Јункерс Ju 52/3m, (нем. Junkers Ju 52/3m), немачки авион са три мотора, настао у периоду пред Други светски рат. На подручју Југославије је имао надимак Јулка. Примарна намена му је била падобрански десант, транспорт живе силе и војне опреме, а секундарна бомбардовање. Варијанта са ознаком Ju 52/3m је била најпримењенија у саставу Луфтвафе.

Први прототип авиона Јункерс Ju 52 је полетео 13. октобра 1930. године. У питању је била једномоторна путничка верзија која је могла да понесе 15-17 путника. Следеће године конструкторски тим Јункерса одлучио је да направи тромоторну верзију истог авиона. Прва верзија овог авиона полетела је у априлу 1932. године под ознаком Ju-52/3m. Пред крај 1932. године први авиони Ju-52/3m су испоручени немачкој авио-компанији Луфтханза. За кратко време у флоти компаније налазило се 230 ових авиона.

Војна верзија овог авиона полетела је 1934. године под ознаком Ju-52/3mg3e. Ова бомбардерска верзија могла је да понесе 600 kg бомби и била је наоружана са два митраљеза МГ-15 калибра 7,92 mm или 3 митраљеза МГ-15 и до 500 kg бомби. Луфтвафе је укупно испоручено 450 авиона у бомбардерској варијанти.

Авион Јункерс Ju 52/3m је једнокрили, слободноносећи нисококрилни, вишеседи тромоторни авион металне конструкције. Два мотора су му уграђена у крила авиона а трећи се налази у носу (кљуну) трупа авиона. Оваква конструкција распореда мотора је постала уобичајена (стандард) за конструкцију транспортних и бомбардерских авиона тога времена.

Труп авиона Ju 52/3m је био правоугаоног попречног пресека са заобљеном горњом страном. Био је простран тако да се у њега без проблема могла сместити комплетна посада и путничка кабина са 15 до 17 путничких седишта. Војна варијанта је у простору где се налазила путничка кабина имала носач бомби а на поду врата кроз која су бомбе испадале из авиона. Носећа структура трупа авиона је била направљена као монокок конструкција, ребра у облику рама су била од дуралуминијума а облога од таласастог дуралуминијумског лима, чија су се ребра поклапала са дужином трупа вршила је додатно ојачано уздужно укрућење. Облога је за конструкцију причвршћена закивцима. Главни резервоари за гориво налазили су се у крилу авиона (обично по 7 комада у сваком крилу), са укупном запремином од 2.450 литара. Улаз у авион се налазио на левој бочној страни трупа авиона. Код транспортних авиона овог типа (карго), бочна врата су била знатно већа него што је то било код путничке ватијанте а постојала су врата на горњој страни трупа авиона кроз која се могло помоћу дизалице уносити кабасти терет.

Крила су била дебелог профила тако да су у њих без проблема могли да стану резервоари за гориво као и сви потребни уређаји и инсталације. Облик крила је био једнакокраки трапез са равним завршетком крила. Оса крила је била управна на осу трупа авиона. Конструкција крила је била од дуралуминијума а облоге од валовитог алуминијумског лима.

Стајни трап је био класичан фиксан са независним ногама на којима су били гумени точкови. У вертикалним носачима стајног трапа били су уграђени амортизери.

Постојало је око 30 разних варијанти овог авиона. Разлике су махом биле у мотору (перформансама), аутономији лета (долету), опреми и наоружању, изглед је остао мање-више исти. Сваки прототип или наруџбина је означавана као посебна варијанте. Ради лакшег сагледавања овде су приказане само варијанте које су се производиле у већим серијама:

• g3e - помоћни бомбардер са мотором BMW 132, касније прерађен у транспортер g4e, (1027 примерака)
• g4e - транспортер са мотором BMW 132, са појачаним подом и шасијом, великим вратима са десне стране и вратима на крову авиона, (1053)
• g5e - транспортер са мотором BMW 132, са различитим товарним простором, опремљен пловцима и уређајем за вучу једрилица и појачаним наоружањем, сериска производња од 1941. год., (231)
• g6e - транспортер сличан варијанти g5e, са стајним трапом или скијама, (173)
• g7e - класичан и хидро транспортни авион са мотором BMW 132 T, затворени бочни прозори, Siemens-K4ü аутоматски пилот, (134)
• g8e - сличан варијанти g7e али додатни Siemens-K4ü аутоматски пилот, (1.421)
• g10e- класичан и хидро транспортни авион са мотором BMW 132 T, серијски се производио у Weserflug-у и Amiot-у, (200)
• g14e- сличан варијанти g8e, са појачаним оклопом. (316)

Прво борбено ангажовање Ju 52 било је 1936. године у Шпанском грађанском рату на страни националиста. Врло важну улогу овај авион је одиграо у пребацивању шпанских колонијалних трупа лојалних генералу Франку из Марока у Шпанију. У даљем току рата Ju 52 је дејствовао као бомбардер у склопу Легије Кондор. Типу Ju 52/3m g3e се ускоро придружио Ju 52/3m g4e који је у основи био једнак, осим што је уместо дрљаче имао точак на репу. Са доласном новијих бомбардера, авиони Ju 52/3m су спали опет на своју изворну улогу транспортера. У Немачкој су прерађени у авионе за транспорт или обуку пилота и навигатора на вишемоторним авионима. Следећи модел који се појавио је био Ju 52/3m g5e.

У Другом светском рату учествовао је искључиво као транспортни авион за превоз падобранаца и ратног материјала. Употребљаван је за десант трупа или као тегљач једрилица у Данској, Норвешкој, Холандији и Белгији. Губици су били огромни, али је производња била у пуном замаху и сви губици су надокнађени до краја 1940. године. Још један задатак Ju 52/3m је био чишћење минских поља на мору. У ту сврху авион је био опремљен великим обручем од дурала испод трупа и крила који је добијао електричну струју од помоћног мотора у трупу и активирао магнетске мине. Најмасовније ангажовање у десантним операцијама, али и највеће губитке до тада Ju 52 претрпео је у току битке за Крит (Операција Меркур) која је почела 20. маја 1941. године. Од 493 авиона Ju 52/3ms колико је било ангажовано у овој операцији оборено је и уништено 174. Још веће губитке авион је претрпео током неуспелог покушаја снабдевања немачке 6. армије у обручу код Стаљинграда. Последње масовно борбено ангажовање Ju 52 догодило се 1943. приликом пребацивања и снабдевања, а затим и неуспешног покушаја евакуације немачких трупа у Тунису. У току ових операција за само три недење изгубљено је 432 авиона. Од 1943. године па до краја рата мали број Ju 52 је углавном био ангажован на задацима евакуације и превоза рањеника.

Прва „наша” Јулка заробљена је у ноћи 24. октобра 1944. када је немачки пилот грешком слетео на никшићки аеродром уместо у Тирану. До краја рата заробљене су још три Јулке, а после рата у Француској набављена су још четири авиона овог типа (међу којима је и музејски примерак) и првобитно сви су укључени у састав 119. Ваздухопловног транспортног пука.

У периоду од 1947. до 1952. године неки од тих авиона повремено су коришћени као путнички авиони у флоти ЈАТ-a и превозили су 16 путника. Због истека ресурса оригинални BMW мотори замењени су америчким моторима (Pratt&Whitney) R 1340 снаге 441 kW (600 KS).

У Музеју Ваздухопловства на аеродрому „Никола Тесла“ у Београду налази се један примерак авиона Јункерс Ju 52/3m. То је задња наша „Јулка“ (ев.бр. 7208, ф.бр. 222, еx Ф-ББYБ). Расходована је 1965. када је прелетела у Београд да би постала део музејске збирке.

• Јункерс Г.24
• Авиа Фокер Ф 39

1. Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
2. Илић, Видосава (3/2004). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“. Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.
3. О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941), Лет 3/2004. Београд, 2004.
4. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
5. В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
6. Божо Лазаревић, Ваздухопловство у нардно ослободилачком рату 1941 - 1945, ВИЗ Београд, 1972.
7. Nowarra, Heinz J. (1993). Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 3 Flugzeugtypen Henschel - Messerschmitt. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. p. 41. ISBN 3-7637-5467-9.
8. Philip Jarrett, Flugzeuge-Die Geschichte der Luftfahrt, Coventgarden, 2000., ISBN 978-3-8310-9066-2
9. Крунић Чедомир; Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије, Књига 1, Аутор, Београд,2010, ISBN 978-86-901623-3-8
10. Крунић Чедомир; Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије, Књига 2, Аутор, Београд. 2013. ISBN 978-86-901623-4-5.

1. http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/398-junkers-ju-52-3m
2. http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=46
3. http://www.airwar.ru/enc/cww2/ju52.html
4. http://www.technikmuseum-dessau.de/01home/01home.htm
5. http://www.junkers.de/flugzeuge/junkers-ju-523m
6. http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/eksponati.php?jez=sr&id=62
7. http://www.lexikon-der-wehrmacht.de/Waffen/Ju52.htm
8. http://www.ju52-3m.ch/about.htm (типови)
9. http://www.warbirdalley.com/ju52.htm
10. http://www.saamuseum.co.za/our-aircraft/66-junkers-ju-52-casa-352l.html
11. http://www.deutsches-museum.de/sammlungen/verkehr/luftfahrt/propellerflugzeuge/ab-1918-bis-1945/junkers-ju-52/
12. http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=881
13. http://www.aero-web.org/specs/junkers/ju-52.htm
14. http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_ju52_en.php
15. http://www.planespotters.net/Aviation_Photos/search.php?tag=Junkers+Ju-52

Junkers Ju 52/3m