Андра Стевановић
Рођење: 24. новембар 1859. Београд, Кнежевина Србија Смрт: 15. новембар 1929. Београд, Краљевина Југославија Познат као: архитекта и професор

Андра Стевановић (Београд, 12/24. новембар 1859 — Београд, 15. новембар 1929), српски архитекта и професор универзитета у Београду.

У Београду је завршио основну школу и Реалну гимназију 1877. године. Био је београдско дете и у Београду је провео цео живот. У року је завршио Технички факултет 1881. године и одмах се запослио у државној служби, у којој је провео две године радећи на позицији подинжењера Београдског округа. Као и већи део српских инжењера тог времена, морао је да студира архитектуру у иностранству. Године 1883. почео је да студира на Техничкој високој школи у Берлину, где је остао више година и стекао солидно практично знање. Дипломирао је и положио државни испит, што је била реткост у Немачкој, која је ту привилегију давала малом броју странаца.

Вратио се у Србију и запослио се почетком 1890. године као инжењер у Министарству грађевина, где се задржао само три месеца. Изабран је за професора Техничког факултета Велике школе у Београду, где је радио до пензије у коју је отишао 1924. године. Био је међу првих осам редовних професора Универзитета у Београду 1905. који су бирали цео остали наставни кадар. Тиме је постигао свој животни идеал, коме је остао веран до краја живота. Одбио је многе уносније положаје у државном апарату и изабрао рад са студентима. Током свог живота није много ни писао ни пројектовао, већ је већину енергије уложио у факултетски рад и образовање. Био је добар стручњак и добар говорник. Подржавао је вољу студената за позив који су одабрали.

Осим педагогијом, бавио се пројектовањем и проучавањем старих црквених споменика. Изабран је за члана Српске краљевске академије 1910. године и дуго је био секретар њеног Уметничког одељења. Кад је отишао у пензију, додељена му је титула почасног доктора наука Београдског универзитета. Андра Стевановић је много учествовао у јавном животу Београда и Србије, што га је највероватније омело да постигне веће резултате на научном и пројектантском пољу. Умро је у Београду после повратка са једног од студијских путовања.

• Управа фондова (данас Народни музеј) са Николом Несторовићем
• Кућа В. Марковића — Теразије 38 са Николом Несторовићем
• Београдска задруга — Карађорђева 48 са Николом Несторовићем
• Зграда са зеленим плочицама — Угао Краља Петра и Узун-Миркове са Николом Несторовићем
• Српска краљевска академија (данас зграда САНУ) — Кнез Михајлова 35 са Драгутином Ђорђевићем

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије уметности) од фебруара 1910. Прави је члан (Академије уметности) од фебруара 1912. Секретар је Академије уметности Српске краљевске академије од 6. марта 1924. до 6. марта 1928. Приступна беседа: „О Дечанима“. Проглашен је 7. марта 1920. (Српска краљевска академија Год. 28 (1914—1919) 99, 204).

• Д. Ђурић-Замоло: Градитељи Београда 1815—1914, Београд, 1981, стр. 96–99.
• Споменица о отварању Универзитета, Београд, 1906, стр. 142–143.
• Грађевински факултет Универзитета у Београду 1846—1996, књ. 1, Београд, 1996, стр. 114.
• Enciklopedija likovnih umjetnosti, Zagreb, 1959—1966. 4 (1966) 322.
• Б. Несторовић: Београдски архитекти А. Стевановић и Н. Несторовић. ГГБ 22 (1975) 173–185.
• В. Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији, Београд, 1994.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Andra Stevanovic