Корисничке алатке

Алатке сајта


грујице_посестрима

Грујице посестрима

Грујице посестрима је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Опис

У овој пјесми десет Атлагића нападају Грују и Новака за које сумњају да су имали „посла“ са сестром Атлагића. Грујо и Новак „утекоше у гору зелену“, и ту дочекају Турке и све их погубе (побију) осим једног, Османа. Њему опросте живот због сестре, и он се враћа кући са главама своје браће. Сестри се захваљује пошто су му због ње опростили живот.

Текст пјесме

0001    Подранила Туркиња ђевојка,

0002    подранила јутром на водицу

0003    да донесе воде у маштрапи,

0004    но ђевојка била зачамала,

0005    њу ми мајка остарала кара:

0006    „Курво једна, а не моја ћерко!

0007    Што ти јеси на води чамала?

0008    Ти се јеси с неким састајала.“

0009    Она с’ мајци криво кунијаше,

0010    али њојзи лажа не помага,

0011    не помага лажа ни заклетва,

0012    но да ћаху извадит јој душу

0013    она млада казат неоћаше

0014    ђе је била и што је виђела,

0015    с киме ли се зашто л’ побратила.

0016    Стара викну ка да се помами,

0017    повикнула своје девет синах

0018    и десетог бега Атлагића,

0019    бег скочио од земље на ноге,

0020    поскочио ка да с’ помамио,

0021    своје девет довикује синах,

0022    сви најбоље коње појахаше,

0023    поћераше Грују и Новака.

0024    Ка’ то виђе Новак и Грујица,

0025    утекоше у гору зелену,

0026    унесоше рањен’ Радивоја,

0027    турише га у буково шушље,

0028    затрпаше јеловијем грањем.

0029    У то стиже девет Атлагићах,

0030    оборише огањ из пушаках,

0031    дочека их Новак и Грујица,

0032    џевердане своје изметнуше,

0033    свак понеког уби Атлагића,

0034    доватише с’ коњах њиховијех,

0035    а тргоше маче од бедрице,

0036    све су девет изгубили били,

0037    а десетог жива уфатили,

0038    пак и њега изгубит оћаху,

0039    ал’ га неда Новаковић-Грујо,

0040    но био му Грујо говорио:

0041    „Атлагићу, дина ти твојега!

0042    показа л’ ме моја посестрима?“

0043    „А тако ми дина и крсмета,

0044    није, рече, тебе проказала,

0045    проказала твоја посестрима,

0046    но вољела главу изгубити,

0047    а ми сами јесмо с’ осјетили

0048    те за вама у поточ потекли.“

0049    Грујо њему живот опростио

0050    и сестри га његовој послао,

0051    а вијерној својој посестрими,

0052    све девет му поклонио главах

0053    и хата му био повратио.

0054    Атлагић је отле појахао,

0055    ал’ га чека остарала мајка

0056    да радосне њојзи каже гласе,

0057    она гледа иду л’ Атлагићи,

0058    док угледа најмлађега сина

0059    по имену Атлагић-Османа,

0060    у зобнице нешто нагучио,

0061    једва чека да одјаше сине,

0062    а док мајци на кулу изађе,

0063    па га пита: „Што ми носиш, синко?“

0064    Осман мајци кротко одговара

0065    а истресе своје браће главе:

0066    „Грујо ти се поздравио, мајко,

0067    и посла ти на пешкеш карпузе,

0068    нека знадеш да кога имадеш.“

0069    Мајка писну, а Османе врисну,

0070    а загрли своју милу сеју,

0071    пољуби је и два и три пута:

0072    „Фала тебе, моја мила селе,

0073    све која си муке поднијела,

0074    а свог побра браћи не издала,

0075    те ми с тебе живот опростио.“

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Grujice posestrima

грујице_посестрима.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/21 21:47