Јефтимије Љубибратић
Јефтимије Љубибратић, рад Димитрија Аврамовића из 1834. према непознатом портретисти из 18. века, Галерија Матице српске
Рођење: 1716. Дубровник, Дубровачка република Смрт: 1. новембар 1779. Беч, Хабзбуршка монархија

Јефтимије Љубибратић (Дубровник, 1716 — Беч, 1. новембар 1779), српски генерал (фелдмаршал-лајтнант) у аустријској служби. Због заслуга у ратовима добио је племство и постао је гроф од Требиња.

Јефта или Јефтимије Љубибратић (писало се и Јероним) рођен је 1716. године у Дубровнику.¹⁾ Старином је из Требиња. Ступио је 1730. као кадет у војску у Војној крајини.²⁾ Учествовао је 1742. као поручник у Тренковим добровољцима у Рату за аустријско наслеђе против Пруса, Бавараца и Француза.³⁾ Након тога прешао је у градишку регименту, у којој је дуго служио.⁴⁾ Током 1744. посебно се истакао у бици код Шердинга и унапређен је у чин капетана.⁵⁾ У тој бици био је тешко рањен.⁶⁾ Након опоравка поново је учествовао у рату и истакао се код Цетенберга, Линца, Хехштета и Лауинга, па је 1746. унапређен у чин мајора.⁷⁾ Године 1753. унапређен је у чин потпуковника.⁸⁾ На почетку Седмогодишњег рата (1754—1763) учествовао је у рату против Пруса.⁹⁾ Са 600 војника разбио је у Моравској на Сеници целу непријатељску коњичку регименту.¹⁰⁾ Посебно се истакао у бици код Ландсхута.¹¹⁾ Након погибије пуковника Давида Вулетића Јевта Љубибратић је унапређен 1758. у чин пуковника и постао је командант 8. градишке регименте.¹²⁾ Добио је и статус барона са предикатом гроф од Требиња.¹³⁾ Истакао се и приликом заузимања Олмица, под Кенигрецом, у боју код Мајсена и код Максена.¹⁴⁾ За показану храброст у другој бици код Ландсхута царица Марија Терезија га је 1760. одликовала витешким крстом.

Након окончања Седмогодишњег рата вратио се у штабно место Нову Градишку.¹⁵⁾ Наредио је 1764. да се обнављају царски друмови и да се поред њих сади воће.¹⁶⁾ Наредио је граничарима регулацију насеља, па су расштркане куће морале да се напусте и да се нове куће распореде уз друм.¹⁷⁾ Међутим, гроф Мерси га је оптужио да је спроводио насиље према граничарима и да новим друмом обезбеђује у случају рата лакши продор турске војске у Славонију.¹⁸⁾ Љубибратић је због тога окован и послан у затвор у Осијек.¹⁹⁾ Када је цар Јосиф Други 1768. по први пут обилазио Војну крајину, био је задивљен великим редом у градишкој регименти, добро утврђеним мостовима, добрим путевима, ушореним селима и новим кућама.²⁰⁾ Пошто је цар сазнао да је све то било дело пуковника Љубибратића одмах га је унапредио у генерала.²¹⁾

Генерал Љубибратић је прекомандован у Карловац, у коме је био фелдмаршал-лајтнант.²²⁾ Једно време био је дивизионар при славонском генералштабу у Осијеку, а онда је 1777. одређен за команданта у Кремони у Италији.²³⁾ Није био задовољан том прекомандом, па је након две године молио да изађе пред цара, а кад му молба није усвојена, он је самовољно дошао у Беч.²⁴⁾ У Бечу се јавио војном савету, али наређено му је да остане затворен у свом стану, у ком је умро 21. октобра/1. новембра 1779.²⁵⁾ Завештао је новац за фонд српских школа, за зидање торња на алмашкој цркви, за новосадску српску и за католичку болницу и за остареле и сиромашне.²⁶⁾

• Ђорђе Рајковић, Живот генерала Љубибратића, Летопис Матице српске, број 128, уредник Антоније Хаџић, 1881, стр. 64—75

Jeftimije Ljubibratic