Шеховић Осман је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

0001    Од како је свијет постануо,

0002    Није љепши цвијет процватио,

0003    Нит’ се бољи јунак одродио,

0004    Од како је постала крајина,

0005    Него што је овијех година

0006    У Клобуку граду бијеломе

0007    Младо Туре Шеховић-Османе:

0008    На љепоту као и ђевојка,

0009    На стидноћу као и невјеста,

0010    На јунаштво к’о Бојчић Алија;

0011    Ал’ му власи одраст’ не дадоше.

0012    Подиже се Осмо у Никшиће,

0013    У Никшиће у своје пунице,

0014    С’ собом води до два до три друга:

0015    Једно бјеше Јерговићу Мујо,

0016    Друго бјеше Шабан-агић Ибро,

0017    Треће влаше Остојићу Марко.

0018    Први јесу конак учинили

0019    У Вилусу селу маленоме,

0020    Код Вукића кнеза од Вилуса:

0021    Одатле се рано подигоше,

0022    Кад су били кроз гору зелену.

0023    Разбоље се Јерговићу Мујо,

0024    Пак дозиље Шеховић-Османа:

0025    „Побратиме, Шеховић-Османе!

0026    „Мене врло забољела глава,

0027    „Ђогата се држати не могу.

0028    „Заведи ме с пута подалеко,

0029    „Одјаши ме од коња ђогата,

0030    „Па ме метни у зелену траву,

0031    „Покриј мене зеленом доламом,

0032    „А по глави срмали марамом,

0033    „Напуни ми пушку џевердана,

0034    „Па га метни поред мене, побро,

0035    „Ако мене буде за невољу,

0036    „Не би ли ми био у невољу;

0037    „А води ми дебела ђогата,

0038    „Да не воде њега Црногорци.”

0039    Вели њему Шеховић-Османе:

0040    „Да луд ти си, мио побратиме!

0041    „Није Осмо друштва остављао,

0042    „Ђе пуцају пушке џевердани,

0043    „Сијевају мачи гребештаци,

0044    „И јуначке полијећу главе.”

0045    Кад су мало пошли у напредак,

0046    А Мују је мука додијала,

0047    Повио се по коњу ђогату,

0048    Од муке му зубма гриву скубе.

0049    Кад то виђе Шеховић-Османе,

0050    Ђе је Мују мука додијала,

0051    Од ина се њему не могаше,

0052    Заведе га с пута подалеко,

0053    Па га скиде са коња ђогата,

0054    Спусти њега у зелену траву,

0055    Па га покри зеленом доламом,

0056    А по глави срмали марамом,

0057    Напуни му пушку џевердана,

0058    Па га врже крај њега у траву,

0059    Одведе му дебела ђогата.

0060    Одатле се Турци подигоше;

0061    Други их је конак сустигао

0062    Код Кусиде студене водице

0063    У лијепим Кусидским лукама

0064    Код бијела моста Кусидскога.

0065    Кад су били мосту Кусидскоме,

0066    Игра коња Шеховић-Османе,

0067    Игра коња и тамо и амо,

0068    Па говори својој дружиници;

0069    „Ево воде, ево живе згоде

0070    „И конака добра за Турака.”

0071    Ту од добрих коња одсједоше,

0072    И код воде ватру наложише,

0073    Коњма ситну зопцу устакоше.

0074    Кад је било вече по вечери,

0075    Сви су коњи зопцу позобили.

0076    Осмов доро није ни такнуо,

0077    Ногам’ бије, а ушима стриже,

0078    Често гледа на Коштац планину.

0079    Ал’ говори Шеховић-Османе:

0080    „Браћо моја и моја дружино!

0081    „Ја сам ноћас чудан сан уснио

0082    „У Вилусу селу маленоме,

0083    „Ђе ја дођох на воду Кусиду,

0084    „Пак се сагох, да с’ воде напијем,

0085    „Спаде мене са главе челенка,

0086    „Однесе је Кусида водица;

0087    „Одпадоше токе од прсију,

0088    „Однесе их Кусида водица;

0089    „Сломи ми се пушка џевердане,

0090    „И комади у воду падоше,

0091    „Однесе их Кусида водица;

0092    „Сад сви коњи зопцу позобали,

0093    „А мој доро није ни такнуо,

0094    „Ногам’ бије, а ушима стриже.

0095    „Често гледа на Коштац планину:

0096    „Јали коби мене, јали себе;

0097    „Веће, браћо, да се послушамо,

0098    „Да ми ноћас стражу почувамо.

0099    „Овуд иду често Црногорци,

0100    „Страшиво је, да не изгинемо.”

0101    Вели друштво Шеховић-Осману:

0102    „А не бој се, Шеховићу Осмо!

0103    „Добар јунак добар сан уснио,

0104    „Сан је лажа, а Бог је истина;

0105    „Од шта ћемо стражу да чувамо?

0106    „За нама су два бијела града:

0107    „Град Омутић и Трубјела кула,

0108    „А изнад нас све Никшићке овце:

0109    „Слободно је, како и у граду:

0110    „А што доро зопце зобат’ не ће,

0111    „Ми смо чули од старих четника,

0112    „Када коњиц зопце зобат’ не ће.

0113    „Он се нада добру даилуку,

0114    „Ил’ ће носит’ роба ил„ робињу,

0115    „Или добру главу од јунака.”

0116    Друштво леже санак боравити,

0117    Осман узе пушку џевердана,

0118    Па одступи мало од дружине,

0119    И сам сједе стражу да почува;

0120    Чувао је ноћи до поноћи,

0121    Па он буди своју дружиницу:

0122    „Устаните, моја дружинице!

0123    „Већ је пола ноћи превалило,

0124    „Ја сам чув’о стражу до поноћи,

0125    „Ви чувајте до бијела дана,

0126    „Да ја легнем санак боравити.”

0127    Друштво спава, као и поклано,

0128    Нити слуша, шта Осман говори.

0129    Тад’ се Осман на камен наслони,

0130    Танку пушку метну преко крила.

0131    Подиже се Дамјановић Живко,

0132    Он с’ у чету диже у планину,

0133    Има с њиме осамнаест друга;

0134    Изиђоше на Коштац планину,

0135    Изиђоше ноћи у поноћи,

0136    Угледаше ватру код Кусиде.

0137    Код бијела моста Кусидскога,

0138    Па говори Дамјановић Живко:

0139    „Браћо моја и моја дружино!

0140    „Видите ли ватру код Кусиде?

0141    „Није л’ мајка родила јунака

0142    „И мушкијем опасала пасом.

0143    „Или сестра брата одњијала

0144    „Без бешике на десници руци

0145    „И на чистом крилу ђевојачком.

0146    „Да отиде мосту Кусидскоме.

0147    „Да уводи ватру код Кусиде:

0148    „Ко је оно ватру наложио,

0149    „Ил’ су Турци, ил’ су Црногорци,

0150    „Ил’ су каке младе кириџије.

0151    „Ил“ чобани код бијела стада?”

0152    Сви јунаци ником поникоше

0153    И у црну земљу погледаше.

0154    Ал’ не гледа Мандушићу Вуче

0155    С побратимом Гардашевић-Вулом.

0156    Већ узеше пушке по средини,

0157    Па одоше низ Коштац планину,

0158    Кад дођоше на воду Кусиду

0159    Бијеломе мосту Кусидскоме,

0160    А то Турци ватру наложили,

0161    Њих тројица око ватре леже,

0162    Онда рече Гардашевић Вуле:

0163    „Побратиме, Мандушићу Вуче!

0164    „Који ј’ оно јунак у сриједи,

0165    „Што ј’ на њему калпак и челенка,

0166    „На прсима токе позлаћене.

0167    „На студен се камен наслонио,

0168    „Танку пушку држи преко крила?”

0169    Вели љему Мандушићу Вуче:

0170    „Зар не видиш? Њима не виђео!

0171    „То је љута из камена гуја,

0172    „Љута гуја Шеховић-Османе

0173    „Из Клобука града бијелога,

0174    „Штоно Црну гору затворио,

0175    „Млогу нашу браћу погубио.”

0176    Кад су Турке добро разгледали,

0177    Вратише се уз Коштац планину,

0178    Те казују Дамјановић-Живку.

0179    То је Живко једва дочекао,

0180    Јер му ј’ Осман сина погубио,

0181    Одлећеше низ Коштац планину,

0182    Оде Живко сину на освету.

0183    Кад дођоше на воду Кусиду

0184    Бјеломе мосту Кусидскоме

0185    И живом се огњу прикучише,

0186    Онда Живко друштво разредио:

0187    На Турчина по три каурина,

0188    На Османа самога дванаест,

0189    Пак на Турке јуриш учинише

0190    И побише око ватре Турке;

0191    Док убише Шеховић-Османа,

0192    Два најбоља изгубише друга.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.

---

Sehovic Osman