонде описивао је и Диодор са Сицилије у својој Историјској библиотеци. Диодор је писао у првом веку после Христа и он је секундарни извор.

Рођен је у тебанској аристократској породици. Корнелије Непос тврди да је његов отац био осиромашени аристократа.²⁾ Образовао га је Лисија од Тарента, један од последњих великих питагорејаца.³⁾ Истицао се као Лисијин ученик. Осим тога био је упоран и посвећен физичком јачању тела, а посебно издржљивости. Вежбао је трчање и веслање, а посебно се посветио војним вежбама. Плутарх спомиње да су током похода код Мантинеје 385. пре Христа Пелопида и Епаминонда били у саставу контингента из Тебе, који је тада помагао својим савезницима Лакадемоњанима.⁴⁾ Борили су се против Аркадијаца и тада је лево лакадемонско крило попустило и многи су се дали у бег. Они су се тада скупили и одбијали су нападаче. Пелопида је добио седам рана и пао је на хрпу погинулих. Епаминонда, иако и сам рањен, ризикујући свој живот, наставио је да брани његово тело.⁵⁾ Тада их је спасио спартански краљ Агесиполид.

Живео је за време великих промена у грчкој и тебанској историји. Након окончања Пелопонеског рата 404. пре Христа Спарта је својом агресивном унилатералном политиком отуђила од себе многе своје бивше савезнике.⁶⁾ У међувремену Теба је ојачала током рата па је настојала да доминира другим градовима Беотије. Таква тебанска политика заједно са другим споровима довела је до конфликта Спарте и Тебе. Теба се за време Коринтског рата удружила са Атином, Коринтом и Аргосом против Спарте.⁷⁾ Коринтски рат трајао је од 395. до 387. пре Христа. Током рата Теба је била неколико пута поражена од Спарте, па је била присиљена да одустане од експанзионистичких амбиција,да се врати у стари савез са Спартом и⁸⁾⁹⁾ да распусти Беотски савез. Спартански заповедник Фебида је 382. пре Христа починио дело, које је заувек окренуло Тебу против Спарте и утрло пут успону Епаминонде на власт.¹⁰⁾ Док је пролазио кроз Беотију Фебида је искористио нереде унутар Тебе да би помоћу своје војске ушао у град. Када је ушао у град заузео је тебански акропољ Кадмеју и присилио је атиспартанску партију да напусти град.¹¹⁾ Иако је Епаминонда припадао антиспартанској партији нису га дирали, јер се мислило да није човек од акције због филозофских навика.¹²⁾ Спартанци су успоставили аристократску олигархију у Теби и оставили су свој гарнизон у Кадмеји.

Много протераних Тебанаца боравило је у Атини. На потицај Пелопиде припремали су се да ослободе Тебу. У међувремену и Епаминонда је почео да припрема омладину у Теби да се бори за свој град. Пелопида и мала група завереника ушла је у град 379. пре Христа. Одмах су побили вође проспартанске владе. Након тога уз помоћ Епаминонде и Горгиде и уз помоћ прогнаних опколили су Спартанце у акропољу Кадмеји.¹³⁾ Следећега дана Епаминонда и Горгида су довели Пелопиду и његове људе пред скупштину и позивали су Тебанце да се боре за своју слободу. Народ је изабрао за беотархе Пелопиду са Мелоном и Хароном.¹⁴⁾ Пелопида је блокирао акропољ и нападао га са свих страна. Знао је да треба да ослободе акропољ Кадмеју пре него што стигне војска из Спарте.¹⁵⁾ Опкољени Спартанци су се предали под условом да их се пусти да оду. Колико је мало недостајало да цели потхват не успе, види се из податка да су се Спартанци из Кадмеје већ код Мегаре срели са војском, која им је ишла у помоћ.¹⁶⁾ Тако је избио рат, који су започела дванаесторица, а рат је завршио окончањем спартанске хегемоније.

Када су у Спарти чули за побуну у Теби одмах су послали војску под заповедништвом Клеомброта, али пре него што су стигли до Тебе, већ су се предали Спартанци у Кадмеји, па се Клеомбротова војска вратила необављена посла.¹⁷⁾ Спарта је послала нову војску под заповедништвом Агесилаја II, али Тебанци и Атињани под командом Хабрије су избегавали отворену битку. Уместо тога ископали су ровове и наместили препреке ван Тебе, спречавајући Спартанце да нападну град. Спартанци су пљачкали околину, па су отишли, остављајући Тебу независном. Та победа охрабрила је Тебанце, па су подузели операције и против околних градова. За кратко време Теба је поново успоставила Беотски савез у новом демократском облику. Градови Беотије ујединили су се у федерацију, а извршна власт је била у рукама 7 беотарха, 7 војсковођа који би били бирани у 7 области Беотије.¹⁸⁾¹⁹⁾ Била је то успешна политичка форма, а имена тебански или беотијски једанако су се користили као синоними. Покушавајући да сломи Тебу Спарта је у неколико година три пута извршила инвазију на Беотију.²⁰⁾ У почетку Тебанци су се бојали Спартанаца и избегавали су директне окршаје са њима. Међутим временом ратујући са Спартанцима извежбали су се у ратним вештинама.²¹⁾ Иако је Спарта остала доминантна копнена сила у Грчкој Беођани су показали да и они представљају војну опасност.²²⁾ У то време главни политички вођа у Теби постао је Пелопида, који је био заступник агресивне политике према Спарти.²³⁾ Тешко је тачно да се установи Епаминондина политичка улога током 371. пре Христа. Изгледа да су Епаминонда и Пелопида као пријатељи блиско сарађивали и у тебанској политици у периоду 378—371. пре Христа.²⁴⁾

Након преврата у Теби Атина је била увучена у рат на страни Тебе, јер је Спартанац Сфодрија покушао 378. пре Христа да заузме Пиреј. Спарта није казнила Сфодрију, као што ни пре тога није казнила Фебиду, који је 382. пре Христа заузео Тебу. Први покушај мира био је 375. пре Христа, међутим рат се наставио.²⁵⁾ Према мировном споразуму из 375. пре Христа градови су требали бити аутономни, а Спарта је требала да повуче војску из Беотије. Повлачење спартанских гарнизона из Платеје и Теспије Теба је искористила, па је заузела Платеју и Теспију.²⁶⁾ Платеју је срушила, а становништво протерала из Беотије. Тај догађај је великим делом нарушио односе Тебе и Атине, али ипак због тога није дошло до отворенога непријатељства.²⁷⁾ Пошто су и Атина и Спарта биле исцрпљене сазавана је 371. пре Христа мировна конференција у Спарти.²⁸⁾ Епаминонда је 371. пре Христа био беотарх и био је вођа тебанске делегације на мировној конференцији. На конференцији су договорени мировни услови. Главни принцип Калијиног мира била је независност градова у Грчкој. Епаминонда је потписао споразум у име Тебе. Када је следећег дана инзистирао да је потписао у име Беотије, краљ Агесилај II се томе супростављао инзистирајући на независности градова Беотије.²⁹⁾ Епаминонда је рекао да у том случају и градови Лаконије требају бити независни. Агесилај је тај спор искористио као изговор за уклањање Тебанаца из мировног уговора, па је Теби објавио рат.³⁰⁾

Одмах након пропасти мировних преговора Спарта је наредила краљу Клеомброту I да нападне Беотију. Клеомброт се тада налазио у Фокиди. Клеомброт је кренуо северније, да би избегао планинске пролазе на којима су му Беоћани припремили заседу.³¹⁾ Ушао је у Беотију тамо где га нису очекивалиу, заузео је тврђаву и заробио 10 или 12 бродова.³²⁾ На путу према Теби логоровао је код Леуктре на територији Теспије.³³⁾ Беоћанска војска му је изашла усусрет. Спартанска војска састојала се од 10.000 хоплита, а од тога је било 700 Спартијата. Беоћани су имали мање војника, 6.000 хоплита, али имали су надмоћнију коњицу.³⁴⁾

Епаминонда је заповедао беоћанском војском. Осталих шест беотарха имало је саветодавну функцију. Пелопида је заповедао елитном Светом четом Тебе. Пре битке развила се дебата међу беотарсима да ли да прихвате битку. Епаминонда је желео битку и уз помоћ Пелопиде убедио је остале беотархе да прихвате битку. За време битке Епаминонда је применио војну тактику, какву дотада нико није користио.

Једна од карактеристика грчке фаланге била је да се скреће на десно током битке. Било је то зато јер је сваки војник настојао да заштити своју изложену страну војником са десне стране. Фаланге су због те чињенице увек имале најбољу војску на десној страни да би спречили скретање на десно. Због тога су на десној страни били Клеомброт и елитни Спартијати у спартанској фаланги. Мање искусни пелопонески савезници били су на левој страни. Пошто су Спартанци били бројнији Епаминонда је увео две тактичке иновације. Узео је најбољу војску и оформио је фалангу дубоку 50 редова, за разлику од обичне фаланге дубоке 8 до 12 редова. Њих је поставио насупрот Клеомброта и Спартијата. Пелопида и Света чета Тебе били су на крајње левој страни. Пошто је знао да нема довољно војске да би му остала фаланга имала дубину као Пелопонешка фаланга он је одлучио да слабију војску стави на десну страну.³⁵⁾ Њима на десној страни дао је инструкције да избегавају битку и да се полако повлаче током непријатељског напада.³⁶⁾ Пре Епаминонде тактику дуболе фаланге користио је Пагонда у бици код Делија. Ипак Епаминонда је изменио уобичајену позицију и слабију војску поставио на десно крило, а најбољу војску на лево крило, што је било потпуно супротно од уобичајене тактике. Осим тога тактика је била и да једно крило одбија битку.

Битка је започела сукобом коњица. Тебанска коњица је победила и натерала је унатраг спартанску коњицу, која је нарушила властиту фалангу. Битка је започела нападом тебанског ојачаног левога крила, које је кренуло у напад много већом брзином од уобичајене. Десно тебанско крило се повлачило. Након интензивне борбе спартанско десно крило почело је да попушта под тешким нападом дубоке тебанске фаланге.³⁷⁾ Током тога обрачуна Клеомброт I је убијен.³⁸⁾ Спартанци су се борили довољно дуго да би омогућили да се извуче мртво тело њихова краља, али онда је спартанска линија разбијена. Пелопонески савезници на левој страни дали су се у бег, када су видели да елитна спартанска војска бежи. Убрзо је цела спартанска војска била у расулу. Убијено је 1.000 Пелопонежана³⁹⁾ и 300 Беоћана.⁴⁰⁾ У бици је убијено 400 до 700 Спартијата и то је био тежак губитак, који је представљао претњу за будуће ратове.⁴¹⁾

Када су након битке Спартанци и Пелопонежани тражили да покупе мртве Епаминонда је сумњао да они намеравају да прикрију величину пораза и губитака. Он је због тога дозволио Пелопонежанима да они покупе мртве, па се онда знало да су остали били Спартијати. Тако се видјела величина тебанске победе.

Битка код Леуктре уздрмала је темеље спартанске доминације у Грчкој. Пошто је Спарта имала малени број Спартијата она се морала ослањати на савезнике да би имала довољно велику војску. Након битке код Леукре пелопонески савезници били су много мање склони да се покоре спартанским захтевима. Са толиким губицима код Леуктре и у другим биткама Спартанци више нису могли да поново успоставе доминацију над некадашњим савезницима. Том битком окончан је период спартанске хегемоније.

Одмах након битке код Леуктре Тебанци су разматрали како да се освете Спарти. Позвали су и Атину да им се придружи. Тесалијски савезници под Јасоном од Фере одвратили су их од наума да разбију и остатке спартанске војске.⁴²⁾ Уместо тога Епаминонда се посветио консолидацији Беоћанског савеза и позвао је проспартански град Орохомен да уђе у савез.⁴³⁾ Након покоравања Орохомена бригу о њему предао је његовим суседима, који су били чланови Беотијскога савеза.⁴⁴⁾ Након успостављања реда у Беотији окренуо се Фокиди, која је била присиљена да закључи обрамбени савез са Тебом.⁴⁵⁾ Теба није покушала да створи империју попут Пелопонеског или Делског савеза. Уместо тога Теба се оријентисала дипломатским напорима у централној Грчкој⁴⁶⁾ и ту је створила мрежу савеза, који су били база за будућу експанзију утицаја Тебе. Еубејски градови Еретрија, Карист, Хистијеј и Халкида напустили су атински савез и склопили савез са Тебом.⁴⁷⁾ Атина је била тешко погођена одметнућем Еубеје, која је била значајна за сигурност атинске опскрбе житом. Епаминонда је након тога обе Локриде и Хераклеју Трахинијску навео на савез са Беотијом.⁴⁸⁾ После тога склопио је савез са Етолијом и Акарнанијом.⁴⁹⁾ Током једне сезоне Епаминонда је створио мрежу савеза од Тесалије на северу, Еубеје на истоку и Етолије и Акарнаније на западу. Међутим није стварао савез са формалним конфедералнима институцијама попут Делскога савеза или Пелопонескога савеза.

Одмах након Леуктре Атина је одлучила да се окористи ситуацијом, па је одржана конференција у Атини, а мировни споразум који је био предложен 371. пре Христа ратификовали су сви градови (сем Елиде). По споразуму пелопонески градови, који су раније били под спартанском доминацијом добили су независност.⁵⁰⁾ Мантинејани су то одмах одлучили да искористе и да уједине своја насеља у један град и да га утврде. Та одлука је разљутила спартанског краља Агесилаја II. Тегеја је уз подршку Мантинеје подстакла стварање Аркадијског савеза. Спарта је због тога објавила рат Мантинеји, а већина градова Аркадије удружила се против Спарте, а позвали су и Тебу да се умеша. Тебанска војска стигла је крајем 370. пре Христа под вођством Епаминонде и Пелопиде.^51)52)53) Тебанцима се у Аркадији придружило много бивших спартанских савезника, тако да су имали 50.000 до 70.000 војника на располагању.⁵⁴⁾ Током 370. пре Христа Тебанци су напали Пелопонез намеравајући да заувек разбију спартанску моћ. Није јасно када су тачно Тебанци почели да разматрају не само како да окончају спартанску хегемонију, него и како да је замене тебанском хегемонијом. У Аркадији Епаминонда је пружио подршку Аркађанима да оснују Аркадијски савез и да изграде нови град Мегалопољ.⁵⁵⁾

Епаминонда је након тога извршио инвазију Лаконије. Прешли су и реку Евроту, а ту границу за 600 година ниједан непријатељ Спарте није прешао. Спартанци су одлучили да бране сам град, али Тебанци нису ни покушали да га заузму. Пљачкали су и палили све до града Спарте и до луке Гитија, а и нико није изашао да им се супростави.⁵⁶⁾ Ослободили су и бројне перијеке.⁵⁷⁾ Епаминонда се накратко вратио у Аркадију, па је онда кренуо опет на југ, али тај пут у Месенију, подручје, које су Спартанци освојили 200 година пре тога. Епаминонда је ослободио хелоте из Месеније, поново је изградио град Месену на планини Итом и позвао је избегле да се врате.⁵⁸⁾ Месену је изузетно добро утврдио. Губитак Месеније је посебно тешко погодио Спарту, јер су губитком Месеније изгубили трећину територије и пола хелота. Рад хелота (робова) омогућавао је Спартанцима да имају сталну војску. Епаминондина кампања из 370/369. пре Христа описана је као пример велике стратегије индиректног приступа, чији циљ је био да ишчупа економске коријене спартанске војне надмоћи. За неколико месеци Епаминонда је створио две Спарти непријатељске државе и здрмао је темеље спартанске економије. Након тих успеха вратио се са војском у Тебу.⁵⁹⁾

Да би постигао све што намерава да изведе Епаминонда је замолио беотархе да остану са војском на Пелопонезу неколико месеци након истека дужности. Када се Епаминонда вратио у Тебу нису га дочекали као хероја. Његови политички непријатељи припремили су суђење, јер је неколико месеци служио као беотарх након истека мандата. Порота га је на суђењу ослободила.⁶⁰⁾

Током 369. пре Христа Аргос, Елида и Аркадија позвали су Тебанце да их подрже у наставку рата са Спартом. Епаминонда је поново заповедао војском, која је кренула у инвазију. Међутим Спартанци, Атињани, Коринћани и Мегарани спречавали су пролаз тебанске војске на коринтској превлаци. Епаминонда је успео да се пробије и да се придружи пелопонеским савезницима.⁶¹⁾⁶²⁾ Међутим тада је постигао јако мало. Сикион и Пелена су постали тебански савезници, али није успео да заузме Трезен и Епидаур. Након неуспела напада на Коринт и доласка дела војске Дионизија Старијега Тебанци су се вратили кући.⁶³⁾⁶⁴⁾

Када се Епаминонда вратио у Тебу поново су га оптужили његови политички непријатељи. Успели су да спрече да буде изабран за беотарха за 368. пре Хр. Од битке код Леуктре до смрти једино тада није био изабран за беотарха.⁶⁵⁾ Александар од Фере је заробио Пелопиду и Исменију, па је тебанска војска кренула у Тесалију да их ослободи. Не само да нису успели да победе Александра од Фере, него су били поражени и једва су вратили из Тесалије. Током 367. пре Христа Епаминонда је био вођа другога похода са циљем да се ослободи Пелопида. Александар од Фере је тада склопио примирје и ослободио је Пелопиду.⁶⁶⁾⁶⁷⁾

Епаминонда је 367. пре Христа поново извршио инвазију Пелопонеза. Аргивци су тада на Епаминондин захтев заузели коринтску превлаку да би тебанска војска могла да уђе на Пелопонез без ометања. Епаминонда је кренуо на Ахају, покушавајући да осигура њихов савез са Тебом. Ахајска олигархија је прихватила да уће у савез са Тебом. Међутим против примања Ахајаца у савез побунили су се и Аркадија и његови политички непријатељи. Поредак који је ту успоставио кратко је трајао, тако да се касније у Ахаји све вратило на старо стање.

Током 366/365. пре Христа покушало се са успостављањем општег мировног споразума, а персијски цар Артаксеркс II је требао бити заједнички гарант и арбитар. Теба је организовала конференцију, али њихова дипломатска иницијатива је пропала, јер се нису могла решити непријатељства Тебе и оних, који су замерали утицају Тебе.⁶⁸⁾⁶⁹⁾ У декади након битке код Леуктре бројни тебански савезници напуштали су их и постајали су савезници Спарте или других држава. Чак су се и неки Аркађани, којима је Епаминонда много помогао окренули против Тебе. Епаминонда је серијом дипломатских напора демонтирао Пелопонески савез. Преостали чланови су напустили Спарту, тако да су 365. пре Хр. Коринт, Епидаур и Флијунт склопили мир са Тебом и Аргосом. Епаминонда је чак покушао да придобије Родос, Хиос и Бизант, који су били у савезу са Атином. Пелопида је погинуо 364. пре Христа, па је Епамонинда изгубио највећега политичкога савезника.

Епаминонда је 362. пре Христа кренуо у нову инвазију на Пелопонез. Циљ му је био да покори Мантинеју, која се опирала тебанском утицају. Епаминонда је водио војску из Беотије, Тесалије, Еубеје и Тегеје. Тегеја је била водећи град Аркадије и била је у непријатељству са Мантинејом. Мантинеја је тражила помоћ Спарте, Атине, Ахаје и остатка Аркадије.

Тога пута само присуство тебанске војске није било довољно да се заплаше противници. Епаминонда је сазнао да велика спартанска војска иде према Мантинеји, да је обране од Тебанаца.⁷⁰⁾ Пошто је Спарта остала готово без икакве обране Епаминонда је одлучио да преко ноћи дође до Спарте и освоји је. Међутим спартански краљ Архидам III сазнао је за Епаминондину намеру, тако да када је Епаминонда стигао Спарта је била добро брањена.⁷¹⁾ Пошто није изненадио Спартанце одмах се повукао.⁷²⁾ Спартанци и војска око Мантинеје током дана стигли су до Спарте да би спречили да тебанска војска евентуално нападне Спарту. Епаминонда је мислио да пошто су дошли из Мантинеје да је Мантинеја без обране, па се вратио до базе у Тегеји и наредио је коњички напад на Мантинеју.⁷³⁾ Међутим у тренутку тебанског коњичког напада атинска коњица управо је дошла до Мантинеје.⁷⁴⁾ Тебанска и тесалска коњица била је бројнија, али Атињани су спречили пад Мантинеје и омогућили су становништву да се повуче иза зидина. Пошто је знао да му пролази време предвиђено за поход, а да ће тебански утицај на Пелопонезу бити уништен ако не победи непријатеље Тегеје Епаминонда је одлучио да започне битку под сваку цену. Била је то Битка код Мантинеје (362. пре Христа).

Оно што се догађало у низији Мантинеје била је највећа хоплитска битка у грчкој историји. Епаминонда је имао већу војску: 30.000 хоплита и 3.000 коњаника,⁷⁵⁾ а Спарта је имала 20.000 хоплита и 2.000 коњаника.⁷⁶⁾ Епаминонда је војску поставио у бојни поредак и онда је кренуо паралено са линијом Мантинејана, тако да је изгледало као да одлази са бојног поља и да се тога дана не мисли борити.⁷⁷⁾ Након некога времена спустили су и оружје, па је иггледало као да се спремају за логоровање.⁷⁸⁾ Цела колона је пролазила са десна на лево испред мантинејске војске. Епаминонда је био на челу колоне и већ се налазио на левом крилу. Са деснога крила пребацио је и део снага иза бојне линије. Поново је на тај начин створио много јаче лево крило. Ба оба крила распоредио је јаку коњицу и лаку пешадију.

Након тога дао је наређење за напад изненадивши непријатеље, који су већ мислили да он одлази са бојног поља. Мантинејани су били изненађени. Битка се развијала онако како је Епаминонда планирао. Коњица са крила потиснула је атинску и мантинејску коњицу насупрот њих. Диодор са Сицилије каже да атинска коњица на левом крилу није била ништа лошија од тебанске коњице, али нису могли да издрже кишу стрела, која се сасула на њих. У међувремену напредовала је тебанска пешадија. Као у бици код Леуктре ослабљено десно крило требало је да се повлачи и избегава борбу.⁷⁹⁾ Када се тебанско лево крило пробило кроз спартанско десно крило цела фаланга се дала у бег.⁸⁰⁾ Међутим на врхунцу битке Епаминонда је био смртно рањен и брзо након тога је умро. Након његове погибије Tебанци и савезници нису уложили напор да прогањају непријатеља који је бежао са бојног поља. Након битке обе стране су тврдиле да су победиле.

За време битке Епаминонда је био погођен копљем у прса. Корнелије Непос тврди да су Спартанци намерно циљали Епаминонду у нади да ће га убити и тако деморалисати Тебанце.⁸¹⁾ Копље се сломило, па је врх остао у телу, а Епаминонда се онесвестио. Тебанци су очајнички спречавали Спартанце да се домогну његова тела. Када су га још живога донели у логор, питао је која страна је победила. Када су му рекли да су Тебанци победили он је рекао да је време да се умре. Диодор од Сицилије каже да је један од његових пријатеља рекао да Епаминонда умире без деце и бризнуо је у плач. Епаминонда је одговорио да он оставља две ћерке, две победе, Леуктру и Мантинеју.⁸²⁾ Када је извучен врх копља Епаминонда је издахнуо.⁸³⁾ У складу са грчким обичајима сахрањен је на бојном пољу.

• Ксенофонт Хеленска историја, превод др Милена Душанић: Матица српска, Нови Сад, 1988.
• Диодор са Сицилије
• Корнелије Непос, Епаминонда
• Плутарх, Пелопида
• Плутарх, Агесилај
• John Buckler, Aegean Greece in the fourth century BC, Brill Leiden 2003, ISBN 9004097856
• John Buckler and Hans Beck, Central Greece and the Politics of Power in the Fourth Century BC. Cambridge University Press.2008, ISBN 0-521-83705-7
• Fine, J. V. A. (1983). The Ancient Greeks: A critical history. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 0-674-03314-0

Epaminonda