Битка код Гаугамеле, одиграла се 331. пре Христа између македонске војске под заповедништвом Александра Великога и персијске војске под заповедништвом Дарија III. Македонска војска победила је далеко бројнију персијску војску. После битке Персијско царство се распало, а Александар Македонски је заузео Вавилон, Сузу и престолницу царства Персепољ. Једино су источне сатрапије остале лојалне персијском цару.¹⁾

Након Битке код Иса 333. пре Христа Александар Македонски је одлучио да најпре осигура позадину, па да тек онда крене у освајање Мезопотамије. Заузео је Феникију, Египат и Сирију и тек након што је осигурао позадину кренуо је према центру Персијскога царства. Прешао је Еуфрат и Тигар готово без икаква отпора. Дарије III је сакупљао огромну војску из свих крајева свога царства. Планирао је да победи македонску војску помоћу вишеструко бројније персијске војске. Осим тога планирао је и да се коначна битка са македонском војском одвија у равници, где би могао да искористи бројчану надмоћ.

Дарије III је више пута покушавао да склопи мировни споразум са Александром. Раније је нудио Александру Малу Азију до реке Халис и 20.000 таланата (1 таланат=26 кг сребра).²⁾ Пред битку код Гаугамеле нудио је Александру територије западно од Еуфрата, 30.000 таланата и ћерку за жену и положај краљевога сина, односно савладара.³⁾ Александар је тада сазвао своје веће и према анегдоти Парменион је тада рекао да би он прихватио понуду да је он Александар. Александар му је одговорио, да би и он прихватио да је Парменион.⁴⁾⁵⁾

Дарије III је одабрао погодан терен за битку. Одговарао му је раван терен да би могла да дође до изражаја његова коњица и борна кола са срповима.⁶⁾ Равница је погодовала и зато јер долази до изражаја бројчана надмоћ. Место где се одиграла битка је Гаугамела крај града Арбеле.⁷⁾ Не зна се где се тачно налазила Гаугамела, али претпоставља се да је била источно од данашњег Мосула у Ираку.

Када је Александар Македонски сазнао да је Дарије припремио велику војску и да га чека код Гаугамеле, остао је четири дана да би му се војска одморила након напорних маршева.⁸⁾ Ту је утврдио логор, оставио ствари и војнике неспособне за бој. Према персијској војсци је кренуо да би стигао до њих крајем дана.⁹⁾ Када су две војске биле удаљене око 5 километара Александар је сазвао саветовање да ли да крену одмах у битку или причекају. Велики број њих је сматрао да одмах треба да уђу у бој, али Парменион је саветовао да заноће и да добро извиде терен.¹⁰⁾ Победило је Парменионово мишљење, па су ту заноћили.

Када су извидили терен Парменион је дошао у Aлександров шатор и предложио му да изведу ноћни напад на персијски логор, јер би тако изазвали код њих панику.¹¹⁾ Александар је одговорио да он не краде победе, него да намерава да победи по дану, без преваре.¹²⁾ Са друге стране Дарије је очекивао ноћни напад, па је задржао војску и током ноћи у приправности.¹³⁾ То је допринело лошијој борби персијске војске током битке.

Дарије је сакупио најбољу коњицу из источних сатрапија царства и од Скита. Осим тога припремио је терен и за борна кола са срповима. Имао је и 15 борбених слонова. Пре битке Дарије је наредио да се покоси и посече сва вегетација да би постигао максималан учинак борних кола са срповима.

Дарије је командовао центром са најбољом пешадијом и са краљевим рођацима, као што је и био обичај код персијских краљева. Са њим су били персијски бесмртници, каријска коњица, грчки најамници, персијска коњичка гарда, индијска коњица и мардијски стрелци.¹⁴⁾ Испред Даријевог коњичког краљевског ескадрона налазило се 50 борних кола са срповима.

На оба персијска крила налазила се коњица. Бес је заповедао левим крилом, а ту се налазила бактријска, дахејска, арахозијска коњица, а крај ње персијска коњица и персијска пешадија, па онда сузијска и кадузијска коњица.¹⁵⁾ Испред левога крила распоређена је скитска коњица, 1000 бактријских коњаника и 100 борних кола са срповима. Мазеј је заповедао десним крилом на коме се налазила сиријска, мезопотамска, медска, партска, сакијска, тапуријска, хирканска, кавкаско-албанска и сакесинијска коњица.¹⁶⁾ Испред десног крила распоређена је јерменска и кападокијска коњица са 50 борних кола са срповима.¹⁷⁾

Левим крилом македонске војске заповедао је Парменион, а Александар Велики заповедао је десним крилом заједно са елитном јединицом коњаницима-пратиоцима. Испред десног крила налазио се краљевски одред, којим је заповедао Клит Црни.¹⁸⁾¹⁹⁾ Иза њих налазило се осталих седам одреда коњаника пратиоца, тј. елитне македонске тешке коњице. Свих осам коњичких одреда било је под заповедништвом Филоте Парменионова.²⁰⁾

Са десне стране фаланге налазила се елитна пешачка јединица Сребрених штитова (хипасписта), којима је заповедао Никанор Парменионов.²¹⁾ Македонска фаланга се састојала од шест бригада од по 1.500 војника. На десној страни била је бригада од Коина, затим Пердике, па Мелеагeра.²²⁾ Следеће бригаде биле су Полиперхонова и Аминтина, али под Симијином командом.²³⁾ Кратерова бригада била је на крајње левој страни македонске фаланге, а Кратер је заповедао левим крилом пешадије.

На левом крилу поред Кратера била је грчка коњица под заповедништвом Еригија, а поред ње тесалска коњица под заповедништвом Филипа Менелајевог. Око Пармениона налазила се фарсалска коњица. Иза левога крила били су критски стрелци и ахајски најамници.²⁴⁾

Александар је иза фаланге распоредио и другу линију. Друга линија требала је да у случају потребе прискочи у помоћ тамо где би дошло до опкољавања прве линије.²⁵⁾

У другој линији углавном су били најамници. Пошто су Персијанци имали неколико пута више коњице, која се протезала дуж два километра, очекивало се да ће Македонци бити опкољени са страна коњицом. Зато је било нужно да македонска друга линија, састављена од плаћеника удари и решава проблеме опкољавања.

Следећи битан елемент македонскога распореда било је распоређивање под 45 степени на крилима, да би могли да нападају коњицу, која би кренула у опкољавање. Да би се обранио од напада борних кола са срповима Александар је наредио фаланги да збије редове и да лупају по штитовима да би преплашили коње, који вуку борна кола.²⁶⁾

Током битке Александар Македонски је користио јединствену стратегију, која је поновљена само неколико пута у историји. План му је био да навуче на бокове што више персијске коњице. Циљ је био да се створи размак унутар непријатељских линија довољан за одлучан удар на Дарија према центру. То је захтевало одличну синхронизацију и маневрисање.

Александар је напредовао са крилима под 45 степени, са циљем да намами персијску коњицу у напад. Након сукоба македонске фаланге са персијском пешадијом Дарије је послао коњицу у напад.

Прво је уследио напад борним колима са срповима. Међутим Македонци су одраније извежбали тактику борбе против борних кола. Македонска формација би се скупила и на местима би формирали празнине, а коњ би одбио да иде на дуга копља прве линије и ушао би у празнину, која је била „мишоловка”. Када би ушли у празнину међу линијама коња би убили дугим копљима са стране.²⁷⁾ Борна кола су страдала и од агријана и од стрелаца који су били распоређени испред кољаника-пратиоца.²⁸⁾

Када је коњица напала македонска крила Александар је чекао тренутак одлучнога напада на персијске снаге. Док су Персијанци широко развукли своје снаге на македонске бокове, Александар је припремао своје елитне јединице. Док је Александар слао задње резерве у битку Персијанци су развлачењем коњице на македонске бокове створили мали отвор између Бесуовог левог крила и Даријевог центра. Александар се припремио за одлучан ударац. Маневрисањем је од јединица формирао један велики клин са њим на челу. У том клину била је елитна македонска коњица - коњаници пратиоци и елитна пешадија и јединице гарде са свим батаљонима фаланге, које је могао извући из битке. Тај велики клин забио се у ослабљени персијски центар, где се налазила Даријева гарда и грчки најамници у персијској служби. Заповедник персијског левога крила Бес био је одсечен од Дарија и препао се клина, па је почео да повлачи војску. Дарије је тиме дошао у опасност да сам буде одсечен. Након тога Дарије је одлучио да бежи, па је због његовога бега почело расуло персијске војске.

Мазеј је заповедао десним крилом персијске војске. Мазејева најбоља коњица већ у првом нападу побила је много Македонаца.²⁹⁾ Након почетнога успеха Мазеј је послао 2.000 Кадузијаца и 1.000 Скита да заобиђу непријатељска крила и домогну се македонскога логора.³⁰⁾ Скити су заузели македонски логор, у коме је било и много персијских заробљеника. Опљачкали су логор и о свему обавестили Мазеја.³¹⁾ Тада је и део Даријеве коњице натерао Македонце на повлачење на другом крилу. Мазеј је свом силом ударио на Парменионово лево крило.³²⁾ Парменион се у почетку одупирао захваљујући тесалској коњици, али након што му је погинуло много војника персијски притисак је постао неиздржив.³³⁾ Парменион је очајнички тражио помоћ од Александра. Александар је до тада већ био победио Дарија и кренуо за њим, али било је битније да спасава Парменионово крило. Ипак пре него што је Александра дошао да му помогне Парменион је сам успео некако да победи Мазеја, али највише због тога што је персијска коњица била обесхрабрена Даријевим бекством.³⁴⁾

Дарије је успео да побегне, а касније му се придружио Бас, бактријска коњица, краљевска гарда и 2.000 грчких плаћеника. Побегао је преко јерменских планина у Медију.³⁵⁾ Мазеј је побегао према непријатељу искористивши облак прашине, па када се нашао у непријатељској позадини нашао је пут. Мазеј је отишао у Вавилон, али када се Александар појавио пред Вавилоном Мазеј је предао град.³⁶⁾ У том тренутку Персијско царство је било подељено на два дела. Западни део је заузео Александар. Дарије је планирао да сакупи у источним сатрапијама нову војску против Александра.

Према Диодору у бици је на страни Персијанаца погинуло 90.000 пешака и сви коњаници.³⁷⁾ Македонци су имали 500 погинулих. Од важнијих македонских генерала рањени су Хефестион, Пердика, Коин и Менида.

Неки модерни историчари сматрају да персијска војска није имала више од 50.000 војника, јер је веома тешка логистика за тако велики број војника. Ипак могуће је да је персијска војска имала и више од 100.000 војника. Вари процењује да је персијска војска имала 91.000 војника, Велман да је било 90.000 војника, а Делбрик процењује да је било 52.000 војника. Томас Харбот процењује да је било 120.000 војника, а Енгелс и Грин процењују да Даријева војска није имала више од 100.000 војника.

Према Аријану Даријева војска бројала је 40.000 коњаника и 1.000.000 пешака.³⁸⁾ Диодор са Сицилије процењује да је било 200.000 коњаника и 800.000 пешака.³⁹⁾ Плутарх помиње укупно 1.000.000 персијских војника. Курције Руф наводи 45.000 коњаника и 200.000 пешака. Према Аријану, Диодору и Курцију Руфу Дарије је имао 200 кола са срповима. Аријан помиње и 15 ратних слонова.

Персијска војска је била у бројчаној предности, али већина персијске војске била је слабијега борбенога квалитета од македонске војске. Александрова фаланга била је наоружана шест метара дугим копљима, сарисама. Главна персијска пешадија била је лоше обучена и опремљена у односу на македонску пешадију у фаланги и у односу на хоплите. Од персијске војске обученошћу се истицало 10.000 грчких хоплита и 10.000 војника цареве гарде, звани и Персијски бесмртници. Грчки најамници борили су се у фаланги, наоружани тешким штитом, али са копљима, која су била краћа од три метра. Копља од бесмртника била су дуга два метра. Међу осталом персијском војском Јермени су били наоружани као Грци. Остали контингенти били су лако наоружани и главно оружје је било лук и стрела.

Александар Велики је заповедао са македонском војском, војском тесалијских савезника и Коринтскога савеза. Аријанови бројеви о македонској војсци могу се сматрати најпоузданијим, јер се заснивају на бројевима, које је изнео очевидац Птолемеј Сотер. Према њему македонска војска је имала 7.000 коњаника и 40.000 војника пешадије. Укупно је било 47.000 војника.

• Диодор са Сицилије, Историјска библиотека
• Аријан, Анабаза
• Плутарх, Александар
• Delbrück, Hans (1920). History of the Art of War. University of Nebraska Press. Reprint edition, 1990. Translated by Walter, J. Renfroe. 4 Volumes.
• Warry, J. (1998). Warfare in the Classical World. ISBN 1-84065-004-4.
• Welman, Nick. Battles (Major) and Army. Fontys University.
• Engels, Donald W. (1978). Alexander the Great and the Logistics of the Macedonian Army. Berkeley/Los Angeles/London.

Bitka kod Gaugamele