Петар Радовановић
| Петар Радовановић |
|---|
| Рођење: 1808. Нови Сад, Аустријско царство Смрт: 15. март 1857. Београд, Кнежевина Србија Познат као: правник, адвокат и професор |
Петар Радовановић (Нови Сад, 1808 — Београд, 3/15. март 1857), српски правник и адвокат, професор Лицеја (Београд), председник окружног суда у Чачку и управитељ свих основних школа у Србији.
Биографија
Рођен је 1808. године у Новом Саду, где је завршио основну школу и гимназију. Филозофију и права је учио у Пешти, а 1880. постао је адвокат.1)
Године 1834. прешао је да живи у Србији, где је постао професор у Крагујевачкој гимназији. Године 1836. постао је управитељ свих основних школа у Србији, а 1838. после доношења Устава, постао је секретар у Министарству просвете (Попечитељство просвештенија). Исте године, у новембру је отворен Лицеј, у коме је он постао професор математике, статистике и немачког језика, а затим се 1839. поново вратио у министарство на место секретара.2)
Постао је један од првих чланова Друштва српске словесности. Редовни је члан био од 11/23. јуна 1842.3)
Године 1842. постао је председник окружног суда у Чачку, а наредне године поново је постао управитељ основних школа у Србији. Када се повећао број школа у Србији и оне биле издељене на источни и западни круг, он је био задужен за источни, док је управитељ западног круга постао Милован Спасић.4)
Умро је у Београду 3. марта 1857.5)
Дела
Уређивао је „Новине читалишта београдског”, 1848. Написао је:
- Кратко сочинениа антропологи или наука о човеку, Београд (1844)
- Обшта знања, сваком човеку нуждна, Београд (1850)
- Воине Срба са Турцима од 1804—1813, Београд (1852)
Литература
- Милан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитихи људи српског народа новијега доба, Српска краљевска штампарија, Београд, 1888, стр. 589–590
- Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, Грађа за биографски речник чланова друштва српске словесности, српског ученог друштва и Српске краљевске академије (1841–1947), уредник Никша Стипчевић, Српска академија наука и уметности, Београд, 2007, стр. 271-272
- В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића: био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. Ρ 425/11 (В. Алексијевић).
- Енциклопедија Новог Сада 23 (2004) 26.