Дуждева свадба је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Робје младо на пазаре дође,

0002    на пазаре и нове дућане,

0003    то је робје на продају било,

0004    ма је робје било прејефтино:

0005    младо момче за ту сабљу брицку,

0006    а ђевојка за ту бурму златну,

0007    е ма вика лијепа ђевојка,

0008    она вика из грла бијела.

0009    „Ко ће мене узимати младу,

0010    ја му тврду божу вјеру давам

0011    да се никад потурчити нећу!

0012    Ја сам ћерца Дуке Лоринскога,

0013    а љубовца Дужда Млетачкога.“

0014    Оно чује царевићу Мујо,

0015    довати је за руке бијеле,

0016    поведе је у Стамболу граду:

0017    „Потурчи се, лијепа каурко!

0018    Потручи се, узми брата мога,

0019    да ми будеш млада за снашицу,

0020    а у кућу кућна укућница

0021    и мојему благу разложниоца,

0022    а ево ти турску вјеру дајем,

0023    даћу тебе неке задужбине:

0024    свету Петку на сред Дренопоља,

0025    камен-моста Марице ријеке,

0026    златне ступце на Нове Пазаре

0027    и бијелу у Дечане цркву

0028    које љепше на свијету нејма,

0029    три мечита на сред Цариграда,

0030    три мунаре ђе се хоџа рика,

0031    берберницу ђе се брију главе,

0032    турске бање ђе се буле купљу

0033    и калдрму преко Луке-Бање,

0034    и даћу ти о’ сребра синију

0035    на коју је о’ злата тевсија,

0036    на тепсију змија преплетена,

0037    на главу јој алем-камен драги

0038    који сјаје ноћцу без мјесеца

0039    кад господа сједа за вечеру,

0040    још даћу ти бојницу галију

0041    на коју су триста галијотах

0042    и уж њих су триста лубарадах,

0043    сва галија шиком пошикана

0044    и још више блага три товара.“

0045    Но ђевојка потурчит се некће,

0046    а кад виђе царевићу Мујо,

0047    е се неће потурчит занаго,

0048    он је кули студеници бача,

0049    у студеној води до кољенах

0050    ђе још није шужња шужњевало

0051    од како је Стамбул настануо.

0052    Ту шужњује три године данах

0053    ма ђевојка књигу умијаше

0054    па је ситну књигу направила,

0055    а шиље је у Лорину граду

0056    баш на руке Дуке од Лорина:

0057    „Бабо мио, Дука од Лорина!

0058    Ево сам ти ћерца пропанула,

0059    у турско сам ропство запанула,

0060    у Стамболу граду бијеломе,

0061    у студеној води до кољена

0062    ђе још није шужња шужњевало

0063    од како је Стамбул настануо,

0064    откупуј ме ако бога жнадеш!“

0065    Каде Дуки она књига дође,

0066    кад видио што му књига каже,

0067    ону гледа, другу направио:

0068    „Јадна шћерце Дуки од Лорина!

0069    Не могу те откупит никако

0070    е су мене похарали Турци,

0071    па су благо моје понијели,

0072    а ђецу су моју заробили,

0073    но сам чуо ђе ми људи кажу,

0074    е су ми се ђеца населила

0075    у некакво поље Смедерево,

0076    турскијем се булам’ поженила,

0077    буле су им благо донијеле,

0078    коњи су им сребром потковани

0079    и златнијем уздам’ зауздани,

0080    буле носе од злата ђердане,

0081    на ђердане бисер перишане,

0082    они ће те одкупит занаго!“

0083    Кад ђевојци она књига дође,

0084    виђела је што јој књига каже,

0085    ону гледа, другу направила,

0086    а шиље је пољу Смедереву:

0087    „Браћо моја, два Дукина Сина!

0088    Ево сам ви сестра запанула

0089    у Стамболу граду бијеломе,

0090    у каменој кули студеници,

0091    у леденој води до кољенах,

0092    ђе још није шужња шужњевало

0093    од како је Стамбул настануо,

0094    вадите ме ако бога жнате,

0095    откупите мене из тавнице!“

0096    Каде њима глас и књига дође,

0097    кад виђеше што им књига каже,

0098    њу гледају, другу направљају:

0099    „Наша сестро, ћерце Лоренина!

0100    Никако се откупит не можеш,

0101    ми смо наше попенџали благо

0102    а турксијем булам’ на ђердане,

0103    на ђердане и на перишане.“

0104    Кад ђевојци она књига дође,

0105    она виђе што јој књига каже,

0106    пролијева сузе од образа,

0107    а завика из грла бијела:

0108    „Леле мене, до бога једнога,

0109    да никога нејмам болећега!“

0110    Па је ситну књигу направила,

0111    не пише је чим се књиге пишу

0112    но црњилом крвљу од образа,

0113    а шиље је дужду Млетачкоме,

0114    овако је књигу направила.

0115    „Обречење, моје несуђење!

0116    Ево сам ти запанула млада

0117    у Стамболу граду бијеломе,

0118    у проклету кулу студеницу,

0119    у студену воду до кољенах,

0120    ја не могу живјет ни мријети,

0121    откупуј ме, дужде од Млетаках,

0122    да ти будем млада за хорвану,

0123    ако нећеш за другу љубовцу,

0124    ма ме лашно откупити нећеш,

0125    док поновиш грађевине старе:

0126    свету Петку на сред Дренопоља,

0127    камен-моста Марици ријеци,

0128    златне ступце на Нове Пазаре

0129    и бијелу у Дечане цркву

0130    које љепше на свијету нејма,

0131    три мечита на сред Цариграда,

0132    три мунара ђе им хоџа рика,

0133    берберницу ђе се брију главе,

0134    турску бању ђе се буле купљу,

0135    и калдрму преко Луке-Бање,

0136    још донеси о’ сребра синију,

0137    на синију о’ злата тевсију

0138    на коју је змија преплетена,

0139    на главу јој алем камен драги

0140    који сјаје ноћцу без мјесеца,

0141    кад господа сједа за вечеру

0142    и довози бојничку галију

0143    на коју су триста галијотах,

0144    уж њих да су триста лубарадах,

0145    сва галија шиком пошикана

0146    и сувише три товара блага.“

0147    Када дужди глас и књига дође,

0148    колико му љуто мила била,

0149    гласоноши сто цекинах даје,

0150    па је књигу ситну написао,

0151    а шиље је у земљу Мошковску,

0152    у ономе Петробуру граду,

0153    баш на руке русинској краљици:

0154    „Тетко моја, сестро материна!

0155    Пошљи мене камене мајсторе

0156    да понове грађевине старе:

0157    свету Петку на сред Дренопоља,

0158    камен-моста Марици ријеци,

0159    златне ступце на Нове Пазаре

0160    и бијелу у Дечане цркву

0161    које љепше на свијету нејма.“

0162    Па је књигу другу направио,

0163    а шиље је Бечу бијеломе,

0164    баш на руке бечкој ћесараици:

0165    „Тетка моја, сестро баба мога!

0166    У турско сам ропство запануо,

0167    но ми пошљи камене мајсторе

0168    да понове грађевине старе,

0169    три мечита на сред Цариграда,

0170    три мунаре ђе им хоџа рика,

0171    берберице ђе се брију главе,

0172    турску бању ђе се буле купљу

0173    и калдрму преко Луке-Бање.“

0174    Другу шиље, трећу написује,

0175    а шиље је граду Инглитару

0176    а на руке инглешкој краљици:

0177    „Свасти моја, инглешка краљице!

0178    У турско сам ропство упануо,

0179    но ми пошљи о’ сребра синију,

0180    на синију о’ злата тевсију,

0181    на тепсију змију преплетену,

0182    на глави јој алем камен драги

0183    који сјаје ноћцу без мјесеца

0184    кад господа шједа за вечеру.“

0185    Па четврту књигу напишује,

0186    он је шаље у Лорину граду,

0187    овако је књигом говорио:

0188    „Ташто моја, од Лорина града!

0189    Пошљи мене блага три товара,

0190    дома имам бојничку галију.“

0191    Ташта посла три товара блага

0192    а тетке му поновише грађе,

0193    сам довати бојничку галију,

0194    у њу ставја три товара блага

0195    и уз то је књигу написао

0196    те је шиље у Стамболу граду

0197    баш на руке царевића Мују:

0198    „О соколе, царевићу Мујо!

0199    Ајде, Мујо, да се састанемо

0200    на сред мора испод Цариграда,

0201    ти доведи лијепу ђевојку,

0202    е сам твоје поновио грађе,

0203    и возим ти бојничку галију,

0204    и синију и златну тепсију,

0205    и пунахна три товара блага.“

0206    У неђељу граде роковиште,

0207    у неђељу те се састадоше,

0208    предаде му откуп за ђевојку,

0209    поновио грађевине старе,

0210    Мујо враћа лијепу ђевојку,

0211    предаде је дужду Млечанину.

0212    Кад с’ одмаче дужде Млечанине,

0213    вика Мују из грла бијела:

0214    „Копиљане, царевићу Мујо!

0215    Е тако ми бога великога,

0216    какву тицу бјеше уфатио,

0217    не умје јој пера поткупити,

0218    а некмоли тицу оперутат.

0219    Што понових грађевине старе,

0220    то су мене тетке поновиле,

0221    што ти дадох од сребра синију,

0222    сваст је мене ону даровала,

0223    што ти дадох блага три товара,

0224    то је мене ташта даровала,

0225    што л’ ти дадох бојничку галију,

0226    мој је бабо узео твојему

0227    кад је био бољи о’ твојега.

0228    ја се мога не доватих блага.“

0229    Оде Мујо морем Цариграду,

0230    ни хабера при дости шићара,

0231    дужде ћаше морем дебелијем,

0232    морем ћаше ма боље смишљаше,

0233    машио се горе и планине,

0234    кад високо у планине био,

0235    дозивао камене мајсторе,

0236    на ђумију начинио цркву

0237    да се драгом богу моле Власи,

0238    да их чува од турачке руке,

0239    па дужд води лијепу ђевојку,

0240    поведе је у Млетке богате,

0241    вјенчаше се, весеље чинише,

0242    на срамоту царевића Мују,

0243    свог се блага дужде не додио.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Duzdeva svadba