Народи Југославије, полазећи од права сваког народа на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење, на основу заједничке борбе и слободно изражене воље у народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији, а у складу са својим историјским тежњама, свесни да је даље учвршћивање њиховог братства и јединства у заједничком интересу, ујединили су се у савезну републику слободних и равноправних народа и народности и створили социјалистичку федеративну заједницу радних људи — Социјалистичку Федеративну Републику Југославију, у којој у интересу сваког народа посебно и свих заједно остварују и обезбеђују:

социјалистичке друштвене односе и заштиту социјалистичког друштвеног система;
националну слободу и независност;
братство и јединство народа и солидарност радних људи;
могућности и слободе за свестрани развитак људске личности и за зближавање људи и народа у складу с њиховим интересима и тежњама на путу стварања све богатије културе и цивилизације социјалистичког друштва;
уједињавање и усклађивање напора на развијању материјалне основе друштвене заједнице и благостања људи;
удруживање сопствених стремљења с напредним тежњама човечанства;
јединствене основе привредног и политичког система ради остваривања заједничких интереса и равноправности народа и људи.

Радни људи и народи Југославије остварују своја суверена права у федерацији кад је то у заједничком интересу овим уставом утврђено, а у свим осталим односима — у социјалистичким републикама.

Социјалистички систем у Југославији заснива се на односима међу људима као слободним и равноправним произвођачима и ствараоцима, чији рад служи искључиво задовољавању њихових личних и заједничких потреба.

У складу с тим, неприкосновену основу положаја и улоге човека чини:

друштвена својина средстава за производњу, која искључује повратак било ког система експлоатације човека од стране човека и која, укидањем отуђености човека од средстава за производњу и других услова рада, обезбеђује услове за самоуправљање радних људи у производњи и расподели производа рада као и за друштвено усмеравање привредног развитка;
ослобађање рада као превазилажење историјски условљених друштвено-економских неједнакости и зависности људи у раду, које се обезбеђује укидањем најамних односа, самоуправљањем радних људи, свестраним развитком производних снага, смањивањем друштвено потребног радног времена, развијањем науке, културе и технике, и сталним проширивањем образовања;
право човека, као појединца и члана радне заједнице, да ужива плодове свога рада и материјалног напретка друштвене заједнице према начелу: „Свако према способностима — свакоме према његовом раду“, уз обавезу да обезбеђује развитак материјалне основе сопственог и друштвеног рада и да доприноси задовољавању других друштвених потреба;
самоуправљање радних људи у радној организацији; слободно удруживање радних људи, радних и других организација и друштвено-политичких заједница ради задовољавања заједничких потреба и интереса; самоуправљање у општини и другим друштвено-политичким заједницама ради што непосреднијег учествовања грађана у усмеравању друштвеног развитка, у вршењу власти и у одлучивању о другим друштвеним пословима;
демократски политички односи, који омогућују човеку да остварује своје интересе, право самоуправљања и друга права и узајамне односе, да развија своју личност непосредном активношћу у друштвеном животу, а нарочито у органима самоуправљања, друштвено-политичким организацијама и удружењима, које сам ствара и преко којих утиче на развијање друштвене свести и на проширивање услова за своју активност и за остваривање својих интереса и права;
једнакост права, дужности и одговорности људи, у складу с јединственом уставношћу и законитошћу;
солидарност и сарадња радних људи и радних организација, њихова заинтересованост и слободна иницијатива у развијању производње и других друштвених и личних делатности у корист човека и његове друштвене заједнице;
економска и социјална сигурност човека.

Друштвено-економски и политички систем произилази из оваквог положаја човека и служи њему и његовој улози у друштву.

Сваки облик управљања производњом и другим друштвеним делатностима и сваки облик расподеле који — у виду бирократске самовоље и привилегија заснованих на монополистичком положају, или у виду приватно-сопственичке себичности и партикуларизма — изопачава друштвене односе засноване на оваквом положају човека, супротан је појединачним и општим интересима човека и друштвено-економском и политичком систему утврђеном у овом уставу.

Средства за производњу у друштвеној својини, као заједничка неотуђива основа друштвеног рада, служе задовољавању личних и заједничких потреба и интереса радних људи и развитку материјалне основе друштвене заједнице и социјалистичких друштвених односа. Средствима за производњу у друштвеној својини управљају непосредно радни људи који раде тим средствима, у сопственом интересу и у интересу друштвене заједнице, одговорни једни другима и друштвеној заједници.

Полазећи од тога да нико нема право својине на друштвена средства за производњу, нико — ни друштвено-политичка заједница ни радна организација ни поједини радни човек — не може ни по којем правносвојинском основу присвајати производ друштвеног рада, ни управљати и располагати друштвеним средствима за производњу и рад, нити самовољно одређивати услове расподеле.

Рад човека је једини основ присвајања производа друштвеног рада и основ управљања друштвеним средствима.

Друштвени производ служи обнављању и проширивању материјалне основе друштвеног рада, као и непосредном задовољавању личних и заједничких потреба радних људи сагласно начелу расподеле према раду.

Део друштвеног производа намењен обнављању и проширивању материјалне основе друштвеног рада заједничка је основа друштвене репродукције, коју на основу самоуправљања остварују радни људи у радним организацијама, у међусобној сарадњи тих организација и у друштвено-политичким заједницама.

Јединственим системом расподеле обезбеђује се да радне организације користе средства за репродукцију сразмерно свом уделу у њиховом стварању и у зависности од своје могућности да их најефикасније користе у оквиру друштвене поделе рада утврђене друштвеним плановима.

Ради остваривања појединачних и заједничких интереса радних људи и самоуправљања, подстицања њихове иницијативе, стварања што повољнијих услова за развитак производних снага, уједначавања услова рада, остваривања расподеле према раду и развитка социјалистичких односа, друштвена заједница планирањем усмерава и усклађује развитак привреде и материјалне основе других друштвених делатности. Планирање врше радни људи у радним организацијама, као носиоци производње и друштвеног рада, и друштвено-политичке заједнице у вршењу својих друштвено-економских функција.

Друштвеним планом Југославије усклађују се основни односи у производњи и расподели. У оквиру тих односа и јединственог привредног система, радни људи у радним организацијама и друштвено-политичким заједницама самостално планирају и развијају материјалну основу своје делатности.

Ради уједначавања материјалних услова друштвеног живота и рада радних људи, ради што складнијег развоја привреде као целине и ради остваривања материјалне основе равноправности народа Југославије, друштвена заједница у општем интересу посвећује посебну пажњу бржем развитку производних снага у привредно недовољно развијеним републикама и крајевима и у ту сврху обезбеђује потребна средства и предузима друге мере.

Друштвена својина средстава за производњу је основа сопственим радом стечене личне својине која служи задовољавању личних потреба и интереса човека.

У циљу развијања социјалистичких односа у пољопривреди и унапређивања пољопривредне производње обезбеђују се услови за развитак производње на основу друштвених средстава и друштвеног рада, као и за удруживање земљорадника и њихову сарадњу с радним организацијама, на начелу добровољности.

Уживајући Уставом утврђено право својине на обрадиво земљиште, земљорадници имају право и обавезу да искоришћавају то земљиште ради унапређивања пољопривредне производње у сопственом интересу и интересу друштвене заједнице.

Све облике управљања, укључујући и политичку власт, стварају радничка класа и цео радни народ за себе у циљу организовања друштва као слободне заједнице произвођача, и то обезбеђују:

остваривањем друштвеног самоуправљања као основе друштвено-политичког система;
одлучивањем грађана о свим друштвеним пословима непосредно или преко делегата које они бирају у представничка тела друштвено-политичких заједница и у друге органе друштвеног самоуправљања;
успостављањем и развијањем равноправних и демократских односа међу грађанима, остваривањем људских и грађанских слобода и права у складу с јачањем солидарности, испуњавањем друштвених дужности грађана и материјалним и друштвеним развитком социјалистичке заједнице;
личном одговорношћу свих носилаца јавних функција, а посебно носилаца функција власти, и одговорношћу политичко-извршних и управних органа представничком телу друштвено-политичке заједнице и јавности;
судском контролом уставности и законитости, друштвеним надзором над радом државних органа, органа друштвеног самоуправљања и организација које врше послове од јавног интереса;
друштвено-политичком активношћу социјалистичких снага организованих у друштвено-политичким организацијама.

Функције власти утврђене уставом поверавају се представничким телима друштвено-политичких заједница као територијалним органима друштвеног самоуправљања. Представничка тела су конституисане и смењиве у општини изабране делегације свих грађана, а посебно радних људи у радним заједницама.

Осим функције власти и општих послова друштвеног самоуправљања, које врше преко представничких тела и њима одговорних органа, грађани одлучују о друштвеним пословима у радним и другим самоуправним организацијама и путем облика непосредног одлучивања, а своје друге заједничке интересе остварују и у друштвено-политичким организацијама и удружењима, које сами оснивају.

У социјалистичким друштвеним односима и условима друштвеног самоуправљања радни људи се добровољно удружују у синдикате ради што непосредније сарадње у остваривању и развијању социјалистичких друштвених односа и друштвеног самоуправљања, у усклађивању својих појединачних и заједничких интереса са општим интересима, у остваривању начела расподеле према раду и у оспособљавању радника за рад и управљање, као и ради предузимања иницијативе и мера за заштиту својих права и интереса и ради побољшавања својих животних и радних услова, развијања солидарности, усклађивања мишљења и међусобних односа и решавања других питања од заједничког интереса.

Напосредно и преко својих друштвено-политичких организација и удружења грађани су покретачи друштвених активности, врше јавну контролу над радом органа власти и других носилаца јавних функција, стварају норме међусобних односа и пружају подршку државним органима, органима друштвеног самоуправљања и организацијама које врше послове од јавног интереса.

Ради остваривања самоуправљања и других права грађана обезбеђује се јавност у раду државних органа, органа друштвеног самоуправљања, организација и носилаца јавних функција, и стварају се услови да грађанин буде свестрано обавештен и оспособљен за вршење друштвених послова.

Начелом ограничења поновног избора и постављења на одређене функције обезбеђује се смењивост носилаца функција власти и других одређених јавних функција, ради што ширег учешћа грађана у вршењу јавних функција и учвршћивања и развијања демократских односа у друштву.

Социјалистички савез радног народа Југославије, створен у народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији као добровољни демократски савез грађана, најшири је ослонац друштвено-политичке активности и друштвеног самоуправљања радног народа.

У Социјалистичком савезу радног народа Југославије грађани:

расправљају друштвено-политичка питања из свих области друштвеног живота, усклађују мишљења и доносе политичке закључке у погледу решавања тих питања, усмеравања друштвеног развитка и јачања самоуправљања, остваривања права и интереса човека и грађанина и унапређивања социјалистичких и демократских односа;
износе своја мишљења и оцене у погледу рада државних органа, органа друштвеног самоуправљања, организација и носилаца јавних функција, и врше друштвену контролу над њиховим радом, нарочито у погледу обезбеђивања јавности и одговорности у њиховом раду;
боре се за остваривање и заштиту свих облика друштвено-политичког живота који подстичу социјалистички и демократски развитак, покрећу политичку иницијативу у свим областима друштвеног живота обезбеђују што потпуније остваривање својих изборних и других права;
стварају услове за свестрано учествовање омладине и њених организација у друштвеном и политичком животу;
боре се за хумане односе међу људима, за развијање социјалистичке свести и норми социјалистичког начина живота као и за отклањање појава које спутавају развитак социјалистичких и демократских друштвених односа или им на други начин наносе штету.

Савез комуниста Југославије, покретач и организатор народноослободилачке борбе и социјалистичке револуције, нужношћу историјског развитка постао је организована руководећа снага радничке класе и радног народа у изграђивању социјализма и у остваривању солидарности радних људи и братства и јединства народа.

Савез комуниста својим усмеравајућим идејним и политичким радом у условима социјалистичке демократије и друштвеног самоуправљања основни је покретач политичке активности ради заштите и даљег развитка тековина социјалистичке револуције и социјалистичких друштвених односа, а посебно ради јачања социјалистичке друштвене и демократске свести људи.

Полазећи од уверења да су мирољубива коегзистенција и активна сарадња држава и народа, без обзира на разлике у њиховом друштвеном уређењу, неопходан услов мира и друштвеног напретка у свету, Југославија заснива своје међународне односе на начелима поштовања националне суверености и равноправности, немешања у унутрашње послове других земаља, решавања међународних спорова мирним путем, и социјалистичког интернационализма. У својим међународним односима Југославија се придржава начела Повеље Уједињених нација, испуњава своје међународне обавезе и активно учествује у делатности међународних организација којима припада.

Ради остваривања ових начела Југославија се залаже:

за успостављање и развитак свих облика међународне сарадње који служе учвршћивању мира, јачању узајамног поштовања и пријатељства народа и држава и њиховом зближавању, за најширу и што слободнију размену материјалних и духовних добара, за слободу међусобног обавештавања и за развијање других односа који доприносе остваривању заједничких привредних, културних и других интереса држава, народа и људи, а посебно развитку демократских и социјалистичких односа у међународној сарадњи, као и друштвеном напретку уопште;
за одбацивање употребе силе или претње силом у међународним односима и за остваривање општег и потпуног разоружања;
за право сваког народа да слободно одређује и изграђује своје друштвено и политичко уређење путевима и средствима које слободно бира;
за право народа на самоопредељење и националну независност и за њихово право да ради постизања ових праведних циљева воде ослободилачку борбу;
за међународну подршку народима који воде праведну борбу за своју националну независност и ослобођење од колонијализма и националног угњетавања;
за развијање такве међународне сарадње која обезбеђује равноправне економске односе у свету, суверено располагање националним природним богатствима и стварање услова за бржи развитак недовољно развијених земаља.

Залажући се за свестрану политичку, економску и културну сарадњу с другим народима и државама, Југославија, као социјалистичка заједница народа, заступа гледиште да та сарадња треба да доприноси стварању нових демократских облика повезивања држава, народа и људи, који одговарају интересима народа и друштвеном напретку, и у том погледу она је отворена заједница.

Друштвено-политички односи и облици утврђени овим уставом усмерени су ка проширивању услова за даљи развитак социјалистичког друштва, за превазилажење његових противречности и за такав друштвени напредак који ће, на основу свестране развијености производних снага, високе производности рада, обиља производа и свестраног развитка човека као слободне личности, омогућити развијање таквих друштвених односа у којима ће се остваривати начело комунизма „Свако према способностима — свакоме према потребама“.

У том циљу сви државни органи органи друштвеног самоуправљања, организације и грађани непосредно, позвани су да целокупном својом делатношћу:

проширују и јачају материјалну основу друштва и живота појединаца развијањем производних снага, подизањем производности рада и сталним унапређивањем социјалистичких друштвених односа;
стварају услове у којима ће се превазилазити друштвено-економске разлике између умног и физичког рада и у којима ће људски рад постајати све пуније испољавање стваралаштва и људске личности;
проширују и развијају све облике друштвеног самоуправљања и социјалистичког демократизма, нарочито у областима у којима преовлађују функције политичке власти, ограничавају принуду и стварају услове за њено отклањање, и изграђују међу људима односе засноване на свести о заједничким интересима и на слободној делатности човека;
доприносе остваривању људских слобода и права, хуманизовању друштвене средине и људске личности, јачању солидарности и човечности међу људима и поштовању људског достојанства;
развијају свестрану сарадњу и зближавање са свим народима, у складу с прогресивним тежњама човечанства ка стварању слободне заједнице свих народа света.

Изражавајући основна начела социјалистичког друштва и његовог напретка, овај део Устава је и основа тумачења устава и закона, као и деловања свих и свакога.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија је савезна држава добровољно уједињених и равноправних народа и социјалистичка демократска заједница заснована на власти радног народа и самоуправљању.

Социјалистичку Федеративну Републику Југославију сачињавају социјалистичке републике: Босна и Херцеговина, Македонија, Словенија, Србија, Хрватска и Црна Гора.

Територија Социјалистичке Федеративне Републике Југославије јединствена је и сачињавају је територије социјалистичких република.

Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије представља поље окружено житним класјем. Класје је доле повезано траком на којој је исписан датум 29 XI 1943. Између врхова класја је црвена петокрака звезда. Усред поља налази се шест косо положених буктиња чији се пламенови спајају у један пламен.

Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије састоји се из три боје: плаве, беле и црвене, са црвеном петокраком звездом у средини. Однос ширине и дужине заставе је један према два. Боје заставе су положене водоравно, и то овим редом одозго: плаво, бело и црвено. Свака боја заузима једну трећину ширине заставе. Звезда има правилан петокраки облик и златну (жуту) ивицу. Средишна тачка звезде поклапа се с тачком у којој се секу дијагонале заставе. Горњи крак звезде улази до половине плаве боје заставе, тако да доњи краци звезде добијају одговарајуће место у црвеној боји заставе.

Главни град Социјалистичке Федеративне Републике Југославије је Београд.

Судска функција врши се у јединственом судском систему.

Судски систем чине судови опште надлежности и специјализовани судови који се оснивају за одлучивање о одређеним стварима из судске надлежности.

Судови опште надлежности су: општински судови, окружни судови, републички врховни судови и Врховни суд Југославије.

За суђење у привредним споровима и за одлучивање о другим правним стварима од интереса за привреду постоје привредни судови.

За суђење кривичних дела војних лица и одређених кривичних дела других лица, као и за одлучивање о другим правним стварима које се односе на спорове у вези са службом у Југословенској народној армији постоје војни судови.

Специјализовани судови установљавају се законом.

Под условима одређеним на основу савезног закона судску функцију могу вршити изабрани судови односно арбитраже.

На основу закона могу се оснивати мировна већа и друге установе за расправљање међусобних спорова грађана или организација.

Надлежност судова установљава се и мења само законом.

Судови одлучују о основним личним, имовинским, радним и другим правима грађана и о њиховим обавезама, о имовинским и другим правима и обавезама организација и друштвено-политичких заједница, изричу казне и друге мере према учиниоцима кривичних дела и привредних преступа, одлучују у управном спору о законитости појединачних аката државних органа и организација које врше јавна овлашћења и решавају о другим односима кад је то законом предвиђено.

Судови прате и проучавају друштвене односе и појаве од интереса за остваривање својих функција и дају предлоге за спречавање друштвено опасних и штетних појава и за учвршћивање законитости.

Судови, у свом делокругу, имају право и дужност да обавештавају скупштину одговарајуће друштвено-политичке заједнице о примени закона и о проблемима рада судова.

Судови су у вршењу судске функције независни и суде на основу устава и закона.

У суђењу учествују судије и судије-поротници.

Савезним законом може се прописати да у одређеним судовима и у одређеним стварима у суђењу учествују само судије.

Судије и судије-поротнике бира скупштина одговарајуће друштвено-политичке заједнице. Законом се може предвидети да судије и судије поротнике одређених судова бирају непосредно грађани.

Судије и судије-поротнике може разрешити од дужности само представничко тело које их је изабрало, и то под условима и у поступку који су прописани законом.

Судија и судија-поротник не могу се позивати на одговорност за мишљење дато у вршењу судијске функције.

За кривична дела учињена у вршењу судијске дужности судија и судија поротник не могу бити притворени без одобрења надлежне скупштине.

Пресуде у првом степену доносе општински или окружни судови ако законом није одређена надлежност кога другог суда за суђење у првом степену.

О жалби и другим правним средствима против судских одлука одлучује надлежни суд.

Само надлежни суд може изменити, поништити или укинути судску одлуку.

Суд суди у већу.

Законом се може одредити да у одређеним стварима суди судија појединац.

Расправљање пред судом је јавно.

Ради чувања тајне, заштите морала, у интересу малолетника или ради заштите других посебних интереса друштвене заједнице, закон одређује у којим се случајевима у расправљању пред судом може искључити јавност.

Јавно тужилаштво је самосталан орган који врши кривично гоњење и предузима законом одређене мере и правна средства ради јединствене примене закона и заштите законитости.

Јавно тужилаштво врши своју функцију на основу закона, а у складу с политиком Савезне скупштине.

Функцију јавног тужилаштва у Југословенској народној армији врши војно тужилаштво.

Савезног јавног тужиоца именује и разрешава Савезна скупштина.

Републичког јавног тужиоца поставља и разрешава савезни јавни тужилац у сагласности с републичким извршним већем, а остале јавне тужиоце поставља републички јавни тужилац.

Виши јавни тужилац има право и дужност да нижем јавном тужиоцу даје обавезна упутства за његов рад.

Виши јавни тужилац може преузети вршење појединих послова за које је надлежан нижи јавни тужилац.

Ради остваривања уставом и законом утврђених друштвено-економских и политичких односа и јединства правног поретка, као и ради заштите слобода и права човека и грађанина, права самоуправљања и других права организација и друштвено-политичких заједница, обезбеђује се заштита уставности и законитости.

Старање о уставности и законитости је дужност судова и других државних органа, органа друштвеног самоуправљања и свакога ко врши јавне или друге друштвене функције.

Уставни судови, као носиоци заштите уставности, обезбеђују и законитост у складу са уставом.

Сви прописи и други општи акти морају бити у сагласности са Уставом Југославије.

Сви прописи и други општи акти који се доносе у републици морају бити у сагласности и са републичким уставом.

Републички устав не може бити у супротности са Уставом Југославије.

Републички закон мора бити у сагласности са савезним законом.

Сви остали прописи и други општи акти које доносе државни органи морају бити у сагласности са законом.

Статути друштвено-политичких заједница, као и статути и други општи акти радних и других самоуправних организација, морају бити у сагласности са уставом и законом.

Ако је републички устав у супротности са Уставом Југославије, примениће се Устав Југославије.

Ако републички закон није у сагласности са савезним законом, примениће се до одлуке Уставног суда Југославије савезни закон.

Кад суд сматра да закон који треба применити није у сагласности са уставом, предложиће надлежном врховном суду да покрене поступак за оцењивање сагласности тог закона са уставом.

Уставни судови одлучују о сагласности закона са уставом и о сагласности других прописа и општих аката са уставом и законом.

Уставни судови, сагласно закону, пружају и заштиту права самоуправљања и других основних слобода и права утврђених уставом, кад су ове слободе и права повређени појединачним актом или радњом, а није обезбеђена друга судска заштита.

Савезно извршно веће има право да до одлуке Уставног суда Југославије обустави извршење прописа или другог општег акта републичког извршног већа који је у супротности са Уставом Југославије или савезним законом.

Републичко извршно веће има право да до одлуке уставног суда обустави извршење прописа или другог општег акта општинске или среске скупштине или неког њиховог органа који је у супротности са уставом или законом. Ако републичко извршно веће не обустави такав пропис или акт, који је у супротности са Уставом Југославије или савезним законом, то може учинити Савезно извршно веће.

Општинска скупштина има право да до одлуке уставног суда обустави извршење општих аката самоуправне организације који су у супротности са уставом или законом. Законом се може предвидети да извршење општих аката одређених самоуправних организација обуставља под истим условима орган друге друштвено-политичке заједнице.

Закони и други прописи и општи акти објављују се пре него што ступе на снагу.

Савезни закони и други прописи и општи акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања.

Само из нарочито оправданих разлога може се одредити да савезни закон и други пропис или општи акт ступи на снагу у року краћем од осам дана од дана објављивања.

Међународни уговори примењују се даном ступања на снагу, ако актом о ратификацији или уговором на основу овлашћења надлежног органа није друкчије одређено.

Судови непосредно примењују оне међународне уговоре који су објављени.

Прописи и други општи акти не могу имати повратно дејство.

Само законом може се одредити да поједине његове одредбе и прописи донесени на основу таквих одредаба имају повратно дејство.

Кривична дела, привредни преступи и прекршаји утврђују се и казне за ова дела примењују се према закону који је важио у време извршења дела, осим ако је нови закон блажи за учиниоца.

Сви акти и мере органа управе и других државних органа који врше политичко-извршне и управне послове, као и акти које организације доносе у вршењу јавних овлашћења, морају се заснивати на закону или другом законито донесеном пропису.

Државни органи и организације које врше јавна овлашћења могу у појединачним стварима решавати о правима и обавезама или на основу закона примењивати мере принуде или ограничења, само у законом прописаном поступку у коме је свакоме дата могућност да брани своја права и интересе и да против донесеног акта употреби жалбу или друго законом предвиђено правно средство.

Органи управе могу налагати обавезе појединим организацијама у погледу њиховог рада само ако су за то законом изрично овлашћени и у поступку прописаном законом.

Незнање језика на коме се води поступак не сме бити сметња за одбрану и остваривање права и оправданих интереса грађана и организација.

Свакоме је зајемчено право да у поступку пред судом или другим државним органима и организацијама, које у вршењу јавних овлашћења решавају о правима и обавезама грађана, употребљава свој језик и да се у том поступку упознаје на свом језику с чињеницама.

Против решења и других појединачних аката судских, управних и других државних органа, као и против таквих аката организација које врше јавна овлашћења, донесених у првом степену, може се изјавити жалба надлежном органу.

Законом се изузетно, у одређеним случајевима, може искључити жалба ако је на други начин обезбеђена заштита права и законитости.

О законитости коначних појединачних аката којима државни органи или организације које врше јавна овлашћења решавају о правима или обавезама, одлучује суд у управном спору ако за одређену ствар није законом предвиђена друга судска заштита.

Само савезним законом може се изузетно, у одређеним врстама управних ствари, искључити управни спор.

У искључиву надлежност федерације спада:

1) заштита независности и територијалне целокупности Југославије; организовање оружаних снага и послови одбране земље;
2) заштита поретка утврђеног овим уставом (државна безбедност); заштита уставности утврђене овим уставом;
3) представљање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије; политички, економски и други односи са другим државама и међудржавним организацијама; међународни уговори; питања рата и мира;
4) југословенско држављанство; обезбеђење и контрола граница; правни положај и боравак странца у Југославији; уређивање и контрола спољно-трговинског и девизног пословања и другог економског пословања с иностранством; царине; утврђивање политике емисије новца и регулисање и контрола новчаног оптицаја; контрола безбедности ваздушне пловидбе; контрола путничког саобраћаја преко границе; контрола промета робе преко границе; контрола међународног саобраћаја и веза;
5) организација федерације и извршавање задатака и послова за које је по овом уставу надлежна само федерација.

У надлежност федерације у области законодавства спада:

1) потпуни закони о: друштвеној својини; својинским правима; облигационим и другим основним имовинско-правним односима; експропријацији; новцу и другим средствима плаћања; платном промету; кредитном и банкарском пословању; друштвеном књиговодству; мерама, стандардима и техничким нормативима, патентима, жиговима, узорцима, моделима и ауторском праву; поморски законик; законик о ваздушном саобраћају; личном статусу грађана; бирачком праву; производњи и промету опојних дрога и отрова и промету лекова; кривични законик; систему привредних преступа; извршавању кривичних санкција; јавној безбедности; оружју и експлозивима; уређењу привредних судова; уређењу јавног тужилаштва; судским поступцима; општем управном поступку; управним споровима; цивилној заштити; заштити бораца и војних инвалида; о другим односима од интереса за јединство привредног подручја, као и о оним односима за које је овим уставом предвиђено да се уређују само савезним законом;
2) основни закони о: привредним организацијама; удруживању радних организација; привредном пословању; раду и заштити на раду; расподели друштвеног производа; доприносу, порезима, таксама и другим дажбинама; јавним зајмовима; буџетима и фондовима; земљи, шумама и водама, путевима и искоришћавању природних богатстава и других природних снага; промету робе и услуга; друштвеном планирању; саобраћају и везама и безбедности саобраћаја; пројектовању и грађењу; зборовима и другим јавним скуповима; штампи и другим видовима информација; удружењима грађана; социјалном осигурању; браку, породици и старатељству; здравственој заштити од интереса за целу земљу; заштити стоке и биља која је од интереса за целу земљу; заштити од елементарних непогода; систему прекршаја; уређењу судова; служби унутрашњих послова и другим службама које врше послове од интереса за целу земљу; адвокатури, јавном правобранилаштву и правном заступању; правном положају верских заједница; статистици, евиденцији и подацима од интереса за целу земљу; другим односима од интереса за јединство привредног система; о основним односима од интереса за политички систем као и о оним односима за које је овим уставом предвиђено да се уређују законом;
3) општи закони.

У надлежност федерације спада и:

1) утврђивање политике извршавања савезних закона и других аката Савезне скупштине, старање о њиховом извршавању и спровођењу, као и други политичко-извршни и управни послови у оквиру права и дужности федерације; вршење управних делатности ради непосредног извршавања тих прописа и других аката, кад је то одређено на основу савезног закона у пословима од интереса за више република или од интереса за целу земљу; обезбеђивање спровођења међународних уговора;
2) обезбеђивање јединственог примењивања савезних закона и јединствене казнене политике у области правосуђа;
3) статистика и евиденција од интереса за целу земљу;
4) друге делатности и мере, којима се обезбеђује остваривање права и дужности федерације;
5) организовање службе друштвеног књиговодства и контрола над њеним радом;
6) вршење других послова утврђених овим уставом.

Савезна скупштина је највиши орган власти и орган друштвеног самоуправљања, у оквиру права и дужности федерације.

Скупштина врши своја права и дужности на основу и у оквиру овог устава и закона.

Скупштина, као основни носилац права и дужности федерације, непосредно и искључиво:

1) одлучује о промени Устава Југославије;
2) доноси савезне законе; расписује референдум; даје аутентично тумачење савезних закона; врши амнестију за кривична дела одређена савезним законом;
3) доноси друштвене планове Југославије, савезни буџет и савезни завршни рачун;
4) претреса политичка питања и утврђује основе унутрашње и спољне политике; утврђује обавезе савезних органа и организација, које врше послове од интереса за федерацију у погледу извршавања закона и других аката и политике Скупштине;
5) бира Председника Републике и потпредседника Републике;
6) бира и разрешава председника и чланове Савезног извршног већа; бира и разрешава председника и судије Уставног суда Југославије, Врховног суда Југославије и Врховног привредног суда; именује и разрешава савезне државне секретаре, савезне секретаре, секретара Савезног извршног већа, заменика врховног команданта, као и функционере и чланове органа управљања организација, за које је то одређено овим уставом, савезним законом или другим актом Скупштине;
7) врши политичку контролу над радом политичко-извршних и управних органа федерације; врши контролу извршења друштвених планова Југославије, савезног буџета и финансијских планова фондова федерације; врши друштвени надзор; заузима начелне ставове о извештајима које претреса;
8) одлучује о промени граница Социјалистичке Федеративне Републике Југославије;
9) одлучује о рату и миру; ратификује међународне уговоре о политичкој и војној сарадњи и међународне уговоре који захтевају доношење нових или мењање важећих закона;
10) претреса извештаје судова федерације и савезног јавног тужиоца о примени савезних закона и о општим проблемима правосуђа; претреса извештаје самоуправних организација и других органа федерације за које је то одређено савезним законом;
11) врши и друге послове одређене овим уставом.

Скупштина може доносити декларације и резолуције и давати државним органима и самоуправним организацијама препоруке којима се изражава мишљење о питањима од општег интереса.

Савезну скупштину сачињавају Савезно веће, као веће делегата грађана у општинама и републикама, и Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће, као већа делегата радних људи у радним заједницама.

Чланови Савезног већа изабрани од републичких скупштина и скупштина аутономних покрајина сачињавају Веће народа, коме се овим уставом поверавају одређена права и дужности у погледу заштите равноправности народа Југославије и Уставом утврђених права република.

Свако веће има по 120 посланика, који се бирају у складу с нормом да се један посланик бира на исти број становника и да се у једној или више општина, као изборној јединици, бира по један посланик за свако веће.

У Савезно веће бира и републичко веће сваке републичке скупштине по десет посланика из реда својих чланова. У републици која у свом саставу има аутономне покрајине, покрајинско веће сваке аутономне покрајине бира у републичку делегацију за Савезно веће још по пет посланика из редова својих чланова или из редова чланова републичког већа републичке скупштине који су изабрани на територији аутономне покрајине.

Посланике за Савезно веће бирају општинске скупштине и грађани непосредно.

Посланике за већа радних заједница Савезне скупштине бирају општинске скупштине.

Посланичке кандидате за Савезно веће предлажу грађани на својим зборовима бирача или група грађана, а посланичке кандидате за већа радних заједница радни људи у радним заједницама одговарајуће области рада.

Право да буде биран за члана Савезног већа има сваки грађанин који има бирачко право.

Право да буде биран за члана Привредног, Просветно-културног односно Социјално-здравственог већа има сваки радни човек или члан органа управљања радне организације односно радне заједнице у одговарајућој области рада, члан органа управљања удружења радних организација и функционер синдиката, у одговарајућој области рада.

Право да буде биран за члана Организационо-политичког већа има сваки члан органа управљања радне организације односно радне заједнице, члан органа управљања удружења радних организација, као и функционер друштвено-политичке организације или удружења чија се делатност односи на питања из области друштвено-политичког система.

За члана сваког од већа радних заједница може бити биран, под условима које одреди закон, и други грађанин који се бави делатношћу из одговарајуће области.

За члана већа радних заједница може бити биран само грађанин који има опште бирачко право.

Послаником у Савезном већу постаје кандидат изабран законом одређеном већином у општинској скупштини односно у општинским скупштинама за кога је после тог избора гласала већина свих бирача изборне јединице, а ако је изабрано више кандидата — послаником постаје онај који је добио највећи број гласова у изборној јединици.

Послаником у Привредном, Просветно-културном, Социјално-здравственом односно Организационо-политичком већу постаје кандидат који је законом одређеном већином изабран у општинској скупштини односно у општинским скупштинама.

Савезни посланик опозван је ако се за опозив изјаснила већина бирача одређена савезним законом.

Избори нових посланика морају се одржати најдоцније на петнаест дана пре истека изборног периода посланика којима мандат истиче.

Изборе за посланике расписује председник Скупштине.

Ако је распуштено које веће Скупштине, избори се расписују у року од петнаест дана од дана распуштања.

Мандат чланова новоизабраног већа траје до истека времена на које су били изабрани чланови већа које је распуштено.

Од дана расписивања избора до дана избора посланика не сме протећи више од два месеца нити мање од једног месеца.

Даном верификације мандата нових посланика престаје функција посланицима чији мандат истиче.

Скупштина може у ванредним приликама продужити мандат савезних посланика за време док такво стање траје. Избори се расписују одмах по престанку околности због којих је мандат посланика продужен.

Послове из надлежности Скупштине врши Савезно веће заједно с другим надлежним већем равноправно.

Одређене послове из надлежности Скупштине врши поједино веће самостално.

Скупштина врши одређене послове из своје надлежности на заједничкој седници свих већа.

Скупштина врши одређене послове из своје надлежности у одборима, комисијама и другим телима већа и Скупштине.

Савезно веће равноправно са Привредним већем:

претреса питања од интереса за радне заједнице из области привреде, као и друга питања из области привреде и финансија;
доноси законе и друге акте у тим областима;
доноси друштвене планове Југославије.

Савезно веће равноправно са Просветно-културним већем:

претреса питања од интереса за радне заједнице из области просвете, науке, уметности и других области културе, физичке културе, као и друга питања из тих области;
доноси законе и друге акте у тим областима.

Савезно веће равноправно са Социјално-здравственим већем:

претреса питања од интереса за радне заједнице из области здравства, социјалног осигурања и других области социјалне политике, као и друга питања из тих области;
доноси законе и друге акте у тим областима.

Савезно веће равноправно са Организационо-политичким већем:

претреса питања из области друштвено-политичког система и из других области из надлежности Скупштине, осим питања која према овом уставу спадају у равноправни делокруг других већа или у самостални делокруг ког другог већа;
доноси законе и друге акте уколико то не спада у равноправни делокруг других већа или самостални делокруг Савезног већа;
доноси савезни буџет и завршни рачун.

Савезно веће самостално:

претреса питања из области спољне политике, народне одбране и државне безбедности и питања опште унутрашње политике;
доноси законе и друге акте и ратификује међународне уговоре из области међународних политичких односа, народне одбране и државне безбедности;
бира и разрешава председника и чланове Савезног извршног већа; бира и разрешава председника и судије Уставног суда Југославије, Врховног суда Југославије и Врховног привредног суда; именује и разрешава савезне државне секретаре, савезне секретаре, секретара Савезног извршног већа, заменика врховног команданта, као и функционере и чланове органа управљања организација, за које је то одређено овим уставом, савезним законом или другим актом Скупштине; остварује права Скупштине у погледу одговорности политичко-извршних органа и савезних функционера Скупштини;
одлучује о накнадама савезним посланицима и функционерима које Скупштина бира или именује;
врши друге послове из надлежности Скупштине који нису у равноправном делокругу других већа или у самосталном делокругу ког другог већа.

Већа радних заједница могу, свако у свом делокругу, самостално претресати питања у вези са извршавањем савезних закона и других аката Скупштине и остала питања од заједничког интереса за радне и друге самоуправне организације и радне заједнице одговарајуће области рада, у циљу усклађивања њихових односа и развијања њихове међусобне сарадње. Ова већа имају право да о тим питањима дају препоруке одговарајућим самоуправним организацијама, радним заједницама и државним органима.

Свако веће, у свом делокругу, може тражити извештаје од Савезног извршног већа и упућивати му питања.

Свако веће, у свом делокругу, може тражити извештаје и објашњења од савезних државних секретара, савезних секретара и других функционера који руководе савезним органима управе.

Скупштина на заједничкој седници свих већа бира Председника Републике и потпредседника Републике, председника и потпредседнике Скупштине, одлучује о продужењу мандата посланика и утврђује да су престале околности због којих је мандат посланика био продужен.

Свако веће доноси пуноважне одлуке већином гласова на седници којој присуствује већина чланова већа, осим кад се по овом уставу за доношење појединих одлука тражи нарочита већина.

Скупштина на заједничкој седници свих већа доноси пуноважне одлуке већином гласова, осим кад се по овом уставу тражи нарочита већина. За доношење одлука на заједничкој седници потребно је присуство већине чланова сваког већа.

Право предлагања закона и других аката има сваки посланик у свом већу, Савезно извршно веће и одбор већа.

Свако веће може предложити и доношење закона и других аката из делокруга другог већа.

Захтев за доношење закона може потећи и од самоуправних организација, друштвено-политичких организација, удружења и грађана.

Свако веће има право да претреса предлог закона, друштвеног плана и буџета, као и друго питање из делокруга другог већа, и да о томе предлогу или питању даје мишљење надлежном већу, ако се предлог или питање односи и на области из његовог делокруга.

Надлежно веће може тражити од других већа мишљење о предлогу закона, друштвеног плана, буџета и о другим питањима.

Надлежно веће дужно је узети у претрес мишљења других већа и заузети став о њима.

Надлежна већа могу одлучити да се предлог закона изнесе на јавну дискусију, или приликом претреса предлога закона или другог акта могу позвати ради давања мишљења и предлога представнике самоуправних организација, друштвено-политичких организација и удружења.

Свако веће заседа и одлучује одвојено на својим седницама, али већа могу одлучити и да заседају и раде заједно.

Два већа која учествују равноправно у доношењу закона или другог акта могу одлучити да такав закон или акт претресају или да га донесу на заједничкој седници.

Два или више већа могу одлучити да на заједничкој седници претресају питања од заједничког интереса за та већа.

Кад већа одлуче да гласају на заједничкој седници, чланови сваког већа гласају одвојено.

Гласање је јавно ако Скупштина или веће, у складу с пословником, не одреди да се гласа тајно.

Скупштина има свој пословник, који доноси на заједничкој седници.

Свако веће доноси пословник о свом раду.

Свако веће самостално врши верификацију мандата и одлучује о мандатно-имунитетским питањима својих чланова.

Закон или други акт у чијем доношењу равноправно учествују два већа сматра се донесеним кад је изгласан у истоветном тексту у оба већа.

Ако се сагласност о истоветном тексту закона или другог акта не постигне после два узастопна претреса спорног питања, већа образују од једнаког броја чланова оба већа заједничку комисију, којој се поверава састављање предлога за решење спора.

У случају да се у заједничкој комисији не постигне сагласност или да једно веће не усвоји текст који је предложила комисија, предлог закона или другог акта износи се на заједничку седницу оба већа.

Ако се ни на заједничкој седници не постигне сагласност, спорни акт скида се с дневног реда Скупштине, а може се поново ставити на дневни ред на предлог једног од већа или Савезног извршног већа тек по истеку шест месеци од дана скидања с дневног реда. На основу одлуке оба већа спорни акт може се ставити на дневни ред и пре истека тог рока.

Ако услед спора између Савезног већа и другог надлежног већа друштвени план Југославије или савезни буџет није могао бити донесен до рока кад они морају да ступе на снагу, оба већа се распуштају, а друштвени план, односно буџет, сматра се донесеним у тексту изгласаном у Савезном већу.

Новоизабрана већа могу донети нови друштвени план односно буџет.

Ако услед спора између Савезног већа и другог надлежног већа ни после поступка предвиђеног за постизање сагласности није могао бити донет закон чије доношење Председник Републике или Савезно извршно веће сматрају неопходним и хитним, оба већа се распуштају. Председник Републике може прогласити да се привремено, до одлуке новоизабраних већа, примењује закон у тексту који је усвојило Савезно веће.

Веће народа обавезно се састаје кад је на дневном реду Савезног већа предлог за промену Устава Југославије.

Веће народа може се састати и кад је на дневном реду Савезног већа предлог закона или другог акта или питање које је од интереса за равноправност народа и република, или се они односе на права република утврђена овим уставом. Веће народа састаје се кад то захтева већина делегата једне републике, десет његових чланова или председник Скупштине.

Веће народа може предложити да се предлог закона или другог акта измени, или да се закон или други акт не донесе, ако оцени да предлог закона или другог акта садржи повреду равноправности народа или република или других уставом утврђених права република.

Ако Савезно веће не усвоји предлог Већа народа, Веће народа може поново да решава о спорном предмету.

Ако Веће народа остане при свом првобитном ставу и о спорном питању се поново не постигне сагласност са Савезним већем, већа образују од једнаког броја чланова оба већа заједничку комисију, којој се поверава састављање предлога за решење спора.

Ако се у заједничкој комисији не постигне сагласност или ако Савезно веће, односно Веће народа, не прихвати решење комисије, обуставља се даљи претрес спорног предлога, и он се не може поново ставити на дневни ред Савезног већа пре истека једне године од дана обуставе претреса.

Савезно веће претреса и одлучује увек као јединствени дом.

Ако услед спора измећу Савезног већа и Већа народа није могао бити донесен друштвени план Југославије или савезни буџет до рока кад они морају да ступе на снагу, Савезно веће се распушта, а друштвени план, односно буџет, сматра се донесеним у тексту изгласаном у Савезном већу.

Скупштина има председника и једног или више потпредседника, који се бирају из редова чланова Савезног већа.

Свако веће и Веће народа има председника. Председник и потпредседници Скупштине и председник већа који су ову функцију вршили четири године не могу на исту функцију бити бирани за наредни период од четири године.

Скупштина има секретара, кога именује и разрешава Савезно веће.

Председник Скупштине представља Скупштину, сазива заједничке седнице већа, председава им и стара се о примењивању пословника Скупштине.

Председник Скупштине с потпредседницима Скупштине и председницима већа тумачи одредбе пословника Скупштине и већа у погледу надлежности већа и одбора Скупштине и заузима ставове о другим питањима од заједничког интереса за рад већа која одреди пословник Скупштине.

Председник Скупштине премапотписује указ о проглашењу закона, потписује акте донесене на заједничкој седници свих већа и заједно с председницима одговарајућих већа потписује акте Скупштине које су донела већа.

Председник Скупштине може сазвати заједничку седницу ових већа ради претресања питања од општег политичког значаја.

Председник Скупштине сазива заједничку седницу свих већа на предлог Председника Републике или најмање три већа Скупштине, а заједничку седницу два или више већа — на предлог два већа.

Седнице појединог већа сазива председник већа на основу одлуке самог већа или по сопственој иницијативи, а дужан је сазвати седницу на предлог председника Скупштине или Савезног извршног већа, и кад је то у другим случајевима овим уставом одређено.

Ако председник већа не сазове седницу већа кад је овим уставом одређено, веће ће се састати на позив двадесет својих чланова или председника Скупштине.

Сваки посланик има право подносити већу чији је члан предлоге закона, одлука, препорука, декларација и резолуција, и покретати друга питања из делокруга тог већа.

Посланик има право предлагати већу чији је члан претресање питања која се односе на политику и рад Савезног извршног већа, на извршавање закона или на рад савезних органа управе.

Одређени број посланика има право, у складу с пословником, да предлаже избор, именовање и разрешење функционера које бира односно именује Скупштина, уколико овим уставом није друкчије одређено.

Сваки посланик има право Савезном извршном већу или функционерима који руководе савезним органима управе постављати питања која се односе на њихов рад или на послове из надлежности одговарајућег органа.

Сваки посланик има право затражити обавештење од савезних функционера који руководе самосталним савезним органима управе. Функционер је дужан посланику дати тражено обавештење.

Посланик је одговоран бирачима и дужан је да о свом раду и о раду већа чији је члан обавештава бираче изборне јединице у којој је изабран.

Савезни посланик има право да учествује у раду скупштине општине у којој је изабран.

Посланик је дужан да општинску скупштину, ако она то тражи, обавештава о свом раду и о раду већа чији је члан. Он је дужан да на захтев општинске скупштине изложи пред већем чији је члан њен предлог или мишљење о питањима из надлежности већа.

Ради вршења своје посланичке дужности посланик има право да тражи податке потребне за свој рад у Скупштини од државних органа и радних и других самоуправних организација са подручја изборне јединице у којој је изабран.

Члан Савезног већа не може истовремено бити именовани функционер нити службеник државног органа.

Законом се одређује под којим условима члан Савезног већа има право да се врати на своје раније или одговарајуће радно место и има одређена права која се стичу на основу рада.

Посланик ужива имунитет у Скупштини и ван ње.

Посланик не може бити позван на одговорност, притворен, нити кажњен за изражено мишљење или давање гласа у Скупштини.

Посланик не може бити притворен без одобрења већа чији је члан, нити се против њега, ако се позове на имунитет, може покренути кривични поступак без одобрења већа чији је члан.

Посланик може бити притворен без одобрења већа само ако је затечен у вршењу кривичног дела за које је прописана казна строгог затвора у трајању дужем од пет година. У таквом случају државни орган који је посланика лишио слободе дужан је о томе обавестити председника Скупштине који то питање износи пред одговарајуће веће ради одлучивања да ли ће се поступак наставити односно да ли ће решење о лишењу слободе остати на снази.

Веће може успоставити имунитетско право и посланику који се није позвао на имунитет, ако је то потребно ради вршења функције посланика.

Ако веће није на окупу, одобрење за лишење слободе и за покретање односно настављање кривичног поступка даје и одлучује о успостављењу имунитетског права посланика мандатно-имунитетска комисија одговарајућег већа уз накнадну потврду већа.

За разматрање општих питања политике и подношење предлога Скупштини о тим питањима, за проучавање предлога закона и других аката Скупштине и за претресање других питања из делокруга Савезног већа образују се стални одбори Савезног већа.

Ови одбори се оснивају и њихов делокруг се одређује одлуком Савезног већа.

Стални одбори Савезног већа, сваки у свом делокругу:

претресају стање у појединим областима друштвеног живота, прате рад савезних органа и извршавање закона и других аката Скупштине, и предлажу Скупштини и Савезном извршном већу утврђивање политике и мера за извршавање савезних закона и других аката Скупштине;
проучавају предлоге закона и других аката и друга питања из надлежности Скупштине, и подносе Савезном већу своје извештаје и предлоге;
утврђују предлоге закона и других аката Скупштине и имају право захтевати од савезних органа управе да припреме нацрте појединих закона и других аката Скупштине.

Стални одбор Савезног већа може од Савезног извршног већа тражити да оно преко свог представника изложи свој став о појединим питањима која су на дневном реду седнице одбора или да му достави своје мишљење о нацрту кога закона или другог акта.

Одбор може од савезних функционера тражити да изложе стање у одговарајућој области управе, да поднесу извештај о извршавању савезних закона и других савезних прописа и о другим питањима из делокруга одговарајућег органа управе, као и да усмено или писмено одговоре на постављена питања и да пруже обавештења и објашњења.

Стални одбор Савезног већа може вршити анкете и саслушавања и у ту сврху захтевати од државних органа и организација потребне податке, списе и исправе. Одбор не може имати истражне или судске функције.

Одбор може позивати представнике појединих организација ради давања мишљења и предлога или ради саветовања о појединим питањима.

За проучавање предлога закона и других аката и за претресање других питања из свог делокруга Привредно, Просветно-културно, Социјално-здравствено и Организационо-политичко веће могу образовати своје одборе.

У Скупштини образује се комисија за питања избора и именовања.

Председника и већину чланова ове комисије бирају Савезно веће и друга већа из редова савезних посланика, а одређени број чланова делегира Социјалистички савез радног народа Југославије.

Ова комисија претреса сва питања у вези са избором, именовањима и разрешењима из надлежности Скупштине, као и општа питања кадровске политике.

Скупштина и њена већа могу образовати и друге сталне и повремене комисије и друга тела, којима поверавају проучавање одређених питања, састављање нацрта појединих закона и предлога других аката и вршење анкета. Чланови ових комисија бирају се и из редова посланика, а чланови појединих комисија могу се именовати из редова стручњака и јавних радника.

Скупштина може образовати и стручне, саветодавне и сличне службе потребне за рад Скупштине.

О промени Устава Југославије одлучује Савезно веће и Веће народа по поступку утврђеном овим уставом.

Предлог за промену Устава може поднети најмање тридесет чланова Савезног већа, Веће народа, Председник Републике или Савезно извршно веће.

Савезно веће и Веће народа претходно одлучују да ли ће се приступити решавању о промени Устава.

Ако се ни после два узастопна претреса не постигне између Савезног већа и Већа народа сагласност да се приступи решавању о промени Устава, предлог за промену Устава не може се поново ставити на дневни ред пре истека једне године од дана обуставе претреса.

Пре претреса предлога за промену Устава Савезно веће доставља тај предлог Привредном већу, Просветно-културном већу, Социјално-здравственом већу и Организационо-политичком већу.

Ова већа претресају предлог за промену Устава и Савезном већу дају о томе своје мишљење.

Кад добије мишљење од осталих већа, Савезно веће приступа претресу предлога за промену Устава.

Пре претреса у Савезном већу, предлог за промену Устава претреса Веће народа.

У току претреса предлога за промену Устава Савезно веће заузима став и о мишљењима осталих већа Скупштине.

Промена Устава прихваћена је ако је у истоветном тексту изгласана у Савезном већу и у Већу народа.

Ако се Савезно веће не сложи с мишљењем Већа народа у погледу промене Устава, претрес се одлаже за два месеца.

По истеку овог рока о спорним питањима могу се водити само још два узастопна претреса у Савезном већу и у Већу народа. Ако се ни после два узастопна претреса не постигне сагласност, Савезно веће и Веће народа могу одлучити да се спорно питање изнесе на референдум. Ако се оба већа не сагласе о изношењу спорног питања на референдум, Савезно веће се распушта.

Промена Устава је усвојена у Савезном већу и Већу народа ако за њу гласају две трећине чланова тих већа.

Ако се најдоцније петнаест дана по усвајању промене Устава у Савезном већу и Већу народа најмање друга три већа Скупштине не сагласе са прихваћеним текстом промене Устава, промена Устава износи се на референдум.

Референдум о промени Устава расписује председник Скупштине. Референдум се има одржати у року од два месеца од дана усвајања промене Устава у Савезном већу и Већу народа.

Промена Устава усвојена је на референдуму ако је за њу гласала већина свих бирача на територији Југославије.

Промену Устава проглашава Савезно веће.

Председник Републике представља Социјалистичку Федеративну Републику Југославију у земљи и у иностранству и врши друге овим уставом одређене политичко-извршне функције.

Председник Републике је врховни командант оружаних снага Југославије.

Председник Републике предлаже Савезној скупштини једног од чланова Скупштине за председника Савезног извршног већа који подноси предлог за избор Савезног извршног већа.

Председник Републике може сазвати седницу Савезног извршног већа и ставити одређена питања на дневни ред његове седнице. Председник Републике председава седници Већа којој присуствује.

Председник Републике:

1) проглашава указом савезне законе;
2) проглашава одлуку Савезне скупштине о избору Савезног извршног већа; предлаже избор председника и судија Уставног суда Југославије; предлаже избор и разрешење чланова Савета федерације; предлаже именовање и разрешење заменика врховног команданта;
3) поставља и опозива указом амбасадоре и посланике Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и прима акредитивна и опозивна писма од код њега акредитованих страних дипломатских представника; издаје исправе о ратификацији међународних уговора;
4) додељује одликовања;
5) даје, сагласно савезном закону, помиловања за кривична дела предвиђена савезним законима;
6) проглашава ратно стање ако Савезна скупштина није у могућности да се састане;
7) оснива одговарајуће службе за вршење послова из свог делокруга;
8) врши друга овим уставом предвиђена права и дужности.

Председник Републике, на предлог Савезног извршног већа, за време ратног стања или у случају непосредне ратне опасности доноси уредбе са законском снагом о питањима из надлежности Савезне скупштине. Председник Републике подноси ове уредбе на потврду Скупштини чим она буде у могућности да се састане.

Уредбом са законском снагом донесеном за време ратног стања могу се изузетно, док то стање траје, ако то захтевају интереси одбране земље, обуставити поједине одредбе Устава Југославије које се односе на поједине слободе и права грађана и права самоуправних организација, или на састав и овлашћења политичко-извршних и управних органа.

Председник Републике има право да задржи од извршења уредбе и друге прописе Савезног извршног већа од општијег политичког значаја пре њиховог објављивања.

Ако Председник Републике задржи од извршења пропис Савезног извршног већа, спорно питање изнеће одмах пред Савезно веће ради доношења одлуке.

Председник Републике врши своја права и дужности на основу и у оквиру овог устава и савезних закона.

Председник Републике ужива имунитет и одговоран је Савезној скупштини у складу са Уставом и савезним законом.

Председнику Републике, ако је изабран из редова посланика, престаје посланички мандат.

Председник Републике бира се на време од четири године и може бити узастопно поново изабран још за један изборни период.

За избор на положај Председника Републике нема ограничења за Јосипа Броза Тита.

Савезна скупштина бира Председника Републике на месец дана пре истека мандата Председника Републике који је на дужности.

Кандидата за Председника Републике може предложити Скупштини најмање тридесет посланика по сопственој иницијативи, или на основу предлога Савезног одбора Социјалистичког савеза радног народа Југославије. Међу предлагачима најмање по пет морају бити изабрани из сваке републике, а половина свих предлагача морају бити из редова чланова Савезног већа.

За Председника Републике изабран је кандидат који је добио већину гласова свих савезних посланика.

Председник Републике пошто буде изабран, даје свечану изјаву пред Савезном скупштином.

Председник Републике обавештава Скупштину о стању и проблемима унутрашње и спољне политике и може предлагати Скупштини претресање појединих питања и доношење одлука.

Председника Републике у случају одсутности замењује у вршењу његових функција потпредседник Републике. Председник Републике може поверити потпредседнику да га заступа у вршењу одређених послова.

Потпредседник Републике бира се на време од четири године и не може поново бити биран за потпредседника за наредни изборни период.

Савезна скупштина бира потпредседника Републике одмах по избору Председника Републике и по истом поступку.

Потпредседник Републике, ако је изабран из редова савезних посланика, задржава свој мандат.

Председник Републике сазива Савет федерације ради разматрања питања државне политике и делатности политичко-извршних и управних органа.

Чланове Савета федерације бира, на предлог Председника Републике, Савезно веће из редова савезних и републичких функционера, као и функционера друштвено-политичких и других организација.

Савезно извршно веће је орган Савезне скупштине коме се поверава политичко-извршна функција у оквиру права и дужности федерације.

Савезно извршно веће одговорно је за спровођење политике федерације, чије основе утврђује Савезна скупштина.

Савезно извршно веће сачињавају председник и одређени број чланова.

Председника и чланове Савезног извршног већа Савезно веће бира на предлог посланика кога је Председник Републике предложио за председника Савезног извршног већа и на основу мишљења Комисије за избор и именовања. Чланови Савезног извршног већа бирају се из редова чланова Скупштине, водећи рачуна о националном саставу.

Председници републичких извршних већа, савезни државни секретари, савезни секретари, секретар Савезног извршног већа као и други савезни функционери за које Скупштина то одреди приликом њиховог именовања, су по положају чланови Савезног извршног већа.

Савезно веће може изузетно изабрати за председника или члана Савезног извршног већа посланика који је непосредно пре тога ову функцију вршио четири године, ако за то постоје оправдани разлози, али најдуже још за наредне четири године. За председника Савезног извршног већа одлуку о томе доноси Савезно веће на предлог Председника Републике, а за члана Савезног извршног већа — на предлог председника Савезног извршног већа односно посланика који подноси предлог за избор Савезног извршног већа.

Пре преласка на избор Савезно веће одлучује већином гласова о оправданости изнетих разлога за одступање од начела ограничења поновног избора.

Председник Савезног извршног већа има право да Савезном већу предлаже разрешење појединих чланова Савезног извршног већа и избор нових.

Разрешење од дужности председника Савезног извршног већа, као и оставка већине чланова Већа, повлачи оставку целог Већа.

Савезно извршно веће:

1) предлаже Савезној скупштини утврђивање унутрашње и спољне политике и стара се о спровођењу политике коју је утврдила Скупштина; стара се о извршавању савезних закона, друштвеног плана Југославије, савезног буџета и других аката Скупштине; врши надзор над радом савезних органа управе и даје им опште смернице за рад;
2) предлаже Скупштини доношење закона и других аката и има право да даје мишљење о предлозима закона које Скупштини подносе већа Скупштине, одбори већа или посланици;
3) утврђује предлоге друштвеног плана Југославије, савезног буџета и завршног рачуна;
4) доноси уредбе, одлуке и упутства за извршавање савезних закона и других општих аката Савезне скупштине ако је за то законом или тим актима овлашћено;
5) утврђује општа начела унутрашње организације савезних органа управе;
6) оснива савезне органе управе који се не оснивају законом, као и стручне службе потребне за рад Већа; оснива сагласно закону радне организације и друге организације за вршење послова за потребе Већа и других савезних органа;
7) укида прописе савезних органа управе ако су у супротности са савезним законом, уредбом или другим прописом Савезног извршног већа;
8) ратификује међународне уговоре чије ратификовање не спада у надлежност Скупштине;
9) предлаже Савезном већу избор и разрешење председника и судија Врховног суда Југославије и Врховног привредног суда, као и именовање и разрешење савезног јавног тужиоца и других савезних функционера за које је то законом одређено;
10) поставља функционере у Већу и у савезним органима управе и директоре установа и организација, за које је то законом одређено;
11) располаже у оквиру овог устава и савезних закона, одређеним фондовима федерације;
12) врши и друге послове предвиђене, у оквиру права и дужности федерације, савезним законом.

Савезно извршно веће одлучује о пословима из своје надлежности на својим седницама.

О општим и начелним питањима, као и пословима од заједничког интереса за све органе управе, одлучују сви чланови Већа.

О осталим пословима из надлежности Већа одлучују изабрани чланови Већа и савезни државни секретари.

Законом се прописује организација и начин одлучивања Савезног извршног већа о пословима из његове надлежности.

Савезно извршно веће може образовати своје одборе и друга тела за координирање рада савезних органа управе и за претресање питања од заједничког интереса за више органа управе.

У Савезном извршном већу могу се именовати савезни секретари и други функционери, којима се поверава самостално вршење одређених послова.

Председник Савезног извршног већа представља Веће, стара се о спровођењу закључака и остваривању политике Савезног извршног већа.

Председник Већа сазива седнице Већа по својој иницијативи, на предлог Председника Републике или на предлог најмање пет чланова Већа.

Председник Већа координира рад савезних органа управе ради спровођења опште политике Већа.

Савезно извршно веће врши послове из своје надлежности на основу и у оквиру овог устава и закона.

Савезно извршно веће одговара за свој рад Савезној скупштини.

Скупштина може укинути или поништити пропис или други акт Савезног извршног већа који је у супротности са Уставом Југославије или законом.

Савезно извршно веће дужно је извештавати Савезну скупштину о свом раду.

Савезно извршно веће може предложити надлежним већима Скупштине да се одложи претрес предлога закона или другог акта, или да се, ради претресања одређеног питања, образује заједничка комисија од чланова надлежног већа Скупштине и чланова Савезног извршног већа, или да се сазове седница надлежног већа Скупштине на којој би оно изложило свој став.

У случају да Скупштина усвоји предлог закона или другог акта противно образложеном мишљењу Савезног извршног већа, Савезно извршно веће може Савезном већу поднети колективну оставку ако сматра да није у стању да обезбеди извршавање тог закона или акта.

До избора новог Савезног извршног већа, Веће у оставци остаје на дужности.

За вршење послова државне управе из надлежности федерације образују се државни секретаријати, савезни секретаријати и други савезни органи управе.

Државни секретаријати образују се само за оне гране управе које према овом уставу у целини спадају у искључиву надлежност органа федерације.

За вршење послова државне управе у другим областима из надлежности федерације образују се савезни секретаријати и други савезни органи управе.

За вршење одређених стручних, управних и других послова из надлежности федерације могу се образовати савети и други савезни органи и организације.

Државни секретаријати су Државни секретаријат за иностране послове и Државни секретаријат за народну одбрану.

Делокруг државних секретаријата одређује се и мења законом.

Савезни секретаријати и други самостални савезни органи управе, савети, као и организације које врше послове од интереса за целу земљу оснивају се, укидају и њихов се делокруг одређује законом.

Савезни органи управе самостално врше послове из своје надлежности на основу и у оквиру овог устава и савезних закона.

У вршењу послова из своје надлежности савезни органи управе придржавају се и других савезних прописа.

Савезни органи управе дужни су обезбеђивати спровођење савезних закона и других савезних прописа политике утврђене од Савезне скупштине и општих смерница Савезног извршног већа.

Савезне државне секретаре, савезне секретаре, секретара Савезног извршног већа и друге савезне функционере које одреди закон, именује и разрешава Савезна скупштина на предлог председника Савезног извршног већа који он подноси у име Већа.

Функционер који је једну од наведених функција вршио четири године може се именовати да узастопно такву функцију врши најдуже још наредне четири године ако то захтевају оправдани разлози. Скупштина, на предлог председника Савезног извршног већа, претходно одлучује већином гласова о оправданости изнетих разлога за одступање од начела ограничења поновног именовања.

Савезни функционери који руководе савезним органима управе лично су одговорни за рад тог органа и за извршавање задатака и послова из његове надлежности.

Савезни функционери који руководе савезним органима управе могу доносити правилнике, наредбе и упутства за извршавање закона и прописа Савезног извршног већа, ако су за то овлашћени законом односно прописом Савезног извршног већа.

Савезни функционери који руководе савезним органима управе дужни су извештавати Савезну скупштину и Савезно извршно веће о стању у одговарајућој области управе и о раду органа управе којим руководе.

Ови функционери дужни су, на захтев већа, одбора и комисија Скупштине давати им обавештења и објашњења о питањима из делокруга органа којим руководе. Они су дужни давати и одговоре на питања посланика.

Врховни суд Југославије:

1) утврђује начелне ставове и начелна правна схватања о питањима која су од значаја за јединство у примени савезних закона од стране судова опште надлежности и специјализованих судова;
2) одлучује о редовним правним средствима против одлука републичких врховних судова, кад је то савезним законом одређено;
3) одлучује о ванредним правним средствима против правноснажних одлука судова којима је повређен савезни закон, у случајевима предвиђеним законом;
4) одлучује о управном спору против одређених управних аката савезних органа или организација које врше јавна овлашћења на територији целе Југославије;
5) решава сукобе надлежности између судова са територија разних република;
6) врши друге послове које, у оквиру права и дужности федерације, одреди савезни закон.

Надлежност и организација Врховног суда Југославије утврђују се савезним законом.

Уставни суд Југославије:

1) одлучује о сагласности закона са Уставом Југославије;
2) одлучује о сагласности републичког закона са савезним законом;
3) одлучује о сагласности других прописа и других општих аката органа и организација са Уставом Југославије, савезним законима и другим савезним прописима;
4) решава спорове о правима и дужностима између федерације и републике, између република и између других друштвено-политичких заједница са територија разних република, ако за решавање таквих спорова законом није предвиђена надлежност другог суда; решава спорове о разграничењу између република;
5) решава о сукобу надлежности између судова и савезних органа, као и између судова и других државних органа са територија разних република;
6) врши и друге послове који су му стављени у надлежност овим уставом или савезним законом, у складу са овим уставом утврђеним правима и дужностима федерације.

Уставни суд Југославије одлучује и о заштити права самоуправљања и других основних слобода и права утврђених овим уставом кад су те слободе и права повређени појединачним актом или радњом од стране органа федерације и у другим случајевима које одреди савезни закон, а није обезбеђена друга судска заштита.

Уставни суд Југославије прати појаве од интереса за остваривање уставности и законитости и на основу тога даје Савезној скупштини мишљење и предлоге за доношење закона и предузимање других мера ради обезбеђивања уставности и законитости и заштите права самоуправљања и других слобода и права грађана и организација.

Уставни суд Југославије састоји се од председника и десет судија.

Председник и судије Уставног суда бирају се на осам година и могу бити поново бирани само још за следећи период од осам година. Половина броја судија Уставног суда бира се после сваке четири године.

Председник и судије Уставног суда не могу бити у исто време чланови републичке или Савезне скупштине или њихових политичко-извршних органа, нити функционери или службеници органа државне управе или другог којег суда.

Председник и судије Уставног суда могу пре истека мандата бити разрешени дужности, сагласно савезном закону, само ако сами затраже да буду разрешени, ако буду за кривично дело осуђени на казну лишења слободе, ако изгубе пословну способност или постану трајно физички неспособни за вршење своје функције.

Председник и судије Уставног суда уживају имунитет као и савезни посланици.

Уставни суд Југославије даје Савезној скупштини мишљење о томе да ли је републички устав у супротности са Уставом Југославије.

Кад Уставни суд Југославије утврди да савезни закон није у складу са Уставом Југославије, Савезна скупштина дужна је у року од шест месеци од дана објављивања одлуке Уставног суда довести тај закон у склад са Уставом.

Ако Скупштина у овом року не доведе савезни закон у склад са Уставом Југославије, престаје да важи тај закон односно његове одредбе које нису у сагласности са Уставом што ће Уставни суд Југославије својом одлуком утврдити.

Ако у случају несагласности републичког закона са савезним законом Уставни суд Југославије утврди да савезни закон није у складу са Уставом Југославије, одлучиће да се до доношења коначне одлуке о томе не примењују одредбе савезног закона које нису у сагласности са Уставом.

Кад Уставни суд Југославије утврди да републички закон није у сагласности са Уставом Југославије или са савезним законом, републичка скупштина дужна је у року од шест месеци од дана објављивања одлуке Уставног суда Југославије републички закон довести у склад са Уставом односно са савезним законом.

Ако републичка скупштина у овом року не доведе републички закон у склад са Уставом Југославије или са савезним законом, престаје да важи тај закон односно његове одредбе које нису у сагласности са Уставом или са савезним законом, што ће Уставни суд утврдити својом одлуком.

Кад Уставни суд Југославије утврди да републички закон није у сагласности са Уставом Југославије или са савезним законом, одлучиће да се, до доношења коначне одлуке о томе не примењују одредбе републичког закона које нису у сагласности са Уставом или са савезним законом. Уставни суд Југославије може републички закон одмах укинути ако су њиме очигледно повређена права федерације.

Кад Уставни суд Југославије утврди да који пропис, осим закона, или други општи акт није у сагласности са Уставом Југославије или са савезним законом, поништиће или укинуће тај пропис или акт односно оне одредбе које нису у сагласности са Уставом или савезним законом.

Ако је покренут поступак за оцењивање уставности или законитости кога прописа или другог општег акта који је у исто време противан Уставу Југославије или савезном закону и републичком уставу или републичком закону, контролу уставности и законитости врши републички уставни суд, оцењујући само сагласност тог прописа или општег акта са републичким уставом или републичким законом.

Ако републички уставни суд одлучи да је пропис или општи акт сагласан са републичким уставом или републичким законом, доставиће предмет Уставном суду Југославије ради оцењивања сагласности прописа или општег акта са Уставом Југославије или савезним законом.

Уставни суд Југославије може покренути поступак за оцењивање уставности или законитости прописа или општег акта и пре завршетка поступка пред републичким уставним судом, ако су тим прописом или општим актом очигледно повређена права федерације.

Поступак за оцењивање уставности и законитости пред Уставним судом Југославије могу покренути:

1) Савезна скупштина и републичке скупштине;
2) Савезно извршно веће и републичка извршна већа, осим за оцењивање уставности закона које доносе њихове скупштине;
3) Врховни суд Југославије и други врховни судови федерације, као и републички врховни судови, ако питање уставности и законитости настане у поступку пред судовима;
4) савезни јавни тужилац, ако питање уставности и законитости настане у раду јавног тужилаштва;
5) републички уставни суд;
6) скупштина друштвено-политичке заједнице или радна или друга самоуправна организација ако је повређено њено право утврђено Уставом Југославије.

Поступак за оцењивање уставности и законитости покреће Уставни суд Југославије и по сопственој иницијативи.

Савезним законом одређује се под којим условима остали државни органи, организације и грађани могу пред Уставним судом Југославије покретати поступак односно дати иницијативу за покретање поступка за оцењивање уставности и законитости.

Кад Уставни суд Југославије у поступку за оцењивање уставности и законитости нађе да закон или други пропис није у супротности са Уставом Југославије или савезним законом, може поводом примене тог прописа утврдити одлуком његов смисао који одговара Уставу односно савезном закону.

Савезним законом ближе се одређују надлежност и поступак Уставног суда Југославије и правно дејство његових одлука.

Уставни суд Југославије самостално уређује своју организацију и рад.

Неотуђиво је право и дужност народа Југославије да штите и бране независност и територијалну целокупност Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Одбрана земље је право и дужност грађана, радних и других организација, као и федерације, републике, општине и других друштвено-политичких заједница.

За припремање и организовање Југословенске народне армије одговорна је федерација, а за организовање цивилне заштите, предвојничке обуке и уопште за припремање и организовање одбране земље одговорне су федерација, република, општина и друге друштвено-политичке заједнице.

Права, дужности и одговорност грађана и радних и других организација у области народне одбране одређују се савезним законом.

Војна обавеза грађана је општа.

Савезним законом уређује се ступање у службу Југословенске народне армије, престанак те службе, као и посебна права и дужности припадника Југословенске народне армије у вези са службом у Армији.

Нико нема право да у име Социјалистичке Федеративне Републике Југославије потпише или призна капитулацију или окупацију земље. Такав акт је противуставан и кажњив по закону.

Издаја земље је злочин према народу и кажњава се као тешко кривично дело.

Југословенска народна армија је основна оружана снага народне одбране Југославије.

Југословенска народна армија штити независност, уставни поредак, неповредивост и целокупност територије Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Врховни командант оружаних снага Југославије командује и руководи Југословенском народном армијом и утврђује основе планова и припремних мера за одбрану земље.

Врховни командант поставља, унапређује и разрешава генерале и адмирале, као и друге војне старешине које савезни закон одреди.

Врховни командант поставља и разрешава председника, судије и судије-поротнике војних судова, као и војне тужиоце.

Врховни командант може имати заменика, који га замењује у пословима командовања и руковођења Југословенском народном армијом које одреди врховни командант.

Савет народне одбране стара се о организацији и мобилисању извора и снага земље за потребе народне одбране.

Чланове Савета народне одбране, на предлог Председника Републике, именује и разрешава Савезно веће.

Председник Републике је председник Савета народне одбране.

За спровођење овог устава и обезбеђење преласка на његову примену донеће се посебан уставни закон.

Овај устав проглашава Савезна народна скупштина.

• Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1974)
• Уставни закон о основама друштвеног и политичког уређења ФНРЈ и савезним органима власти (1953)
• Устав Федеративне Народне Републике Југославије (1946)

• „Службени лист Социјалистичке Федеративне Републике Југославије”, број 14/1963

Ustav Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije (1963)