Цар Дуклијан и Крститељ Јован

Цар Дуклијан и Крститељ Јован је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Опис

У овој пјесми се помиње Јован крститељ и цар Дуклијан (могуће Диоклецијан) који изгледа играју неку игру бацања предмета у даљину. Након неког времена Јован украде цару Дуклијану његову круну и носи је на небеса.

Текст пјесме

0001    Вино пију до два побратима

0002    На пржину накрај мора слана,

0003    Једно јесте царе Дуклијане,

0004    А друго је Крститељ Јоване.

0005    Пошто су се напојили вина,

0006    Но да рече Крститељ Јоване:

0007    „Ходи, побро, да се посиграмо,

0008    „Ти коруном, а ја ћу јабуком.”

0009    Па скочише, те се посиграше:

0010    Свети Јован отисну јабуку,

0011    Она паде мору у дубине,

0012    Топле су га сузе пропануле,

0013    Но му царе ријеч проговара:

0014    „А не плачи, драги побратиме!

0015    „Не мој мене уграбит’ коруну,

0016    „Ја ћу тебе извадит’ јабуку.”

0017    Јован му се Богом кунијаше,

0018    А да му је уграбити не ће.

0019    Таде царе у море уплива,

0020    А полеће Јован на небеса,

0021    Пред Господом те је излазио,

0022    Па је пред њим ријеч говорио:

0023    „Боже вјечни и пресвети оче!

0024    „Хоћу ли се тобом заклет’ криво

0025    „Хоћу л’ цару уграбит’ коруну?”

0026    Господ њему ријеч говорио:

0027    „О Јоване, моја вјерна слуго!

0028    „Закуни се мноме трипут криво,

0029    „Теке не мој мојијем именом.”

0030    Свети Јован слеће на пржину.

0031    Таде царе из мора изиде,

0032    И изнесе у зубе јабуку;

0033    Па су опет игру заметнули:

0034    Свети Јован отисну јабуку,

0035    Опет паде мору у дубине,

0036    А Јована сузе пропануле,

0037    Но му збори царе Дуклијане:

0038    „А не бој се, мио побратиме!

0039    «Не мој мене ти украст’ коруну,

0040    „Ја ћу тебе извадит’ јабуку.”

0041    Јован му се Богом кунијаше,

0042    Куне му се Богом по три пута,

0043    А да му је уграбити не ће.

0044    Цар коруну врже под капицу,

0045    Код ње стави тицу злогласницу,

0046    Па у сиње море уронио.

0047    Свети Јован море заледио,

0048    Он заледи дванаес ледовах,

0049    Па уграби од злата коруну,

0050    И полеће к небу у висине,

0051    А закркта тица злогласница,

0052    У дно мора царе опазио,

0053    Па се загна мору из дубине,

0054    Три је леда главом проломио,

0055    Па се натраг опет повратио,

0056    И на главу ками дофатио,

0057    Мали ками од хиљаде оках,

0058    И проломи дванаес ледовах,

0059    Па је своја расклопио крила,

0060    За Јованом у поћеру пође,

0061    Достиже га на небеска врата,

0062    За десну га ногу уфатио,

0063    Што дофати, оно и окиде.

0064    Сузан Јован пред Господом дође,

0065    Сјајно сунце на небо донесе,

0066    И Богу се Јован пожалио,

0067    Како га је царе нагрдио.

0068    Господ му је таде говорио:

0069    „А не бој се, моја вјерна слуго!

0070    „Свакоме ћу тако учинити.”

0071    То је било, а Богу за славу.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање