Будимски краљ и краљица је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Санак снила краљица будимска,

0002    Свога санка ником не казује

0003    Доли краљу, господару своме:

0004    „Ао, краљу, мили господару,

0005    Какав сам ти ноћас санак снила,

0006    Мож’ ли ми се досетити санку ─

0007    Ведро с’ небо над град приломило,

0008    Јасан месец црној земљи пао,

0009    Јасне звезде крају прибегоше,

0010    И остаде на небу Даница!“ ─

0011    „Јао краљице, јао моја госпојо,

0012    Могу ти се досетити санку,

0013    Ал’ да зла санка, жалосна нам мајка!

0014    Што с’ ведро небо над град преломило,

0015    То ће Турци Будим град отети,

0016    Придобити и баш освојити;

0017    Што сјајен месец црној земљи пао,

0018    То ћу, љубо, мртав краљу пасти;

0019    Што све звезде крају прибегоше,

0020    То ће од нас одбегнути слуге,

0021    И што оста на небу Даница,

0022    То ћеш моја удова краљица!

0023    Нег’ ти зидај до три беле куле,

0024    Једну Турком, другу турским коњма,

0025    Трећу зидај цару пајазету,

0026    Живог ћути ја цара донети,

0027    Већ ја идем с Турци бојак бити!“

0028    Кад су Турци бојак започели,

0029    Пала магла три дне и три ноћи,

0030    Пак не знаду чија гине војска.

0031    Кад се магла са земље отисла,

0032    Турске војске нитко не погибе,

0033    А од српске нитко не остаде,

0034    Разма један Сењанину Ива,

0035    И њему је одсечено перје.

0036    Њега царе до Будима шаље:

0037    „Ид’, Иване, беломе Будиму,

0038    Пак донеси кључе од Будима,

0039    Од Будима и од Острогона!“

0040    Иван оде беломе Будиму;

0041    Колико га краљица угледа,

0042    Јошт је ближе к њему ишетала

0043    Она њему потијо беседи:

0044    „Ао Иване, верна слуго моја,

0045    Јесте л’ здраво, јесте ли на броју?“ ─

0046    „Јао краљице, јао моја госпојо,

0047    Нит’ смо здраво нити смо на броју,

0048    Јер за краља ни казати не знам,

0049    Већ ја види нашег краља круну,

0050    Круну види, а главу не види;

0051    Ја се сави по Шарцу коњицу

0052    Да уватим нашег краља круну,

0053    Па и мени одсекоше перје!“

0054    Окрену се краљица госпоја,

0055    Пак беседи краљица госпоја:

0056    „Та није ми ни на Турке жао,

0057    Као што ми ј’ на краљеве слуге ─

0058    Слуге краља издадоше Турком!“

0059    Ал’ беседи Сењанину Ива:

0060    „Ао краљице, луда Маџарице,

0061    Није мени одсечено перје

0062    Водећ’ коло по Будиму граду,

0063    Већ је мени одсечено перје

0064    Око краља разгонећи Турке;

0065    Већ ме царе до тебека шаље

0066    Да ми дадеш кључе од Будима,

0067    Од Будима и од Острогона!“

0068    Онда скочи краљица госпоја,

0069    Пак узима кључе од Будима,

0070    Од Будима и од Острогона,

0071    И узима Ракоцију сина,

0072    Сама иде цару под шаторе:

0073    „Светли царе, огријано сунце,

0074    Ево теби кључи од Будима,

0075    Од Будима и од Острогона,

0076    И ево ти Ракоција сине,

0077    Ил’ га сеци ил’ му подај рану!“

0078    Ал’ беседи царе господине:

0079    „Поклањам ти Ракоцију сина

0080    И ево ти Пешта код Будима,

0081    Ево теби до самрти рана!“

0082    Ал’ беседи краљица госпоја:

0083    „Што ће мени Пешта код Будима

0084    Кад је Пешта под ногама Турком!“ ─

0085    „Ево теби Ердељ, земља лепа,

0086    Ево теби до самрти рана! “

0087    Љуто куне краљица госпоја:

0088    „Бог убио коња и јунака

0089    Који пође у Ердељ на војску!“

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Budimski kralj i kraljica