Садржај

Светолик Радовановић

Светолик
Радовановић
светолик_радовановић.jpg
Рођење:
23. март 1863.
Прћиловица, Србија

Смрт:
17. јул 1928.
Београд, Југославија

Познат као:
геолог, професор
и политичар

Светолик Радовановић (Прћиловица, 23. март 1863 — Београд, 17. јул 1928), српски геолог и професор Универзитета у Београду. Био је министар народне привреде у Србији (1904—1905). Реформисао је српско рударско и шумарско законодавство, а 1892. године са Јованом Жујовићем основао је Српско геолошко друштво.

Живот и рад

Рођен је 1863. године у Прћиловици код Алексинца. Веома рано остао је без мајке, а детињство је провео по разним местима у којима је службовао његов отац Антоније, срески чиновник.1) Основну школу је похађао у Кучеву, Градишту и Крагујевцу, у коме је завршио и нижу гимназију.2) Уписао се 1878. у Прву београдску гимназију.3) Од 1881. до 1885. студирао је на Природно-математичком одсеку Филозофског факултета у Београду.4) Био је музички школован и на његову иницијативу образовано је академско певачко друштво.5) За време студија највише је био одушевљен геологијом и предавањима Јована Жујовића, по чијем савету је 1885. отишао у Беч да унапреди своја знања из палеонтологије и геологије.6) У Бечу се школовао по свој прилици о очевом трошку.7) Када му је отац 1888. отишао у пензију његова материјална ситуација се погоршала, па је молио Жујовића да га препоручи за државну стипендију.8) Докторирао је у Бечу на тези Прилози геологије и палеонтологије Источне Србије.9)

Вратио се у августу 1891. године у Србију и запослио се као државни геолог у рударском одељењу Министарства народне привреде.10) Као државни геолог радио је на детаљној геолошкој карти Србије, а проучавао је и све руднике.11) Постао је секретар Српског геолошког друштва.12) Прешао је 1897. на Велику школу, где је био професор палеонтологије.13) Са Јованом Жујовићем радио је на реорганизацији Геолошког завода и организацији наставе.14) Када је Жујовић из политичких разлога био 1899. протеран са Више школе тада је Радовановић преузео и предавања из геологије. Заједно са Богданом Гавриловићем заслужан је за организацију и унутрашње уређење универзитета.15)

Био је министар народне привреде у влади Саве Грујића и у влади Николе Пашића од јануара 1904. до маја 1905.16) Реформисао је српско рударско и шумарско законодавство, а 1892. године је са геологом Јованом Жујовићем основао Српско геолошко друштво. Као министар, донео је прва правила рударско-братинске касе за осигурање рудара, установио недељно-празничне школе за шегрте и издао први годишњак рударског одељења министарства привреде. Као министар реорганизовао је администрацију рударског и шумарског оделења и дао да се донесе нов закон о шумама.17)

Након тога крајем 1905. вратио се у Геолошки завод Универзитета у Београду, на чијем челу је био све до пензије.18) Од 1906. до 1908. био је декан Филозофског факултета.19) Од краја 1915. до краја 1916. био је у Атини у избеглиштву, а од 1917. до краја Првог светског рата у Паризу је био високи комесар за избеглице.20) На мировној конференцији у Паризу 1919. учествовао је у југословенској делегацији као стручњак за рударство.21)

Оснивач је српске хидрогеологије. Познати су његови радови на проучавању јурских творевина источне Србије.

Дела

Академик

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије природних наука ) од фебруара 1897. Прави је члан (Академије природних наука) од 1902. Приступну беседу није одржао.

Литература

Вањске везе

Svetolik Radovanovic

1) , 2) , 3) , 4) , 8)
Александар Грубић, 1997, стр. 108
5) , 6) , 7)
Александар Грубић, 1997, стр. 109
9)
Александар Грубић, 1997, стр. 112
10) , 11)
Александар Грубић, 1997, стр. 114
12) , 14)
Александар Грубић, 1997, стр. 115
13)
Александар Грубић, 1997, стр. 115, 118
15)
Александар Грубић, 1997, стр. 120
16) , 17) , 18) , 19)
Александар Грубић, 1997, стр. 116
20)
Александар Грубић, 1997, стр. 116, 117
21)
Александар Грубић, 1997, стр. 117