Љубодраг Димић

Љубодраг Димић

Рођење: 20. фебруар 1956. Земун, Југославија Познат као: историчар и професор Филозофског факултета

Љубодраг Димић (Земун, 20. фебруар 1956), српски историчар, професор историје на Филозофском факултету Универзитета у Београду¹⁾ и дописни члан Српске академије наука и уметности.²⁾

Биографија

Љубодраг Димић је рођен у Земуну 1956. Студирао је историју на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирао (1980), магистрирао (1985) (магистарски рад „Агитпроп фаза културне политике у Србији 1945-1952“) и докторирао (1993) дисертацијом „Културна политика у Краљевини Југославији 1929-1941“. Од 1981. до 1985. године радио је као асистент приправник у Институту за историју радничког покрета Србије (данас Институт за новију историју Србије). За асистента на Катедри за историју Југославије изабран је 1985, за доцента 1993, за ванредног професора 1998. и за редовног професора 2002. године. Од 2003. до 2005. године био је управник Одељења за историју Филозофског факултета у Београду.³⁾

Љубодраг Димић је аутор преко 100 научних и стручних радова у водећим српским и југословенским стручним историјским часописима и зборницима радова. Важи за једног од највећих познавалаца односа политике и културе, државе и верских заједница, историје друштва, мањинских права и других друштвених феномена током историје Југославије (1918-1991).

Као гост Департмана за историју Карловог универзитета у Прагу краће време је 2005. истраживао у Чешким архивима. На позив Центра за историју Хладног рата London School of Economist and Political Science, боравио је академске 2006/2007. у Великој Британији. У два наврата био је гост George Echart института у Браунсвајгу. У оквиру сарадње српских и руских архива истраживачки је боравио у Москви. Предавао је кратки курс из Историје Југославије студентима Историјског факултета Уралског државног универзитета у Екатаринбургу. У оквиру рада на заједничком пројекту са историчарима из Француске краће време је боравио у Паризу и истраживао у француским библиотекама.

Члан је одбора за историју XX века САНУ. Један је од оснивача Центра за савремену историју Југоисточне Европе, оснивач и руководилац Центра за историју Југославије и Хладног рата. Радио је у редакцији Југословенског историјског часописа (заменик главног уредника), Историје 20. века, Годишњака за друштвену историју, Војноисторијског гласника, Наставе историје. Водио је државну Комисију за истину и помирење (2001). Почасни је члан Центра за истраживања Хладног рата у Лондону.⁴⁾ Новембра 2012. године именован је за дописног члана Српска академија наука и уметности (САНУ).⁵⁾

Библиографија

Најважнија дела:

Агитпроп култура, Агитпроповско фаза културне политике у Србији 1945-1952, Београд, Рад (1988),
Историографија под надзором (са Ђорђем Станковићем, 1996), Београд, Службени лист СРЈ (1996),
Културна политика Краљевине Југославије 1918-1941 I - III, Београд, Стубови културе, (1997),
Срби и Југославија: простор, друштво, политика (Поглед с краја века) Београд, Стубови културе, (1998),⁶⁾
Римокатолички клерикализам у Краљевини Југославији 1918-1941. (са Николом Жутићем), Београд, Војноиздавчки и новински центар, (1992)
Југословенска држава и Албанци, Тематска збирка докумената, I - II (са Ђорђем Борозаном, 1998),
Србија у Југославији (2001),
Напукли монолит (са Александром Животићем).⁷⁾
Србија у Великом рату 1914-1918 (са Миром Радојевић), Српска књижевна задруга, Београд, 2014, ISBN 978-86-379-1257-6
Zapisnici sa sednica Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije: 1929-1931, (sa Nikolom Žutić i Blagojem Isailović) Beograd, Službeni list SRJ, (2002)
Земља живих, (са Ђорђем Борозан и Владимиром Стојанчевићем), Мнемосине, (2004) ISBN 86-7530-105-7
Vlade Srbije 1805-2005, (sa Radošem Ljušić), Zavod za udžbenike - Beograd, 2005, ISBN: 86-17-13111-X,
Beogradska konferencija nesvrstanih zemalja 1-6. septembra 1961., (sa Draganom Bogetić) Zavod za udžbenike - Beograd, 2013, ISBN: 978-86-17-18060-5