Корисничке алатке

Алатке сајта


јакшићима_двори_похарани

Јакшићима двори похарани

Јакшићима двори похарани је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Текст пјесме

0001    Вино пију два брата Јакшића,

0002    Јакшић Дмитар и Јакшић Богдане,

0003    У Ужицу граду бијеломе,

0004    Али њима ситна књига дође

0005    Од онога града Бијограда:

0006    „А зло сјели, два Јакшића млада!

0007    „У зло сјели и вино попили!

0008    „Кад ваши двори изгореше,

0009    „Стара мајка коњма прегажена,

0010    „Одведени коњи из арова,

0011    „Однешено благо из ризница,

0012    „Одведена сестрица Јелица.”

0013    Кад то чуше два Јакшића млада,

0014    А скочише на ноге лагане,

0015    Машише се коњма на рамена,

0016    Отидоше право Бијограду,

0017    Мало нашли у животу мајку,

0018    Па је пита Јакшић Димитрија:

0019    „Бог тебе, стара наша мајко!

0020    „Тко попали наше б’јеле дворе?

0021    „Тко је тебе коњма прегазио?

0022    „Тко одведе коње из арова?

0023    „Тко однесе благо из ризница?

0024    „Тко одведе сестрицу Јелицу?

0025    „Какви коњи, какви ли јунаци?

0026    „Куд одоше, на коју ли страну?”

0027    Онда њима мајка одговара:

0028    „Два Јакшића, а два моја сина!

0029    „Врани коњи, а црни јунаци;

0030    „Отидоше право низ Дунаво.”

0031    Кад то чуше два брата Јакшића,

0032    Прав’ одоше у земљу Арапску,

0033    Траже сестру три године дана,

0034    А не могу ни да чују за њу,

0035    Кад настала година четврта,

0036    Онда вели Јакшић Димитрија:

0037    „О Богдане, мој брате рођени!

0038    „Хајде, брате, да се растанемо:

0039    „Па ти иди право Бијограду,

0040    „Виђи, јели наша жива мајка;

0041    „Ја сам идем кроз земљу Арапску,

0042    „Еда Бога, да ја сестру нађем!”

0043    То рекоше, па се растадоше:

0044    Оде Богдан натраг Бијограду,

0045    Оде Дмитар кроз земљу Арапску,

0046    А кад дође на воду Ступницу,

0047    На њој нађе четири робиње,

0048    Њима Дмитар Божју помоћ виче,

0049    Оне њему добро приватише:

0050    „Здраво да си, незнана делијо!”

0051    Опет им је Дмитар говорио:

0052    „Бога вама, четири ђевојке!

0053    „Зават’те ми воде са Ступнице,

0054    „Јер сам, душо, врло ожеднио.”

0055    Оне њему онда бесједише:

0056    „Бога тебе, незнана делијо!

0057    „Можемо ти воде заватити,

0058    „Али није здрава по јунаке;

0059    „Већ кад воду Ступницу пријеђеш

0060    „И кад будеш тамо кроз чаршију,

0061    „Обазри се с десна на лијево,

0062    „Велике ћеш дворе угледати,

0063    „Покривене лимом и ђумишем,

0064    „Око двора бакрена авлија,

0065    „Пред капијом сребрна ћуприја;

0066    „То су двори аге Арап-аге,

0067    „Да би бог да’, остали му пусти!

0068    „У њима је сестра Јакшићева,

0069    „За онијем агом Арап-агом,

0070    „Когођ путем кроз чаршију прође,

0071    „Она носи студену водицу,

0072    „Она поји по путу путнике,

0073    „А за здравље двају браће своје.”

0074    Кад то чуо Јакшић Димитрије,

0075    Он не тражи моста ни бродова,

0076    Већ нагони коња на Ступницу,

0077    А кад Дмитар дође у чаршију

0078    И угледа Арапове дворе,

0079    Он запјева танко гласовито,

0080    У двору га сестра познавала,

0081    Низ образе сузе прољевала:

0082    Питала је Арапка заова:

0083    „Што је тебе, снахо моја драга?”

0084    Она њојзи тихо говорила:

0085    „Не питај ме, моја заовице!

0086    „Ево јунак пјева кроз чаршију,

0087    „Као да је од мог вилаета,

0088    „Мину мене жеља брата мога.”

0089    А кад Дмитар на капију дође,

0090    Он подвикну из грла јуначког:

0091    „Изађиде, Арапагинице,

0092    „Изнеси ми да с’ напијем вина

0093    „А тако ти до два брата жива!”

0094    Умах га је сестра познавала,

0095    Па изиђе к њему на капију,

0096    Руке шире, у лице се љубе,

0097    Жалосно га за вилает пита;

0098    Не имаде да изнесе вина,

0099    Извади му тридесет дуката,

0100    „На ти, брате, тридесет дуката,

0101    „Па ти иди механџији Јову,

0102    „Па пиј брате, вино до јације,

0103    „Ође нема аге Арап-аге,

0104    „Арап-ага довече ће доћи,

0105    „Ја ћу њега љуто опојити,

0106    „А капије не ћу затворити;

0107    „А кад буде велика јација

0108    „И зауче хоџе на џамијам’,

0109    „Дођи брате, ос’јеци му главу.”

0110    Оде Дмитар механџији Јову,

0111    Па он пије вино до јације;

0112    А кад била велика јација,

0113    Заучише оџе на џамијам’,

0114    Уста Дмитар на ноге лагане,

0115    Прав’ отиде Арапову двору,

0116    А кад јунак у авлију уђе,

0117    Па погледа горе уз чардаке,

0118    Ал’ још сједи ага Арап-ага:

0119    Вина пије с двома Арапчади,

0120    Вина служи сестра Јакшићева,

0121    Њој говори ага Арап-ага:

0122    „Ој Српкињо, драга моја љубо!

0123    „Ево има три пуне године,

0124    „Како си се ти моја назвала,

0125    „Што ’во никог од твог рода нема?

0126    „Јал’ не маре, јал’ не чују за те.”

0127    Онда она њему бесједила:

0128    „О Бога ти, ага Арап-ага!

0129    „Колико је небо од земљице,

0130    „Толико је и мој род од мене.”

0131    А то Дмитар и гледа и слуша,

0132    Узе мача у десницу руку,

0133    А буздован у лијеву руку,

0134    А помену Бога јединога,

0135    Прав’ изиђе горе уз чардаке,

0136    Ману мачем и десницом руком,

0137    Арап-аги одсијече главу,

0138    И пос’јече двоје Арапчади,

0139    Онда му је сестра говорила:

0140    „Немој, брате, овога малога,

0141    „Жа’ ми га је, ако је и црно.”

0142    Дмитар му је дворе запалио,

0143    Мајку му је коњем погазио,

0144    И његово благо покупио,

0145    Изведе му коње из арова,

0146    Па на коње натовари благо;

0147    Поврати му жалост за срамоту,

0148    Па узима сестрицу Јелицу,

0149    Па шњом бјежи на воду Ступницу;

0150    А кад дође на воду Ступницу,

0151    Ал’ процвили Арапинче црно,

0152    Онда вели Јакшић Димитрија:

0153    „Дај ми, сејо, Арапинче црно,

0154    „Хоће њега ујак забавити.”

0155    Она даде Арапинче црно,

0156    Узе њега Јакшић Димитрије,

0157    Растави му главу и рамена,

0158    Па га баци у воду Ступницу,

0159    Онда му је сестра говорила:

0160    „Рашта, брате, да од Бога нађеш?

0161    „Жа’ ми га је, ако је и црно,

0162    „Јер сам њега од срца родила.”

0163    Вели њојзи Јакшић Димитрија:

0164    „Сестро, ћути, немој будалити;

0165    „Боље ће те браћа удомити,

0166    „Ђе ћеш бољи пород изродити,

0167    „Нег’ за оним Арапином црним;

0168    „Од зла рода нек нема порода,

0169    „Од зла псета нек нема штенета.”

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.

Jaksicima dvori poharani

јакшићима_двори_похарани.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/16 20:26