Корисничке алатке

Алатке сајта


цезарове_инвазије_британије

Цезарове инвазије Британије

Цезарове инвазије Британије, представљају две Цезарове инвазије на Британију 55. пре Христа и 54. пре Христа за време Галских ратова. За време прве инвазије крајем лета 55. пре Христа успоставио је мостобран на обали Кента, али постигао је веома мало. За време друге инвазије Цезар је на чело једнога моћнога племена довео пријатељскога краља и присилио је краља Касивелауна на предају. Иако је римска војска прешла Темзу и током похода заузела извесну територију након похода се повукла. У Британији није успостављена трајна римска власт или присуство.1)

Прва инвазија 55. пре Христа

Цезар се одлучује за инвазију Британије

За време освајања Галије Цезар је тврдио да Британци помажу Гале, а тврдио је и да су Белги бежали у белгијска нсееља у Британији. Венети су контролисали поморску трговину са Британијом, а за време рата против Венета 56. пре Христа тражили су и добили помоћ од својих британских савезника. Страбон тврди да је побуна Венета 56. пре Христа започела да би спречило да Цезар оде у Британију и наруши њихову трговину са Британијом. Цезар је одлучио да крене у поход на Британију крајем лета 55. пре Христа, што је иначе било веома касно за било какав поход.2) Позвао је трговце, који су због честе трговине познавали Британију, али они нису били спремни да му дају потребне податке о становништву Британије и о њиховој војној тактици.3) Нису му дали ни потребне податке о лукама по свој прилици не желећи да угрозе монопол на поморску трговину са Британијом.

Цезар припрема флоту и војску за инвазију

Цезар је због тога посало војнога трибуна Гаја Волусена да са једним бродом извиди обалу 4) Он је по свој прилици извидио обалу Кента, али није нигде пристао, јер се бојао да остави брод. Након пет дана вратио се Цезару са прикупљеним информацијама.5) Као полазну тачку за инвазију Цезар је одредио Морину (вероватно Булоњ сир Мер).6) Ту је сакупио флоту од 80 транспортних бродова, што је било довољно за превоз две легије (7. и 10. легије).7) Поред тога сакупио је и непознат број ратних бродова. Око 18 транспортних бродова требало је да превози коњицу, али из једне друге луке.8) Трговци су упозорили поједина британска племена о предстојећој инвазији, па су представници неких британских држава дошли да обећају да ће се покоравати.9) Са британским легатима Цезар је натраг послао свога савезника Комија, краља галскога племена Атребата.10) Од поузданога Комија је очекивао да ће својимк утицајем да придобије што је могуће више британских државица. Публије Сулпиције Руф је требао да чува луку до Цезаровога повратка.11) Осталу војску оставио је Квинту Титурију Сабину и Луцију Аурелију Коти са задатком да пазе на околна подручја око луке.

Искрцавање

Цезар је кренуо 23. августа 55. пре Христа и најпре је покушао да се искрца код Дубриса (Довера). Међутим чим је дошао у близину обале велика бритска војска била је распоређена по свим брежуљцима уз обалу.12) Обале су ту биле одмах близу стрмих обронака, па су Брити могли да одатле лако стрелама засипају оне, који би се приближили обали.13) Цезар је због тога одустао од искрцавања на том месту. Морао је да чека усидрен да ветар и клима постану повољни, па се искрцао на 7 миља од тога места на равној и отвореној обали.14) Бритска коњица и кола су пратили римску флоту до места искрцавања. Бродови нису могли да пристану уз саму обалу, него је војска морала да се искрцава у море и да се пробија до обале под теретом оружја, таласа и непријатељских стрела.15)

Брити су поражени

Цезар је онда распоредио ратне бродове и са њих је римска војска засипала бритску војску из праћака, стрела и бацача. Римска војска је оклевала све док један носилац орла 10. легије није скочио у воду, са орлом кренуо према непријатељу и позвао остале да не допусте губитак орла.16) Он је охрабрио осталу војску, која му се придружила. Након доста борбе борећи се из неповољнога положаја римска војска је успела да се домогне копна и да касније победи и растера Брите. Римска коњица је каснила због неповољних ветрова, па римска војска није могла да гања пораженога непријатеља.17) Цезар је на обали успоставио логор. Примио је представнике поражених племена, са којима је преговарао са позиције јачега.18) Са бритским представницима стигао је и Комије, кога су Брити раније затворили, а након пораза пустили. Брити су за нападе оптуживали обичан народ, а у року од четири дана Цезару су предали таоце и распустили војску.19)

Плима је оштетила римску флоту

Бродови, који су превозили коње стигли су накнадно, али због невремена нису могли да пристану. Цезар и римска војска познавали су Медитеранско море, које је имало малену плиму и осеку. Међутим нису познавали природу Атлантскога океана са огромним плимама и осекама. Због непознавања тих чињеница плима за време пуног месеца им је захватила ратне бродове, које су недовољно далеко извукли на копно.20) Страдале су и теретне лађе, које су биле усидрене. Било је веома много оштећених бродова, а Цезар је раније планирао да зимује у Галији. Останак у Британији био је проблематичан и због недостатка хране.

Обнова сукоба и повратак

Када су Брити за то сазнали планирали су да дигну устанак.21) Римска војска је морала да се снабдева у околини и да опоравља бродове. Када је Цезар послао 7. легију у снабдевање Брити су припремили заседу у којој је страдао један део римских војника. Остала војска је на време стигла да потисне Брите. Брити су имали специфичан начин ратовања са кола. Окупили су још већу војску сматрајући да ће се за сва времена решити римске војске. Ипак римска војска је успела да одбије напад уз помоћ импровизиране коњице, коју је окупио Комије. Брити су се дали у бег и онда су поново послали Цезару изасланике тражећи мир. Цезар је пристао да прими таоце у Галији. Није више могао да чека и да рискира невреме, па се вратио у Галију.

Друга инвазија 54. пре Христа

Припрема

Другу инвазију на Британију Цезар је припремио за 54. пре Христа. Припремио је много већу флоту за инвазију, око 600 транспортних бродова и 28 ратних бродова.22) Следећи искуство претходнога похода Цезар је наредио да се бродови направе по узору на венетске бродове и поред тога да буду погодни за искрцавања на плажи, због чега су морали да буду шири и плићи.23) За полазну луку одредио је Порт Итиј (вероватно Буљоњ сир мер). Цезар је окупио и много већу војску, око 5 легија и 2.000 галских коњаника.

Прелаз и искрцавање

Тита Лабијена је са три легије и 2.000 коњаника оставио у Галији да чува луку.24) Цезар је кренуо из луке Итиј са 5 легија и 2.000 галских коњаника.25) Војним бродовима придружила се и флотила трговачких бродова, који су се надали да ће искористити нове трговачке могућности. Због свега тога изгледа да је Цезар у своју бројку од 800 бродова укључио приватне трговачке бродове. Римска војска се искрцала на месту, које је Цезар ранио одредио као најповољније место за пристајање. Брити су нису супроставили искрцавању римске војске, можда преплашени величином флоте. Иако са друге стране можда им је требало времена да окупе већу војну силу.

Поход у Кенту

Када је Цезар сазнао где се налази непријатељ крај бродова је под командом Квинта Атрија оставио 10 кохорти и нешто коњице, а са осталом војском је кренуо према Бритима. 26) На 12 миља од мора сусрео се на прелазу реке са Бритима, који су напали, али били су одбијени. Поново су се прегрупирали у шуми, а након новога пораза су се разишли.27) Цезар се припремао за даљњи напредак током следећега дана, али сазнао је да му је у невремену поново оштећен велики број усидрених бродова.28) Око 40 бродова је било потпуно уништено, а велик број је био оштећен. Римљани нису били навикли на атлантске плиме и олује, али узевши у обзир да му се слична несрећа десила и за време првога похода, могло би се рећи да се ради о Цезаровом лошем планирању. Заусатвио је поход и наредио поправак флоте. Око десет дана бродови су се репарирали, извукли на копно и изградио утврђени логор око њих.29) Од Тита Лабијена је тражио да му пошаље још бродова. У то време Цезару је умрла ћерка Јулија Цезарис.

Поход у унутрашњост

У међувремену Брити су окупили још већу војску, а врховну команду су поверили Касивелауну.30) Касивелаун је раније господарио територијем северно од Темзе. Британци су се углавном борили са кола. Након неколико неодлучних чарки Британци су напали три легије, које су под командом легата Гаја Требонија сакупљале сточну храну по околној територији.31) У жестоком противнападу римска војска је дуго гањала поражене Брите и побила велики број њихових војника.32) Касивелаун је након тога закључио да римску војску не може да победи у одлучној директној бици. Распустио је онда већину својих помоћних снага33) и ослонио се на мобилну снагу 4.000 кола.34) Користећи мобилна кола, добро познавање домаћега терена и герилску тактику успоравао је римско напредовање.35) Када је Цезар дошао до реке Темзе једино место на коме се река могла прећи (вероватно код Вестминстера) било је добро утврђено зашиљеним коцима и у реци и са друге стране реке.36) Другу страну реке чувала је велика непријатељска војска.

Прелаз преко Темзе

Римска војска је ипак успела да пређе, браниоце натера у бег и уђе на Касивелаунову територију.37) На Касивелауновој територији римска војска је била стално изложена герилским нападима. Цезару се тада обратило најмоћније племе Тринованта, које му је обећало помоћ. 38) Раније је Касивелаун свгнуо њиховог краља Мандубрација, тако да се Мандубрације онда обратио Цезару и стао на његову страну. Тринованти су након тога почели да опскрбљују римску војску. Поред Тринованта још пет племена се предало Цезару.39) Одали су Цезару и где се налази Касивелауново утврђење, које је Цезар заузео након борбе и повлачења Брита из утврђења. Касивелаун је наредио четворици краљева у Кантију да нападну и опседну римски логор са флотом крај мора, настојећи на тај начин да Цезара натера да се врати са похода по његовој територији.40)

Окончање рата

Пошто тај напад није успео Касивелаун је онда од Цезара тражио мир.41) Цезар је због немира у Галији био спреман да се врати што прије у Галију, па је Касивелауну наметнуо споразум да мора да преда таоце, да плаћа годишњи данак и да не ратује против Тринованта.42) Цезар се после тога вратио у Галију не оставивши уопште војску у Британији.

Литература

  • Гај Јулије Цезар, Галски рат, Грађански рат, превод др Ахмед Тузлић, Матица српска
  • Goldsworthy, Adrian Caesar: Life of a Colossus, Yale University Press (2006), ISBN 0-300-12048-6

Cezarove invazije Britanije

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2) , 3) , 4) , 5)
Цезар Галски рат 4.20
6) , 9) , 10)
Цезар Галски рат 4.21
7) , 8) , 11)
Цезар Галски рат 4.22
12) , 13) , 14)
Цезар Галски рат 4.23
15)
Цезар Галски рат 4.24
16)
Цезар Галски рат 4.25
17)
Цезар Галски рат 4.26
18) , 19)
Цезар Галски рат 4.27
20)
Цезар Галски рат 4.29
21)
Цезар Галски рат 4.30
22)
Цезар Галски рат 5.2
23)
Цезар Галски рат 5.1-5.2
24) , 25)
Цезар Галски рат 5.8
26) , 27)
Цезар Галски рат 5.9
28) , 29) , 30)
Цезар Галски рат 5.11
31) , 32) , 33) , 35)
Цезар Галски рат 5.17
34)
Цезар Галски рат 5.19
36) , 37)
Цезар Галски рат 5.18
38) , 39)
Цезар Галски рат 5.21
40) , 41) , 42)
Цезар Галски рат 5.22
цезарове_инвазије_британије.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/04 22:48