Добро дошли на Српску енциклопедију

Бој на Морачи

Бој на Морачи је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

Текст пјесме

0001    Султан Махмут од Стамбола б’јела,

0002    Он пошиље на Босну везира,

0003    По имену пашу Џеладина;

0004    Јер у Босну не има везира,

0005    Но се Босна земља похасила,

0006    И цару су даве додијале;

0007    Зато шиље првога везира,

0008    Да по Босни ћера јарамазе,

0009    И умири све крајине редом

0010    По свој Босни и Херцеговини.

0011    И кад везир Босни земљи дође,

0012    Сретоше га паше и кадије

0013    И остале баше и бегови,

0014    Пред везиром сви чине давије,

0015    Јер је њима зулум додијао

0016    Од Мораче и горње и доње:

0017    „Од ускоках, горскијех хајдуках,

0018    „Скоро су се од нас одметнули,

0019    „Не дају нам царева харача.

0020    „Ни остале цареве верђије,

0021    „Нити Турску прифатају руку,

0022    „Они иду ломној гори Црној

0023    „На Цетиње, тер владику моле,

0024    „И његову прифатају руку,

0025    „И још њему приносе дарове,

0026    „Владика их добро дочекује,

0027    „Поклања им злаћене медаље

0028    „Великога цара Московскога,

0029    „Поставља им по жељи главаре

0030    „И сердаре и војводе младе;

0031    „Ђегод бјеше влаха ваљатнога

0032    „У сву Босну и Херцеговину,

0033    „Све побјеже у Морачу горњу,

0034    „Робе, пале, а сијеку Турке,

0035    „Разбијају по друму трговце,

0036    „Одјавише из планине овце,

0037    „Одагнаше коње и волове,

0038    „Похараше господске дворове,

0039    „Раскопаше куле и чардаке,

0040    „Поведоше буле кадуџике,

0041    „Узимљу их за вјерне љубовце;

0042    „Аман везир, за царево здравље!

0043    „Ти освети Турке на власима;

0044    „Ако ли их осветити не ћеш,

0045    „Носићемо кључе од градовах

0046    „И оставит’ наше пашалуке,

0047    „Чинићемо у цара давију,

0048    „Твоју ћемо одријети главу.”

0049    А кад везир у Травнику дође,

0050    Сву господу на диван скупио,

0051    И овако њима говорио:

0052    „Није л’ мајка родила јунака,

0053    „Да му дадем силовиту војску,

0054    „Да отиде у Брда камена,

0055    „Да Морачу горњу похарају,

0056    „Све пороби и под мач окрене,

0057    „Све ускоке и горске хајдуке,

0058    „Свеколико мало и велико,

0059    „Да потурчи у Морачу цркву,

0060    „Да начини мечет и мунаре,

0061    „За пашу бих њега учинио.”

0062    Муче Турци, ништа не говоре,

0063    Но гледају на ћилиме шаре,

0064    Но не мучи делибаша Ибро,

0065    Но везиру Ибро бесјеђаше:

0066    „О везиру, сунце огријано!

0067    „Дај ми војске петнаест хиљадах

0068    „И сокола Али-барјактара

0069    „И делију Мусу Ратована,

0070    „Ја ћу поћи на Морачу горњу;

0071    „Еда би ме не родила мајка,

0072    „Већ кобила, која коње ждреби,

0073    „Те ја Турке осветити не ћу

0074    „И све влахе под мач окренути

0075    „И бијелу цркву потурчити

0076    „И начинит’ мечат и мунаре.”

0077    То везиру врло мило било,

0078    Даде њему петнаест хиљадах

0079    По избору силнијех војниках

0080    Од све Босне и Херцеговине,

0081    Пет хиљада царевих делија.

0082    Од’тле пође делибаша Ибро

0083    Преко Босне и Херцеговине,

0084    Код Мораче на границу дође

0085    У Тушину, пољу маленоме,

0086    Код бијеле куле Церовића.

0087    Ту је Ибро табор учинио,

0088    По Тушини рају пофатао,

0089    Двадест и пет глава окинуо,

0090    Толико је роба заробио;

0091    Из табора ситну књигу пише,

0092    Тер је шаље у Морачу горњу,

0093    Баш мишљаше, да ће преварити,

0094    Тер овако њима говораше:

0095    „Морачани, моја права рајо!

0096    „Од зулума што сте побјегнули,

0097    „То је вама за невољу било,

0098    „Јер је Босна самовољна била,

0099    „А сад ево на Босну везира,

0100    „Тер по Босни ћера јарамазе,

0101    „А намјешта по Босни кадије,

0102    „Да му раји по ћитапу суде,

0103    „Мисли рахат учинити рају,

0104    „Но пуштите мене у Морачу,

0105    „Ја ви дајем божју вјеру тврду,

0106    „Тврда јемца Мухамеда свеца,

0107    „Да ви хиле учинити не ћу,

0108    „Тек четири ноћи преноћити

0109    „И покупит’ порез и хараче,

0110    „Па ви раја како што сте били.

0111    „Немојте се, рајо, преварити,

0112    „Но слушајте цара честитога,

0113    „Оштра сабља Бога великога,

0114    „Посјећи ће вас све до једнога,

0115    „Све пофатат’, у ропство одвести.”

0116    А кад књига у Морачу дође

0117    Војеводи Мини Радулову,

0118    Он покупи браћу и главаре

0119    Од ускоках и од Морачанах,

0120    И даде им књигу од Тураках;

0121    А кад они књигу разумјеше,

0122    Омах Ибру другу оправише:

0123    „Што се кунеш, Турска арамијо?

0124    „Знаш ли, што си јучер учинио

0125    „Баш од своје у Тушини раје,

0126    „Која тебе ништа крива није?

0127    „Двадест и пет посјече им главах,

0128    „И толико пороби робовах!

0129    „Сам ти кажеш, да ти јавно лажеш;

0130    „Ми смо тебе харач приправили:

0131    „Из пушаках праха и олова,

0132    „У десници оштријех сабаљах,

0133    „Хајде к нама, кад је теби драго.”

0134    Па су другу књигу оправили

0135    На Цетиње насред горе Црне,

0136    Да владици учине на знање:

0137    „Господару Петровић-владико!

0138    „На нас иде сила превелика,

0139    „Турске војске двадесет хиљадах

0140    „А пред војском делибаша Ибро;

0141    „Ми немамо праха ни олова

0142    „Ни спрам њега од боја јунаках,

0143    „Јер је много силе у Тураках;

0144    „Но за Бога, драги Господару!

0145    „Пошљи нама војске и џебане,

0146    „Немој пуштит’ ти своје душмане,

0147    „Да погубе твоју сиротињу,

0148    „И изгоре у Морачу цркву.

0149    „Задужбину Српскијех краљева,

0150    „Па је од њих тебе останула.”

0151    Кад владици ситна књига дође,

0152    Он им шаље праха и олова,

0153    Па је ситне књиге оправио:

0154    Прву шаље у племе Пјешивце

0155    На јунака Мркоја сердара:

0156    „О Мркоје, моја вјерна слуго!

0157    „Ти покупи Пјешивце јунаке,

0158    „Хајде с њима у Морачу горњу,

0159    „Те ћеш тамо Турке дочекати.”

0160    Па је другу књигу оправио

0161    Под Острогом игумну Ђорђију:

0162    „Сиди, слуго, у Бјелопавлиће

0163    „Код војводе Радовић-Вуксана.

0164    „Тер окуп’те њеколико војске,

0165    „Хајте брже у Морачу горњу,

0166    „Те ви тамо Турке причекајте.”

0167    Кад Мркоју књига допанула,

0168    Он покупи браћу све Пјешивце,

0169    Три стотине бираних јунаках,

0170    Брже иде у Морачу горњу.

0171    И игумну кад књига допаде,

0172    Једнак брже на коња усједе,

0173    Тер отиде војводи Вуксану.

0174    Три стотине другах окупише.

0175    У Морачу горњу отидоше,

0176    Ту нађоше здраво Морачане.

0177    Једном беху Турци ударили

0178    На стражаре на равно Јаворје.

0179    Ал’ нијесу ништа учинили,

0180    Него тридест глава оставили,

0181    Па се натраг грдни повратили,

0182    Ту се они мало одморише.

0183    И џебану војсци раздјелише.

0184    Стало вр’јеме за неђељу данах,

0185    Када осмо јутро освануло,

0186    Ал’ изиде делибаша Ибро

0187    На Јаворје високу планину,

0188    И извуче од боја топове,

0189    Пушта силну на Морачу војску

0190    А пред војском Омер-барјактара

0191    И силнога Мусу Ратована.

0192    Кад Брђани војску угледаше,

0193    Многа бјеше сила у Тураках,

0194    Силне војске двадесет хиљадах,

0195    А Брђана хиљаду и двјеста,

0196    Па пред Турке изићи не смију,

0197    Но по гори разд’јелише војску,

0198    Низ Морачу ударише Турци,

0199    Сву Морачу огњем изгорјеше

0200    До на Ратњу воду камениту

0201    И до двора Мијата сердара,

0202    Не да сердар изгорјети куле,

0203    Собом има тридесет момаках.

0204    Дочека их огњем из пушаках;

0205    Тад’ скочише два добра јунака,

0206    Од Мораче Мина војевода,

0207    Од ускоках Петар Кршикапа,

0208    Повикаше грлом бијелијем:

0209    „Сад Брђани, соколови сиви!

0210    „Сад је вр’јеме, да им ударимо.”

0211    Тад’ искочи један јунак добар

0212    Из дружине из горе зелене,

0213    По имену Бајо Кнежевићу,

0214    И дозивље Омер-барјактара:

0215    „Стан, Турчине, куд си похитао?”

0216    Па од ока пали џевердара,

0217    Те погоди Омер-барјактара,

0218    Турчин паде, барјак му остаде,

0219    У Тураках сва јакост нестаде.

0220    Тад Брђани на Турке уд’рише,

0221    И живијем огњем навалише,

0222    С једне стране Мина војевода,

0223    С друге стране Јакша Гачанине,

0224    Који знаде све Турске крајине,

0225    Јер је много одсјекао главах;

0226    С треће стране Мркоје сердару,

0227    А с четврте Вуксан војевода,

0228    С пете стране Ратко харамбаша.

0229    Кад Брђане Турци угледаше,

0230    Плећи даше, а бјежати сташе.

0231    Ал’ Брђани бјежати не дају,

0232    Но пламене ноже повадише,

0233    И у Турке јуриш учинише.

0234    Боже мили чуда великога!

0235    Ту се просу крвца од јунаках

0236    Како бурна киша из облака.

0237    Из планине гледа делибаша,

0238    Пали Ибро убојне топове,

0239    Да препадне Брдске соколове,

0240    Ал’ се они више раздражише.

0241    И на Турке боље ударише:

0242    Кад то виђе делибаша Ибро,

0243    Плећи даде, а бјежати стаде,

0244    Ту Турцима мало Бог поможе.

0245    Јер их брзо тамна ноћца стиже,

0246    А Брђани уморили руке,

0247    Сијекући поглавите Турке.

0248    Ту погибе Муса Ратоване

0249    И са њиме хиљаду Тураках;

0250    Од Брђана три добра јунака:

0251    Од Пјешивца Мркоје сердаре,

0252    Од Ускоках Крушевац Никола,

0253    Једно момче од Бјелопавлићах;

0254    Седам другах ранах допадоше,

0255    А остали здраво остадоше.

0256    Од Турака шићар задобише

0257    Дв’је хиљаде коњах седленијех,

0258    Л’јепо турско рухо и оружје

0259    А и много небројено благо.

0260    Слава Богу и богородици,

0261    На Цетиње светоме владици.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.
Штампање