Добро дошли на Српску енциклопедију

Веће произвођача

Веће произвођача, некадашњи дом Савезне народне скупштине ФНРЈ од 1953. до 1963. као веће које бирају произвођачи запослени у производњи, транспорту и трговини. Други дом је био Савезно веће, а постојало је и посебно Веће народа.

Састав

Веће произвођача су сачињавали народни посланици које су бирали произвођачи запослени у производњи, транспорту и трговини сразмерно учешћу привредних области у укупном друштвеном производу Федеративне Народне Републике Југославије. Народне посланике као представнике својих привредних организација бирали су радници и службеници привредних предузећа, чланови земљорадничких задруга, као и занатлије и занатски радници. Један посланик се бирао на 70.000 произвођачког становништва. Бирали су их индустријски, пољопривредни и занатски произвођачи одвојено сваки у својој произвођачкој групи.1)

Индустријска група обухватала је раднике и службенике запослене у индустрији, рударству, шумарству, грађевинарству, транспорту, трговини, угоститељству и комуналној делатности. Пољопривредна група обухватала је земљораднике који су чланови земљорадничких задруга и раднике и службенике пољопривредних добара. Занатска група обухватала је трудбенике запослене у занатству.2)

За члана Већа произвођача могао је бити биран сваки произвођач који је уживао опште бирачко право и припадао произвођачкој групи из које се бирао посланик. Могао је бити биран и синдикални функционер који је као такав изабран од стране произвођача. Посланику који би трајно престао бити произвођач или би променио произвођачку групу у којој је изабран, престајао би му мандат.3)

Надлежности

Домови Савезне народне скупштине ФНРЈ (Савезно веће и Веће произвођача) заседали су одвојено. Законски предлог у чијем доношењу су равноправно учествовала оба дома могао је бити поднет једном или другом дому. Домови су могли одлучити да на заједничкој седници претресу поједине законске предлоге или друга питања у чијем решавању су учествовала оба дома, али гласање о законским предлозима вршило се на седници сваког дома одвојено.4)

Савезно веће и Веће произвођача равноправно су учествовали:5)

  • у одлучивању о промени Устава;
  • у утврђивању савезног друштвеног плана и савезног буџета; у потврђивању завршног биланса о извршењу савезног друштвеног плана и завршног рачуна о извршењу савезног буџета;
  • у доношењу искључиво савезних закона: о новцу, кредитном систему, банкама и финансијском пословању; о социјалном осигурању; имовинског законика; о патентима, жиговима, узорцима и моделима; о установљењу друштвеног доприноса и пореза; о царинама; о девизама; о меници, чеку и другим начинима плаћања; о осигурању; о стандардима; о избору и опозиву народних посланика;
  • у доношењу основних закона: о планском управљању народном привредом; о привредним организацијама; о саобраћају и везама; о буџетима; о друштвеном доприносу, порезима и другим дажбинама; о искоришћавању природних богатстава и снага; о раду;
  • у ратификовању међународних уговора из области привреде, рада и социјалног осигурања;
  • у доношењу одлуке о сагласности републичког устава са савезним уставом, као и о сагласности републичког и савезног закона са савезним уставом ако су оба дома учествовала у доношењу савезних закона;
  • у одлучивању о расписивању референдума у питањима из области привреде, рада и социјалног осигурања;
  • у одлучивању о продужењу мандата Скупштине, у утврђивању да су престале околности због којих је мандат Скупштине био продужен, као и у одлучивању о распуштању Скупштине;
  • у одлучивању о наградама народних посланика и принадлежностима председника, потпредседника и секретара Савезне народне скупштине, председника Републике и чланова Савезног извршног већа;
  • у доношењу декларација и резолуција по питањима из области привреде, рада и социјалног осигурања.

Савезна народна скупштина ФНРЈ на заједничкој седници оба дома вршила је следеће послове:6)

Веће произвођача је могло давати препоруке привредним организацијама за њихов рад и државним органима и самоуправним установама у питањима из области привреде, рада и социјалног осигурања. У оквиру права одређених законом могло је доносити одлуке за рад привредних организација, државних органа и самоуправних установа.7)

Сродни чланци

1)
Чланови 25, 28. и 29. Уставног закона о основама друштвеног и политичког уређења Федеративне Народне Републике Југославије и савезним органима власти (1953)
2)
Члан 29. Уставног закона (1953)
3)
Члан 30. Уставног закона (1953)
4)
Члан 35. Уставног закона (1953)
5)
Члан 34. Уставног закона (1953)
6)
Члан 36. Уставног закона (1953)
7)
Члан 40. Уставног закона (1953)
Штампање