Александер Брикнер

Александер Брикнер (Aleksander Brückner) (Тарнопољ, 29. јануар 1856 — Берлин, 24. мај 1939), пољски филолог, слависта и професор универзитета у Берлину.

Живот и рад

Брикнер је рођен у Галицији, тада дијелу Аустријског царства. Потиче из аустро-пољске породице. Образовао се у Лавову под надзором Омелијана Охоновског (Omelian Ohonovsky), у Бечу под Францом Миклошичем, и у Берлину под Ватрославом Јагићем. Прво је предавао у Лавову, а 1876. добио је докторат у Бечу. Тада пише студију о славенским насељима око Магдебурга („Die slawischen Aussiedlungen in der Altmark und im Magdeburgischen“). Године 1881. почео је да предаје у Берлину, гдје је био декан одјељења за славенску филологију (1881—1924). Био је члан многих академија, укључујући оне у Кракову, Петрограду, Лавову, Софији, Прагу и Београду.

Брикнер је писао на пољском и њемачком о историји славенских језика и литературе, о фолклору, древној славенској и балтичкој митологији, и о историји пољске и руске литературе. Брикнер је био специјалист за старије периоде пољске и славенске културе, и био је откривач, преводилац, и издавач најстаријег познатог писаног документа на пољском језику, Проповиједи о светом крсту (Kazania świętokrzyskie). Имао је такође јако велико знање о средњевјековној пољској литератури из оригиналних текстова, а био је и велики стручњак за период ренесансе и рано модерно доба.

Брикнер је покушавао да подигне престиж старе славенске културе у очима и запада и Пољака. Био је критичар руске аутократије свога времена. Током Првог свјетског рата је подржавао Централне силе, али је био против Брест-Литовског споразума. Ипак, највише се бавио истраживањима, а не политиком.

Вјеровао је да славенски и балтички језици имају заједнички протојезик, и увијек је истицао балто-славенске везе. Сматрао је да је прадомовина Славена била у данашњој Пољској. Био је присталица тезе о Норманима као оснивачима Русије у државу.

Након Првог свјетског рата 1924. отишао је у пензију и посветио се писању кратких историја пољске културе и језика.

Важнија дјела

  • Geschichte der polnischen Literatur (1901)
  • Dzieje literatury polskiej (t. 1 i 2, 1903)1)
  • Starożytna Litwa. Ludy i bogi. Szkice historyczne i mitologiczne (1904; поново издато: 1985)
  • Historia literatury rosyjskiej (1905)
  • Mikołaj Rej i różnowiercy polscy (1906)
  • Dzieje języka polskiego (1906)
  • Zasady etymologii słowiańskiej (1917)
  • Mitologia słowiańska (1918; поново издато: 1980)
  • Mitologia polska (1924; поново издато: 1980)
  • Słownik etymologiczny języka polskiego (1926—1927)
  • Dzieje kultury polskiej (књиге 1—4, 1930—1932; 1991)
  • Encyklopedia staropolska (књиге 1—2, 1937—1939; поново издато: 1990)

Академик

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од фебруара 1906.

Литература

  • Jan Otrębski, Aleksander Bruckner w dziesiątą rocznicę śmierci, Slavia occidentalis, XX (1960), 1—46.
  • H. Pohrt, Beiträge zum Wirken des Slawisten Aleksander Brückner in Berlin, 1881—1939), Zeitschrift für Slawistik, XV (1970), 90—102.
  • W. Kosny, Aleksander Brückner: Ein polnischer Slavist in Berlin als 'Dolmetscher der Geister', Zeitschrift für Slawistik, XXXVI (1991) 381—91.
  • Wiktor Weintraub, Aleksander Brückner (1856—1939), у Nation and History: Polish Historians from the Enlightenment to the Second World War, уредници Peter Brock, John D. Stanley, и Piotr J. Wrobel (Торонто: University of Toronto Press, 2006), pp. 197—212.
  • Хрватска енциклопедија, Загреб, 1941—1945.
  • Bibliografia literatury polskiej. Nowy Korbut, 13 (Warszawa 1970) 276—291.
  • Obraz literatury polskiej XIX i XX wieku, seria piata, 4. Kraków 1977. Str. 711—729 (W. Berbelicki).

Спољне везе

1)
Kujawsko-pomorska Biblioteka Cyfrowa: Dzieje literatury polskiej w zarysie том 1, том 2.
Штампање