Корисничке алатке

Алатке сајта


хипија

Хипија

Хипија (грч. Ἱππίας ὁ Ἀθηναῖος), тиран Атине у 6. веку пре Христа. Био је један од Пизистратових синова, а Пизистрата је наследио 527. пре Христа. Његовог брата Хипарха убили су 514. пре Христа тираноциди Хармодије и Аристогитон. Након погубљења тираноцида Хипија је погубио много грађана и постао је окрутан владар. Збачен је са власти 510. пре Христа и тада је у Атини успостављена демократија. Након свгавања побегао је из Атине и подстрекавао је Дарија Великога на рат против Атине.1)

Постаје тиран Атине

Пизистрат је умро 527. или 528. пре Христа. Први пут је постао тиран око 560. пре Христа. Укупно је владао 19 година, а остало време је провео у егзилу. Пизистрата су према Аристотелу наследили синови Хипија и Хипарх,2) а стварна власт је била у рукама Хипије.3) Према Тукидиду4) Власт је преузео Хипија, који је био најстарији Пизистратов син. Хипарх је покушао завести Хармодија, који је био леп младић. Хипарх му је толико додијавао да се Хармодије пожалио свом љубавнику Аристогитону.5) Аристогитон је био љубоморан, али бојао се моћнога Хипарха, па је осмислио заверу да обори тиранију.6) Хипарх је опет безуспешно покушао да заведе Хармодија, а кад није успео онда се спремао да га на неки начин осрамоти.7) Тирани Атине су дуго времена разумно владали. Од Атињана су узимали само двадесетину прихода, а град су украсили и упорно су водили ратове.8)

Тираноциди му убијају брата

Осрамотили су Хармодијеву сестру, када су је најпре позвали, а онда јој забранили да учествује у Панатинском фестивалу тврдећи да није достојна.9) Тај поступак је разљутио Хармодија и Аристогитона, па се Аристогинит одлучио да се освете. Чекали су Панатенски фестивал, када су могли да у поворку уђу са оружјем.10) Аристотел с друге стране тврди да се тада на процесије није носило оружје.11) Заједно са осталим завереницима намеравали су да убију и Хипарха и Хипију, али када је дошла свечаност Хипија је разговарао са једним од завереника, па су се Хармодије и Аристогинит препали да су откривени.12) Због тога су на брзину кренули да убију бар једнога од тирана. Убили су Хипарха. Међутим гарда их је напала, тако да су одмах убили Хармодија, а Аристогенита су нешто касније ухватили о окрутно погубили.13) Аристогенита су дуго мучили и он је тада под тортуром оптужио много угледних људи.14) Хипија се тада препао, па је поубијао доста грађана Атине.15)

Алкмеониди свргавају Пизистратиде уз помоћ Клеомена

Алкмеониди су били протерани из Атине, па су покушали да се врате на силу и ослободе Атину тирана. Пошто су били богати саградили су храм у Делфима.16) Подмитили су Делфијско пророчиште да би пророчиште наговорило Спарту да им помогне.17) Спартанци су послали војску под заповедништвом Анхимола са циљем да протерају Пизистратиде.18) Хипији је у помоћ дошла тесалска коњица. Осим тога Атињани су посекли сво дрвеће у равници, где се одигравала битка, тако да је тесалска коњица у бици побила много Спартанаца.19) Погинуо је и Анхимол, а Спартанци су се након пораза повукли.

Спартанци су у други поход кренули 510. пре Христа са већом војском под командом краља Клеомена I.20) Најпре су победили тесалску коњицу, а онда су заједно са делом Атињана опсели тирана Хипију и остале у Пелашкој тврђави.21) Хипија је тврђаву био добро припремио за дуго опседање, па су се Спартанци након неколико дана опсаде повукли.22) Деца Пизистратида била су потајно послана из града и пала су у руке непријатеља. Хипија је због тога пристао да напусти Атину кад му врате децу.23) Атина се падом Хипије и Пизистратида решила тираније 510. пре Христа.

После

Хипија је отишао у Сигеј на реци Скамандру.24) Још пре пада Хипија је удао своју ћерку Архедику за Еантида, сина Хипокла,тирана од Лампсака25). Знао је да је Хипокло у добрим односима са Даријем Великим. Након успоставе демократије у Атини Спарта је имала проблеме са Атином, па су се обратили Хипији да би га вратили на власт у Атини.26) Спартански савезници нису подржавали поновни повратак тираније у Атини, па је и Спарта одустала од те намере. Хипија се вратио у Азију и тада је све радио само да Атина дође под његову власт и власт Персијанаца.27) Атињани су тражили од сатрапа Артаферна да не сарађује са Хипијом, а Артаферн је њима поручио да требају дозволити да се Хипија врати у Атину.28) Атињани нису пристали и ступили су у отворено непријатељство са Персијом. Када је Дарије Велики много касније одлучио да казни Атину Хипија је служио Персијанцима. Хипија је Персијанцима пред Маратонску битку 490. пре Христа одабрао Маратон као најзгодније земљиште за коњицу.

Литература

  • Тукидид, Пелопонески рат, превод Душанке Обрадовић, Admiral Books, Београд, 2010, ISBN 978-86-84983-72-7
  • Херодотова историја, превод Милана Арсенића, Матица српска, Нови Сад, 1988, ISBN 86-363-0037-1
  • Fine, J. V. A. (1983). The Ancient Greeks: A critical history. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 0-674-03314-0

Hipija

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2) , 3) , 7) , 11) , 14)
Аристотел 18.
4) , 5) , 6) , 8)
Тукидид 6.54
9) , 10)
Тукидид 6.56
12) , 13)
Тукидид 6.57
15) , 25)
Тукидид 6.59
16)
Херодот, 5.62
17) , 18) , 19)
Херодот, 5.63
20) , 21)
Херодот, 5.64
22) , 23) , 24)
Херодот, 5.65
26)
Херодот, 5.91
27) , 28)
Херодот, 5.96
хипија.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/09 22:36