Данило Николић (Сплит, 2. фебруар 1926 — Београд, 6. фебруар 2016), српски приповедач, романописац, писац за децу и драмски писац.
Рођен је 2. фебруара 1926. године у Сплиту од оца Спасоја Николића, Никшићанина, иначе службеника Банске управе у Сплиту, и мајке Крстине, домаћице, из Зеленике у Боки Которској. Детињство и рану младост провео је у Витомирици код Пећи, где су се Николићи доселили 1924. из Никшића. Прва два разреда основне школе завршио је у Витомирици, а остале и гимназију у Пећи. По завршеној матури, кратко време је радио у дрвном комбинату, а потом као просветни референт у Среском одбору у Пећи. У том периоду започео је сарадњу с листом „Јединство“ као дописник из Метохије. Због једног текста, који се тада није допао властима у Пећи, да би га склонили даље од себе, дају му стипендију и шаљу га на студије права у Београд 1946. године.
На студијама у Београду Николић ће освојити неколико награда за причу на разним књижевним конкурсима и тиме скренути пажњу књижевне јавности на себе, што је био повод да га позову у Радио Београд за сарадника 1950. године. Након дипломирања на Правном факултету, запослиће се као новинар у овој информативној кући, и потом бити уредник у програмима за књижевност и културу, те драматург и драматург-уредник у Драмском програму све до пензије. Члан је Удружења књижевника Србије и Српског књижевног друштва.
Његове приче преведене су на енглески, немачки, словеначки, чешки, албански, мађарски, македонски, летонски, бугарски, кинески, руски и француски језик. Заступљен је у бројним антологијама и изборима српске приповетке у земљи и иностранству. Његов роман „Власници бивше среће“ ушао је у десет романа деценије (1981—1991) и штампан у више издања, роман „Краљица забаве“ је штампан 2004. године у едицији „Век Политике“, у серији „Бисери светске и наше књижевности“, у тиражу од 50 хиљада примерака, а роман „Јесења свила“ штампан у тиражу од 100 хиљада примерака, у акцији „Вечерњих новости“ под називом „Најзначајнији писци 20. века“. Мемоарско-хроничарски записи „Црта за сабирање“ појавили су се у едицији „Политике“ и „Народне књиге“ – „Премијера“, 2006. године, у тиражу од 10 хиљада примерака. Драматизација романа „Власници бивше среће“, коју је начинио аутор играна је на сцени Народног позоришта у Приштини, у сезони 1994/95. под називом „Власник бивше среће“, у режији Борисава Григоровића.