Корисничке алатке

Алатке сајта


устав_усташе_1932

Устав Усташе (1932)


УСТАВ
Усташе Хрватског Ослободилачког Покрета


I. ЗАДАЋА ПОКРЕТА

Точка 1.

Усташа, хрватски ослободилачки покрет, има задаћу, да свим средствима, па и оружаним устанком, ослободи испод туђинскога јарма Хрватску, да она постане потпуно самостална и независна држава на цијелом свом народном и повијесном подручју.

Точка 2.

Када тај циљ буде постигнут, усташки ће покрет бранити свим средствима државну самосталност Хрватске и народну осебујност хрватскога народа те се борити зато, да у хрватској држави увијек буде владао само хрватски народ, те да он буде потпуним господаром свих стварних и духовних добара у својој земљи, напредно и праведно уређеној у духу Усташких Начела.

II. САСТАВ ПОКРЕТА

Точка 3.

Усташа, хрватски ослободилачки покрет, састоји се од: Збирова, Табора, Логора, Стожера и Главног Усташког Стана.

ЗБИР је Усташка јединица у поједином селу.

ТАБОР је скуп свих ројева на подручју једне управне опћине.

ЛОГОР је скуп свију Табора на подручју једног управног котара.

СТОЖЕР је скуп свију Логора на подручју једне жупе (жупаније или окружја).

»Младост свеучилишта и високих школа окупљена је у засебном стожеру под називом »Свеучилишни стожер«, а непосредно је подвргнут Главном Усташком Стану«.

Цјелокупни покрет Усташе усредоточен је у Главном Усташком Стану, који управља свим пословима, што се односе на цјелокупни покрет и ослободилачки рад.

Точка 4.

На челу Збира стоји Збирник, на челу Табора Таборник, на челу Логора Логорник, на челу Стожера Стожерник, а на челу Главног Усташког Стана Поглавник.

Збирнике именује и рјешава дужности стожерник на приједлог логорника, а таборнике, логорнике и стожернике именује и рјешава дужности по одредби Поглавника Главни усташки Стан, а Поглавника бирају усташе утемељитељи, односно по испражњењу Главни Усташки Стан.

Точка 5.

Главни Усташки Стан сачињавају Доглавничко вијеће и Побочнички збор.

Доглавнике, њих највише дванаест на броју, те Поглавне побочнике, њих највише седам на броју, именује и рјешава дужности Поглавник.

Точка 6.

Уз бок збирника, таборника, логорника и стожерника именује Главни Усташки Стан по одредби Поглавника до шест збирних, таборних, логорних, односно стожерних побочника за обављање појединих грана послова, који се у дотичној јединици указују потребним, а те послове врше они по налогу дотичнога збирника, таборника, логорника, односно стожерника.

Точка 7.

Главни Усташки Стан именује по одредби Поглавника према потреби стручне особе, те им опредјељује чин и службу, коју имаду извршивати у Збиру, Табору, Логору, Стожеру, Главном Усташком Стану, у покрету уопће, те у устанку и извађању усташких дјела напосе.

Точка 8.

Главни Усташки Стан именује по одредби Поглавника и посебне усташке дужностнике, којима се повјеравају по потреби нарочити послови.

III. ЧЛАНСТВО

Точка 9.

Усташом може постати сваки Хрват, који је способан за усташку борбу, који је потпуно одан темељним усташким начелима, споменутим у точкама 1. и 2. овога Устава, те је спреман на себе преузети и извршити све одредбе и налоге, које му издају усташке власти и предпостављени.

Чланом усташкога покрета престаје се бити само разријешењем дужности и отпустом, који даје Главни Усташки Стан по одредби Поглавника.

Точка 10

Дужности су чланства:

а) Полагање усташке присеге;
б) Неизбјеживо извршивање свакога рада, свих дужности, свих налога и одредаба, те вршење одговорности, како је то све сажето у Начелима Хрватског Усташког Покрета и усташкој присеги.

IV. ПРИСЕГА

Точка 11.

Присега коју усташе полажу, гласи:

»Заклињем се Богом Свемогућим и свиме што ми је свето, да ћу се држати усташких начела и покоравати прописима, те безувјетно извршавати све налоге Поглавника, да ћу сваку повјерену ми тајну најстроже чувати и никада никоме ништа одати.
Заклињем се да ћу у усташким редовима — на копну, мору и у зраку — извојевану хрватску државну самосталност и хрватску народну слободу чувати и бранити.
Ако се огријешим о ову присегу, свијестан си своје одговорности за сваки свој чин и пропуст и прожет освједочењем дужности, има ме по усташким прописима стићи казна смрти.
Тако ми Бог помогао! Амен«.

V. УСТАШКА СТЕГА

Точка 12.

Стеговну власт у усташком покрету врше надлежни усташки дужностници према посебним напутцима и уз одобрење Главног Усташког Стана.

Судовање врши посебни усташки суд, што га за сваки поједини случај поставља по одредби Поглавника Главни Усташки Стан, а осуду извршују нарочито за то на исти начин постављене усташе.

Поглавник ће по потреби у тој као и у свим другим стварима своје овласти пренијети на којега од својих побочника или иних дужностника.

VI. ЗАГЛАВНЕ УСТАНОВЕ

Точка 13.

Главни Усташки Стан ће по одредби Поглавника издати посебне прописе о постројавању усташких творба, о новачењу и полагању присеге, о усташкој изобразби за борбу, о одори, опреми и о наоружавању, о стеги, раду и вршењу службе, те о свему што се односи на усташки покрет и дјелатност.


Овај Усташки Устав сачинише и власторучно подписаше усташе утемељитељи у Загребу дне 7. сијечња 1929.


Дано у Главном Усташком Стану
године 1932.


По одредби Поглавника;
Поглавни побочник:
Буковачки в. р.

Извори

  • Ustav Ustaše Hrvatskog Oslobodilačkog Pokreta, Ustaša, Ured za promičbu Glavnog ustaškog stana, Zagreb, 1941.

Ustav Ustase (1932)

устав_усташе_1932.txt · Последњи пут мењано: 2023/04/10 22:48