Добро дошли на Српску енциклопедију

Бојеви Црногораца с Турцима

Бојеви Црногораца с Турцима је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Српска мајка веле туговаше,

0002    Зламените борбе спомињаше

0003    И од срца свога уздисаше,

0004    Пак овако мајка говораше,

0005    Тер жалосно срце разбираше:

0006    „Боже мили, чуда великога,

0007    Тужну ли сам уру дочекала

0008    Да ја гледам миле сине моје,

0009    Црногорце, сиве соколове,

0010    Ђе се бију, црну крвцу лију,

0011    А мене су савезане руке

0012    Гледајући те невјерне Турке,

0013    Да не браним све моје синове!”

0014    Опет мајка себе говораше:

0015    „Част и дика и слава велика

0016    Мене мајци српски витезова,

0017    Иако сам сузе оборила,

0018    Ал’ сам мајка најславни’ јунака,

0019    Српски бана и српски кнезова,

0020    Војевода и вељих барона,

0021    Све властеле и српске господе,

0022    Свих рабрени сиви соколова!

0023    Ја сам била, али што сам саде?

0024    Лазар паде, а Српство пропаде,

0025    Не остаде ништа до камена,

0026    Јер шњим паде сва српска господа,

0027    Ко гођ дође на бојно Косово —

0028    Сви речени наши витезови,

0029    Ко гођ бјеше срца јуначкога,

0030    Свак погибе са царом Лазаром,

0031    Са Лазаром на поље Косово.

0032    Ради царства и рад отачаства,

0033    Ради дике и славе велике

0034    И великог српскога имена.

0035    Само луда ђеца остадоше,

0036    Њима Турци зулум учинише,

0037    Разорише цркве и олтаре,

0038    Оградише крмничке мунаре,

0039    Јадне српске потискоше мајке,

0040    Некршћеном ногом погазише,

0041    Ах, на Србе муке ударише,

0042    Тешке муке од душманске руке.

0043    Кад виђеше пилад соколова

0044    Како турци сваке јаде раде,

0045    Забоље их брука и грдило,

0046    А забоље царство и госпоство,

0047    Пак почеше клете бити Турке,

0048    Сташе бити паше и везире,

0049    Потукоше оџе и кадије,

0050    Кулуглије и турске делије

0051    И невјерне велике дахије,

0052    Осветише моје соколове.

0053    Па се млоги Срби разбјежаше

0054    И у туђа стада пострадаше,

0055    А некизи Срби побјегоше

0056    У врлитне горе црногорске,

0057    Те противо цара војеваше

0058    И слободу своју одржаше,

0059    Црном Гором то мјесто назваше,

0060    Зашто млоге буле оцрнише

0061    И султане за срце увјеше!”

0062    Опет српска говораше мајка:

0063    „Жалост моја, млоги остадоше

0064    По свој Босни и Херцеговини

0065    И млогизи вјером преврнуше,

0066    Против своје браће војеваше,

0067    Те срамотно, црн им образ био!

0068    У Србију ђеца остадоше

0069    И хришћанству вјеру одржаше.”

0070    Јошт овако збори српска мајка:

0071    „Бранковићу, шту учини, Вуко,

0072    Што учини, црн ти образ био,

0073    Од великог рода Бранковића?

0074    Ти остави клетву превелику

0075    Са којом се и сад Срби куну

0076    И клеће се док једнога траје

0077    Твојом бруком и твојом издајом,

0078    Јер издаде српског цар-Лазара!

0079    Обилићу, српска војеводо,

0080    Ти си твоје име узвисио

0081    Поред јарког на истоку сунца,

0082    Благо тебе и роду твојему!

0083    Ал’ је жалост свакојем Србину,

0084    Који Турке докопат’ не могу

0085    Да освети ране превелике,

0086    Које су ни дали од Косова,

0087    Јербо наше освојише царство,

0088    Сву Србију и Ерцеговину,

0089    Равну Босну и Маседонију,

0090    Булгарију и сву земљу Грчку,

0091    Земљу Грчку, царство православно,

0092    Царевину Костадина цара!”

0093    Јошт овако збори српска мајка:

0094    „О Русијо, Бог ти у помоћ био,

0095    Да би грчко царство избавио

0096    И Совију цркву окадио,

0097    Од немиле крви очистио,

0098    Да светиња гадом не задаје,

0099    Да пропоју дванаест олтара

0100    У Софију, насред Цариграда,

0101    Да се грешни нама не ругају,

0102    Који зборе овако говоре —

0103    Кад Цариград Грци изгубише,

0104    Да грешници Бога видијеше

0105    Ђе побјеже сасред Цариграда

0106    И остави Костатина цара.

0107    Биј се, бруко, с ким си зпаочела,

0108    Ђе ће грешник и Бога видјети,

0109    Видијети на овоме св’јету,

0110    Ниј’ о томе треба ни зборити,

0111    Но ћу о другом саде зборит’ мајка.

0112    Русијо, Бог те обратио

0113    Да би Српству очи обратила,

0114    Из душмански рука избавила,

0115    Јербо мене од млозине криво,

0116    Одавно ми ваде срце живо,

0117    Од Косова до данашњег дана!

0118    Ах, ја, мајка српскије јунака,

0119    Сузе роним, а небу се молим

0120    Да би моју ђецу избавило!

0121    Јошт да, мајка, сузе не укидам

0122    Црногорцем оним горама,

0123    Ја се не би никад веселила,

0124    Веселила ни весела била.

0125    Али тако, милом Богу фала,

0126    Слободом се оном разговарам

0127    Од Лазара до данашњег дана.

0128    Кад промислим све њихове муке,

0129    Што преносе они од Косова,

0130    Распале се уз мене пламови!”

0131    И јошт мајка српска проговара:

0132    „О Русијо, змају огњевити,

0133    Зашто лафа на сокола пушти,

0134    Турског цара на Николу књаза?

0135    У лафа је и крепост и снага

0136    И друга му страна припомага,

0137    А соколу нико не помага

0138    До његова крила и окриља!

0139    Ал’ промисли, змају огњевити,

0140    Када би се соко уморио,

0141    Он би мрског лафа надлетио,

0142    Па би отолен тица полетио

0143    У врлитне горе и слободе,

0144    У које су гњезда соколова,

0145    Ђе се орли и соколи легу,

0146    А под њима змије и акрепи,

0147    Те Турцима ваде очи живе;

0148    А када би соко починуо

0149    На Ловћену, код бијеле цркве,

0150    Те је Петар други саградио,

0151    Бог његову душу посветио —

0152    Сад сокола оћу оставити,

0153    Па се оћу опет повратити!”

0154    Па јошт српска мајка спомињаше:

0155    „О Ловћену, слободна планино,

0156    Слободна си вазда од старине,

0157    Поносиш се славом и слободом,

0158    Високо си главу надвисила

0159    Над онијем мутнијем језером,

0160    Из којега змај огњени лети,

0161    Те просипље огањ над слободом,

0162    Над слободном славном Гором Црном,

0163    Којему се све Србље весели,

0164    Јере ће ји змају избавити,

0165    Избавити од немиле владе,

0166    Од реченог змаја огњенога.

0167    Од њега се Стамбол с морем тресе,

0168    Ка и што се скоро тресијаше

0169    Силна војска дужда млетачкога,

0170    Коју бјеше дужде отправио,

0171    С договором турскога султана,

0172    Да поара ловну Гору Црну,

0173    Да уломи орла у слободи,

0174    Да поломи српској земљи крила,

0175    Да јо’ утре славу вјековиту.

0176    Дужде бјеше војску поставио

0177    Открај Бара до града Клобука,

0178    А цар турски отправио бјеше

0179    Своји двадест иљада Турака,

0180    А пред њима три силна везира,

0181    Босанскога и румелинскога

0182    И Мемеда, скадарског везира,

0183    Околише ловну Гору Црну.

0184    А ја, мајка српскије јунака,

0185    Кад видијех Турке и Млечиће,

0186    Препадох се, чудит’ ми се није,

0187    Да ћу моју славу изгубити

0188    И слободно гн’јездо разурити.

0189    Ко ће као Бог, да је њему фала —

0190    Једно јутро, у зору бијелу,

0191    Моји момци, моји соколови,

0192    Приђе зоре и бијела дана

0193    Ударише на турско шаторје,

0194    Пак једанак пушке оборише

0195    И плмане ноже повадише

0196    Кад се јадни Турци не надаше,

0197    Покосише бијеле шаторе,

0198    А камоли султанове Турке.

0199    Бјеже тужни и жалосни Турци,

0200    Пзнадоше што ће рећи вуци,

0201    Остадоше чадорови пусти,

0202    Оставише бумбе и топове,

0203    Полак, војске, свијетло оружје

0204    И заиру Отмановић-цара.

0205    А што ћу ти заметати сада,

0206    Но кад свану и сунце ограну,

0207    Тешко ти га Отмановић-цару

0208    Кад му паде толико Турака

0209    Од мојије српскије јунака!

0210    Ја сам, мајка, небу се молила

0211    Да би моју славу сачувало,

0212    Небо се на ме смиловало,

0213    Које посла муње и громове

0214    У околу скадарског везира

0215    И спали му војску страховито.

0216    Што утече грому небескому,

0217    Не утече црногорској војски —

0218    Благо томе коме Бог помага,

0219    Не боји се краља ниједнога!

0220    Јошт се на м е небо смиловало,

0221    Те нагледа српског рода мајку,

0222    Те покара грешника једнога,

0223    Невјернога дужда млетачкога,

0224    И на њега пошиље громове —

0225    Пуче сила Бога великога

0226    Из онога црнога облака,

0227    Гром је страшан, није оно шала,

0228    Страховито војску му распара,

0229    Тешко томе кога Бог покара!

0230    И слуша’ ме, драги побратиме,

0231    Ко ми не би ово вјеровао,

0232    Нек’ потражи историје праве,

0233    Ту ће наћи моје кажевање.

0234    Сад се оћу, мајка, повратити,

0235    соколу оћу говорити

0236    Којега сам приђе оставила

0237    На речену високу планину,

0238    Више равна Поља његушкога.

0239    Његуши су мјесто племенито,

0240    Јер од вазда јесу гласовито,

0241    Јер се у њем’ порађа господа,

0242    Порађу се велики књажеви,

0243    Горнадури и друга господа,

0244    Петровићи, сиви соколови,

0245    Који српском земљом управљаше,

0246    Српском земљом Црном Гором ловном.

0247    Па би отлен тица покликнуо

0248    Са Ловћена, високе планине,

0249    Док би соко јато окупио

0250    Од Србије и Ерцеговине,

0251    Равне Босне и Маћедоније.

0252    Ал’ зафајду, драги побратиме,

0253    Који носиш од јунака име,

0254    Српска земља има издајника,

0255    Који нојзи од преврату раде,

0256    Ти не дају Србе окупити

0257    И Турчину клетом ударити!

0258    Е, кад би се браћа окупила,

0259    Мрскоме би лафу ударила,

0260    Једни би му очи извадили,

0261    А други му срце распарали,

0262    Трећи би му главу окинули,

0263    Четврти га у огањ спалили,

0264    Да од врага не утече трага,

0265    Да Србину јаде не задаје,

0266    Јер би Српство једва и чекало.

0267    Сва Србија подиже оружје,

0268    Али не сме помоћ’ Гори Црној;

0269    Ерцеговци мало помогоше,

0270    Што могаху, оно не смијаху

0271    Од нахије велики душмана.

0272    Него клети Турци навалише,

0273    А пред њима мрска потурица,

0274    Потурица паша Омер-паша

0275    Са јунаком пашом Дервиш-пашом,

0276    А другије паша и бимбаша,

0277    Ко би њима име избројио!

0278    Но послуша’, драги побратиме,

0279    Црногорци Турке дочекаше

0280    По граници крајем Горе Црне,

0281    А што ћу ти за то кажевати,

0282    Убише се бојем жестокијем,

0283    Што ће св’јету за причу остати

0284    И док буде Срба спомињати —

0285    Није шала, за девет мјесеца,

0286    Бојак бити и крв проливати!

0287    Кад ја, мајка српска, то видила

0288    Како крвца црна лијеваше

0289    Од мојије сиви соколова,

0290    Препадо се е сам погинула,

0291    Е се српска свећа утулила,

0292    Ал’ се она није утулила,

0293    Него се је боље упалила

0294    Кад је храброст турска посрнула,

0295    Која на њи бјеше ударила!”

0296    Па се српска мајка разговара,

0297    Те овако она проговара:

0298    „Откад турски султани владаше

0299    У бијелу граду Цариграду,

0300    Они вазда војску управљаше

0301    И на моју земљу удараше,

0302    Ал’ им није војска изгинула

0303    Ка што му је саде изгинула

0304    На Николу Петровића књаза.

0305    Није шала, драги побратиме,

0306    Што погибе цареви Турака

0307    Седандесет и више иљада

0308    Бираније на гласу јунака,

0309    Које царе по свом царству бира!

0310    Црногорци млоги погибоше,

0311    Седам иљад’ бирани јунака,

0312    Што и клети тад побише Турци,

0313    А рањени толико ји бјеше.

0314    Ма ако су они погинули,

0315    Ал’ су вјечну славу задобили,

0316    С којом ћу се, мајка, веселити

0317    И весело данке проводити

0318    И док буде рода спомињати.

0319    Сад досп’јева ова пјесма славна,

0320    Којуно сам испјевала мајка.”

0321    Св’јем делијам’ пјесма на поштење,

0322    А нам Бог да здравље и весеље!

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.
Штампање