| Милош Московљевић |
|---|
| Рођење: 4. новембар 1884. Варна код Шапца, Краљевина Србија Смрт: 13. јун 1968. Београд, СФРЈ |
Милош Московљевић (Варна код Шапца, 4. новембар 1884 — Београд, 13. јун 1968), српски лингвиста, филолог и политичар. Био је министар за шуме у Народној влади Србије (1945—1946). Његово животно дело Речник српскохрватског књижевног језика (1966) заплењен је и уништен након политичке интервенције.
Милош Московљевић је рођен 22. октобра/4. новембра 1884. године у поцерском селу Варни код Шапца.1)2) Основну школу завршио је у Варни, а гимназију је похађао у Шапцу и Београду.3) Студирао је од 1904. славистику код Александра Белића на Филозофском Факултету у Београду.4) Студије је завршио 1908. године и одмах је постављен за суплента гимназије у Нишу.5) На захтев Александра Белића Министарство просвете га је септембра 1909. преместило у Београд, где је био Белићев асистент и истовремено радио као суплент у Трећој београдској гимназији.6) Нешто касније напустио је место неплаћеног асистента. Код Белића је 1911. положио професорски испит.7) Добио је стипендију, па је од јесени 1911. до јесени 1912. године био у Русији, у Москви и Петрограду, на усавршавању руског језика.8)9)
За време балканских ратова био је тумач у руској болници, а после ратова вратио се на место професора у Трећој београдској гимназији.10)11) Српска академија наука послала га је 1914. године у Дојран да испита говор у тим крајевима, али у Дојрану се затекао у време мобилизације за Први светски рат.12) До децембра 1914. године био је цензор у Дринској дивизији, а након тога упућен је у Младеновац у болницу Дунавске дивизије, где се разболео од тифуса.13) Након опоравка у Охриду био је у саставу Комбинованог одреда Одбране Београда.14) Са српском војском се крајем 1915. повлачио преко Албаније до Драча.15) На Крфу је постављен за цензора у штабу Дринске дивизије.16) Био је једно време тумач у француском одреду на Халкидикију. Августа 1916. био је придружен српском делегату у британској Врховној команди у Солуну, па је септембра 1916. пребачен за тумача у енглеској болници у Микри, а онда је од децембра 1916. до јуна 1917. поново био распоређен код српског делегата у британској Врховној команди.17) Распоређен је са још петорицом да ради на националној пропаганди при српском посланству у Петрограду.18) У Петрограду је дочекао Октобарску револуцију.19) Водио је бригу о 1.500 избеглица, које су из крајинског округа избегле у Русију.20) Заједно са њима отишао је у Сибир, где је учествовао у формирању Привременог југословенског народног одбора.21) Заједно са још тројицом одређен је да обавести владу о стању југословенских избеглица и заробљеника, па се преко Далеког Истока, Кине, Јапана, Канаде и САД вратио априла 1919. године у Београд.22)
Није хтео да прихвати понуђено место у гимназији у Лозници, па је захваљујући Александру Белићу и будућем тасту Сими Тројановићу постављен је за професора у Трећој београдској гимназији.23) Приступио је 1919. новооснованом Савезу земљорадника.24) На првом конгресу савеза изабран је у главни одбор, у коме је остао скоро цело време док је постојао савез.25) За народног посланика изабран је 1920, 1923. и 1925. године.26) У Народној скупштини бранио је интересе сељака, па је тврдио да држава ништа не чини за унапређење и обнову земљорадње. Био је један од најоштријих критичара владе.27) Жестоко се залагао за аграрну реформу, а својим жестоким говором изазвао је 22. јула 1922. године у Народној скупштини тучу, у којој је и сам учествовао.28) Својим критикама се обрушио на војни буџет и краљеву цивилну листу, па је јако наљутио краља Александра I Kарађорђевића.29) Залагао се за борбенију активност странке. Милош Московљевић је тврдио да је краљ успео да у Савез земљорадника убаци Јована Јовановића Пижона и Милана Гавриловића, који су по њему ометали револуционарну и борбенију активност.30) Пошто се борио против опортунистичке и неборбене политике вође странке Јована Јовановића Пижона, никад није добио неки значајнији положај у странци.31)
За време окупације живео је у Београду.32) На наговор Милентија Поповића и Моме Марковића у политички живот укључио се почетком 1945.33) Одмах је на великом митингу говорио против краља Петра II Карађорђевића.34) Савез земљорадника се ујединио са Народном сељачком странком. Московљевић је постао министар шума у првој влади Благоја Нешковића.35) Међутим и као члан владе задржао је опозициони став по многим питањима.36) Бранио је интересе сељака у време када су сељаци постали незадовољни мерама нових власти.37) Због тога није узет за министра у другој влади Благоја Нешковића, него су га децембра 1946. поставили за опуномоћеног амбасадора у Норвешкој.38)39) У дипломатији је радио савесно, али пошто је протествовао због нешколованих и неспособних тзв. заслужних кадрова, преместили су га након три године у Каиро.40) Из Каира је повучен након само три месеца, јер је суспендовао неспособног рођака Светозара Вукмановића Темпа.41) На тај начин окончала се његова дипломатска каријера.42) У политици је остао до краја посланичког мандата септембра 1953. године.43) Као народни посланик захтевао је амнестију политичких осуђеника и тражио је да се сељачки посед не ограничава на десет хектара.44) Био је због тога одмах нападнут као реакционар.45) Изражавао је сумње у успех социјалистичких газдинстава, наводећи да би по свој прилици у њима радили исти они, који су упропастили задруге.46) Новине су искривљавале његова излагања.
Када је 1927. изгубио на изборима и остао без посланичког мандата обратио се поново Александру Белићу за тему доктората.47) Докторирао је октобра 1928. темом Акцентски систем поцерског говора.48)49) Након тога хонорарно је радио као технички уредник у Српској академији наука.50) Био је уредник Поучне библиотеке и спољни сарадник Лексикографског одсека.51) Од 1930. до 1933. године био је благајник у Српској књижевној задрузи, али због сукоба са Павлом Поповићем отишао је у лексикографски одсек Српске академије наука, у коме је као технички секретар до 1939. руководио припремама за велики речник.52) Постављен је новембра 1938. за редовног професора Више педагошке школе.53) Поред тих послова хонорарно је радио и у другим школама. Пензионисан је као непоуздан за време окупације јануара 1943.54) У време окупације преводио је руске класике и бавио се израдом руско-српског речника.55) Од октобра 1950. радио је као научни саветник на великом речнику код професора Белића у Институту за српски језик.56) Пензионисан је 1960. године јер је након смрти Александра Белића био у сталном сукобу са Белићевим наследником Михаилом Стевановићем.57)
Животно дело Милоша Московљевића био је Речник српскохрватског књижевног језика са језичким саветником.58) Био је то након Вуковог речника први речник српског језика, а у њему је било 50.000 лексикографски обрађених речи.59) Његов речник изазвао је оркестриране нападе Савеза комуниста Србије и Друштва књижевника Хрватске.60) Директор „Политике” Мирко Тепавац је 6. марта 1966. године у „Политици” објавио текст под насловом Читај као што је написано, у коме је напао политичку доследност приликом објашњавања речи четник, партизан и четништво.61) Мирко Тепавац је у Политици навео и политички шкакљиве примере из Московљевићевога речника:
Четник – добровољац у саставу нередовних оружаних чета које су се бориле: а) пре Балканских ратова за ослобођење од Турака, синоним комита, б) за време светског рата против партизана;
Четништво – комитски покрет за ослобођење од Турака;
Партизан – 1. учесник партизанске борбе; 2. човек који се пристрасно руководи интересима своје политичке партије.62)
Тепавац је замерао Московљевићу јер се залагао са се називи административних јединица (република и аутономних покрајина) пишу малим словима, што је Тепавац сматрао ударом на федеративно уређење.63) Замерао је и што је велик број речи хрватског књижевног језика проглашавао провинцијализмима.64) Оптужио га је да не прихвата националну равноправност због следећих примера:
’Црногорац – становник Црне Горе’,
’Словенац – припадник северозападне групе Југословена’,
’Маћедонац – 1. становник Маћедоније, 2. припадник маћедонске народности’.65)
Политика након тога није објавила Московљевићев одговор на те оптужбе.66) Против њега писао је и Александар Вучо.67) Окружни суд је након тога 17. марта 1966. наредио да се забрани растурање и да се униште заплењени примерци Речника.68) Радило се о 5.000 примерака речника, који су уништени.69) Градски комитет Савеза комуниста Београда је због речника казнио директора и главног уредника Техничке књиге искључењем из СКЈ.70) Генерални директор Нолита Сава Лазаревић кажњен је укором, а уредник Нолита Васко Попа је кажњен последњом опоменом.71) Мирослав Крлежа је Московљевића називао тровачем.72) Био је то тежак ударац за Московљевића, али ипак смогао је снаге да даље исправља и допуњава свој речник, надајући се да ће бити одштампано ново издање.73) Умро је 13. јуна 1968. године у Београду.74) Речник је 1989. поново објавила издавачка кућа Аполон.75)
Објавио је много превода руских класика Љермонтова, Толстоја, Тургењева, Шолохова и других.76) Превео је Толстојев Рат и мир и Шолоховљев Тихи Дон.77) Од од Љермонтова је превео: Гладијатор, На раскошној гозби седео је он, Бела и Јунак нашег доба.78) Од Тургењева превео је: Јермолај и млинарка, Ловчеве белешке, књ. 1 и књ. 2, Оцеви и деца, Дим, Племићко гнездо, Прва љубав и друге приповетке, Пролећне воде, Сцене и комедије, Малинова вода,,Месец дана на селу, Бурмистр, Шума и степа и Муму и друге приче.79) Преводио је дела Тагореа, Малахова, Леонида Андрејева, Марка Слоњима, Бранислава Сосињског, Алексеја Ремизова, Измаила Срезњевског, Николаја Островског и Крилова.80)
Milos Moskovljevic