Садржај

Чедомир Јанић

Чедомир
Јанић
cedomir_janic.jpg Чедомир Чеда Јанић

Рођење:
9. октобар 1934.
Карловац,
Краљевина Југославија

Смрт:
3. јануар 2013.
Београд, Србија

Познат као:
историчар
ваздухопловства

Чедомир Ј. Јанић (Карловац, 1934 — Београд, 2013), српски историчар ваздухопловства, пилот, падобранац, ваздухопловни моделар, а од 1971. до 2002. директор Музеја југословенског ваздухопловства у Београду.

Биографија

Рођен је 9. октобра 1934. године у Карловцу где му се отац (Јован) затекао у служби (био је војни намештеник). Од 1937. живео је у Београду где је завршио основну школу, гимназију и Филозофски факултет, на групи за историју. По завршеном факултету (1957) запослио се у Команди ратног ваздухопловства у Одељењу за историју и Музеј југословенског ваздухопловства, као први кустос те институције. За директора Музеја је избран 1971. године и на том месту је био све до пензионисања новембра 2002.

После одласка у пензију посветио се писању књига и фељтона из области историје нашег и ваздухопловства уопште. Оженио се др Вером и имају ћерку др Катарину. Умро је у Београду 3. јануара 2013. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду, непосредно поред хумки жртава страдалих од бомбардовања Београда у току Другог светског рата. Књигу о жртвама бомбардовања Београда је започео, али му смрт није допустила и да је заврши.

Ваздухопловна обука

У ваздухопловство је ушао захваљујући свом старијем брату, прво као моделар у Аероклубу Београд 1947. године. Више пута је био првак Србије и Југославије у различитим категоријама модела и члан државне репрезентације Југославије на међународним такмичењима. Од 1949. до 1954. бавио се падобранством да би се након тога почео озбиљно бавити једриличарством. Као једриличар био је веома успешан, учествовао је на републичким и савезним једриличарским такмичењима. Моторном пилотажом је почео да се бави 1961. године, а 1962. завршио је школу резервних официра пилота, после чега је више година активно летео у Аероклубу и тренажној ескадрили резервних пилота у Панчеву. У току свог летачког стажа летео је и такмичио се на тридесетак типова авиона и једрилица.

Историографска и научна делатност

Чедомир Јанић

Историјом ваздухопловства се бавио од 1960. године и од тада је направио преко 40 тематских изложби. Самостално је објавио 4, а у сарадњи са другим ауторима 5 књига, 28 научних и стручних радова и преко 260 новинских чланака и фељтона у домаћим и страним часописима и новинама. Као аутор и консултант, учествовао је у снимању многобројних документарних филмова и телевизијских емисија. Бавио се и лексикографијом писао је за „Српски биографски речник” Матице српске и „Српску енциклопедију” Матице српске, САНУ и Завода за уџбенике Београд. Чедомир Јанић представља незаобилазног аутора када је област српског и југословенског ваздухопловства у питању.

Музеолошка делатност

Најзначајнији део професионалног рада Чедомира Јанића је формирање Музеја југословенског ваздухопловства. Након Другог светског рата, група инжењера, Коста Сивчев, Борис Цијан и Мирослав Спасић, који обнављају Ваздухопловни опитни центар на Старом београдском аеродрому, сакупља већи број авиона са намером да буду сачувани за будућу музејску збирку, али наређењем Команде ваздухопловства o расходу трофејних ваздухоплова велики део ових авиона је уништен. Ипак, неколико вредних авиона је сачувано како би употпунили предвиђену изложбу поводом десетогодишњице устанка против фашизма.

Већ крајем шездесетих година основна збирка авиона и једрилица нарасла је на преко 30 експоната, међу којима је било и неколико најзначајнијих авиона коришћених у нашем ваздухопловству за време Другог светског рата, више једрилица и авиона домаће конструкције, реплика авиона Ивана Сарића из 1910. године и многи други предмети. Тада је настала идеја да се и за музеј потражи нова локација и изгради нови објекат који би задовољавао стандарде савремене музеологије. Показало се одмах да се овај подухват може остварити само заједничким снагама домаћег војног и цивилног ваздухопловства, па је оформљен заједнички одбор, за чијег је секретара изабран Ч. Јанић. Он је уједно и направио основни музеолошки концепт као и пројектни задатак за југословенски конкурс за идејно архитектонско решење зграде музеја. На конкурсу је победио пројект сарајевског архитекте Ивана Штрауса, који је на модеран начин омогућио излагање великих експоната какви су авиони, са другим функцијама музеја. Пројекат је ипак требало још дотерати, чега се прихватила посебна комисија на челу с академиком Александром Дероком, који је и сам у младости био ваздухопловни занесењак и пилот у Првом светском рату.

Пошто ниједна од постојећих ваздухопловних институција и предузећа није била у могућности да се прихвати улоге носиоца изградње музеја, Ратно ваздухопловсто и једанаест цивилних ваздухопловних предузећа и институција договорили су се да оснују, као заједничку институцију, Музеј југословенског ваздухопловства (у оснивању), коме је поверено да спроведе изградњу и опремање објекта Музеја и формира прву сталну изложбену поставку. За управника ове институције је именован Чедомир Јанић који као историчар није имао искуства у овој врсти посла, а требало је решавати административне и финансијске проблеме, гомбати се са недостацима у главном и извођачким пројектима. Сам објекат је био сложен за извођење због велике стаклене опне и других нестандардних грађевинских решења. Истовремено, уз помоћ Команде ваздухопловства, ЈАТ-а и неких других институција и ваздухопловних ентузијаста, обављен је велики посао на прикупљању недостајућих експоната, њиховом ремонту и припремању за излагање. Да Музеј није благовремено обавио овај важан посао, многи експонати би били уништени и заувек би нестали. После мноштва проблема и препрека, 21. маја 1989. године Музеј је свечано отворен за јавност, чему је својим великим радом и ентузијазмом свакако значајно допринео Чедомир Јанић.

Сродни чланци

Библиографија

Литература

Спољне везе

Cedomir Janic