Хвала Чупићева је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

0001    Често књиге земљу прелазише

0002    Од Тополе села поносита,

0003    Од онога Петровића Ђорђа,

0004    Од Ђорђије, од Србије главе,

0005    На господу и на војеводе,

0006    На кнезове и на буљубаше:

0007    „Весел’те се, ђецо Србадијо!

0008    „Амо Турке јесам поб’једио

0009    „На нашему шанцу Делиграду,

0010    „Разбио сам царску султанију;

0011    „Ал’ су Турци брижни и срдити,

0012    „Отишли су земљи по ћенару,

0013    „Невјерници јесу свагда Турци,

0014    „Чувајте се од Босне поносне,

0015    „Отуда ће Турци ударити,

0016    „Чувајте се, да вас не преваре.”

0017    Прву књигу Шапцу граду посла:

0018    „Попе Луко, моја десна руко!

0019    „Добро чувај Посавине славне,

0020    „Посавине и Тавнаве, Луко,

0021    „Да ми Турци роба не одведу;

0022    „За роба ћу тебе погубити.”

0023    Другу пише, те у Јадар шаље,

0024    У Лозницу Богићевић-Анти:

0025    „Војеводо, Богићевић-Анто!

0026    „Учувај се од града Зворника,

0027    „Да тебека Турци не преваре:

0028    „Добро чувај Лознице и Јадра,

0029    „А од Јадра не пусти робиње;

0030    „За роба ћу тебе погубити.”

0031    Трећу пише, у Поцерје шаље,

0032    Свом посинку, Поцерцу Милошу:

0033    „Мој посинко, Поцерац Милошу!

0034    „Добро чувај Цера и Љешнице,

0035    „Да тебека Турци не преваре,

0036    „Из Поцерја роба да не воде;

0037    „За роба ћу тебе погубити.”

0038    Књигу пише, те је шаље Ђорђе

0039    Ев’ Чупићу, Змају из Ноћаја:

0040    „Ој Чупићу, Змају из Ноћаја!

0041    „Извуци се, море, иза бара,

0042    „Па се свагда украј Дрине нађи:

0043    „Добро чувај Мачве и Подриња,

0044    „Да тебека Турци не преваре,

0045    „Да из Мачве роба не одведу;

0046    „За роба ћу тебе погубити.”

0047    Кад Чупићу ситна књига дође,

0048    Учи књигу Чупићу Стојане,

0049    Другу Стојан на кољену пише,

0050    Те је шаље у село Тополу,

0051    А на руке Петровићу Ђорђу:

0052    „Ој ти Ђорђе, од Србије главо!

0053    „Ја с’ не бојим цара силенога;

0054    „Пуст’ их на ме, ако су ти тешки;

0055    „Турци на ме ударит’ не смију,

0056    „Док ј’ у мене мојих капетана

0057    „И момака, лава одбранијех,

0058    „Кој’ б’ на ватру живу ударили:

0059    „Док ј’ у мене првог капетана,

0060    „Капетана побратима Луке,

0061    „Он с’ не боји једнога везира;

0062    „Па док ми је другог капетана,

0063    „Капетана Ковић-Мијаила,

0064    „Он с’ не боји другога везира;

0065    „Па док ми је трећег капетана,

0066    „Да од Дрине Бјелић-Игњатија,

0067    „Он с’ не боји трећега везира;

0068    „Па док ми је Срдана Илије,

0069    „Кој’ с малијем боја бити не ће,

0070    „Веће жели да на трумпу уд’ри;

0071    „Он с’ не боји четвртог везира;

0072    „Па док ми је голог сина Зеке,

0073    „Голог сина Зеке капетана,

0074    „И његових голаћа јунака,

0075    „Он с’ не боји петога везира;

0076    „Па док ми је слугу одбранијех,

0077    „Одбранијех, лава избранијех,

0078    „Кој’ на ватру смију ударити:

0079    „Та док ми је Сићића Маринка,

0080    „И док ми је Шуманца Васиља,

0081    „Па док ми је Латковић-Јована,

0082    „И док ми је Пинковић-Јовице,

0083    „Па док ми је Кара Мијаила,

0084    „Ето Кара из Луга Китога,

0085    „И док ми је Шиша Мијаила,

0086    „И док ми је Ђорђе с Бјелотића,

0087    „Па док ми је Гаџуљић-Стјепана,

0088    „Он без кавге ручати не може;

0089    „И док ми је Качкина Стевана;

0090    „И док ми је лава одбранога,

0091    „Кога гојим у двору мојему,

0092    „Од Сријема писара Андрије;

0093    „Па док ми је мог коња дората,

0094    „И док ми је сабље Маџаркиње,

0095    „Ја б’ на цара јунак ударио,

0096    „Лави би му чадор бастисали;

0097    „Бога молим, да ударе Турци.”

0098    Оде књига Петровићу Ђорђу,

0099    Учи књигу Петровићу Ђорђе,

0100    И то Ђорђу врло мило било,

0101    Од милине на ноге скочио,

0102    И ’вако је Ђорђе говорио:

0103    „Вала синко, Чупићу Стојане!

0104    „Нисам знао, што под скутом држим:

0105    „Кад без мене можеш војевати,

0106    „Сад ја, синко, могу почивати;

0107    „Да би тако, Стоко, и не било,

0108    „Доста мене, што говориш рабро.”

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.

---

Hvala Cupiceva