Садржај

Сима Тројановић

Сима
Тројановић
сима_тројановић.jpg
Рођење:
16. фебруар 1862.
Шабац,
Кнежевина Србија

Смрт:
21. новембар 1935.
Београд,
Краљевина Југославија

Познат као:
први управник
Етнографског музеја
у Београду

Сима Тројановић (Шабац, 16. фебруар 1862 — Београд, 21. новембар 1935), српски етнолог и антрополог. Био је доктор биологије и антропологије и професор универзитета. Први је управник Етнографског музеја у Београду.

Школовање

Сима Тројановић је рођен 16. фебруара 1862. године у Шапцу од оца Матије и мајке Марије.1) У Шапцу и Винковцима похађао је основну школу, а гимназију је похађао у Винковцима, Шапцу, Београду и Берну, где је матурирао.2) Природне науке студирао је у Цириху, Вирцбургу и Хајделбергу, у коме је 1885. докторирао из области биологије са антропологијом.3) По завршетку студија вратио се у Србију, где се 1886. запослио као наставник у Чачку.4) Након положеног професорског испита постављен је 1891. за професора у гимназији у Чачку, да би исте године био премештен у Лозницу, у којој је био директор гимназије од 1893. до 1894.5)

Од 1894. био је професор у Трећој, Првој и Другој мушкој гимназији у Београду.6) Још као професор у Чачку почео је да се занима народном традицијом, а за време боравка у Лозници почео је са археолошким ископавањима тумула крај Драгачева и Ваљева.7) Од 1899. студирао је етнологију и музеолошке науке у Минхену, Прагу и Бечу.8)

Први управник Етнолошког музеја

По повратку у Београд постављен је 1901. године за помоћника кустоса Народног музеја за етнографски одсек.9) Како је 1901. године Етнографски одсек добио посебну зграду оформљен је Етнографски музеј у Београду, а Сима Тројановић је постављен за првог управника Етнографског музеја.10) Прикупљао је даље експонате, па је обилазио Мачву, Ресаву, Тимок, Куршумлију, Срем, Славонију, Хрватску, Далмацију, Босну, Херцеговину, Стару Србију и Македонију.11) Своје експонате Етнографски музеј приказивао је на међународним изложбама.12)

Када је избио Први светски рат Етнографски музеј је престао да ради, а експонати су сакупљени и маја 1915. послани на југ Србије, где је након пљачке од стране непријатеља само део експоната након рата враћен музеју.13) Од 1918. године Тројановић је руководио поправком и преуређењем музеја, а 1921. постављен је за редовног професора Филозофског факултета у Скопљу.14) Од 1921. до 1922. био је декан Филозофског факултета, а 1924. отишао је у пензију.15)

Научник испред свог времена

Од његових радова значајно је истаћи следећа дела:

Према мишљењу др Петра Влаховића Тројановић је својим интердисциплинарним приступом у етнологији био испред свог времена.16) Жарко Требешјанин његов рад Психофизичко изражавање српског народа поглавито без речи сматра капиталним делом српске етнологије.17) У раду Ватра у обичајима и животу српског народа сабрао је огромну грађу везану за древне обичаје, магију, гатање и веровање везано за ватру и ту грађу је систематизовао и протумачио.18) У радовима Главна обележја српског народа и Јединство српског духа бавио се идентитетом српског народа и његовим антрополошким и психичким карактеристикама.19)

Академик

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од 19. фебруара 1921.

Литература

Вањске везе

Sima Trojanovic

1)
„ЖИ”, Бранко Шашић, Знаменити Шапчани и Подринци, Шабац, 1998, стр. 310—312
2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15)
Бранко Шашић, Знаменити Шапчани и Подринци
16)
„ПО”, Политика, 18. 4. 2009.
17) , 18) , 19)
Политика, 18. 4. 2009.