Ускок Радојица и бан Задранин је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Пјесма почиње са ускоком Радојицом који је већ једанаест година у тамници задарског бана. Када од ухваћеног Турчина Арнаут-Османа сазна да му се жена ускоро преудаје, моли бана да га пусти и да ће му донијети велики откуп ускоро. Затим креће кући у Кладушу, гдје се направи као да је просјак и тако ухвати доста дуката у сватовима који крећу по његову жену. Потом се наоружа и побије главне турске јунаке на свадби. Након тога заједно са породицом бјежи у Задар. Видећи да је поштен и храбар, бан га прима у сталну службу и добро га награди.

0001    Боже мили на свему ти вала!

0002    Што се оно чује у приморје?

0003    Али грми, ал’ се земља тресе?

0004    Ал’ се ломи море о мраморје?

0005    Ал’ се оре ст’јене низ планине?

0006    Јали виле муте кроз вихоре?

0007    Од овога ниједнога нема,

0008    Но пуцају на Задру топови,

0009    Шенлук чини бане Задранине,

0010    Е је чудна лова уловио,

0011    Силно Туре Арнаут-Османа

0012    Из Кладуше из турске Крајине,

0013    Па га бане тура у тамницу.

0014    Да каква је проклета тамница!

0015    У висину дванаест аршина,

0016    У дубину тридест и четири,

0017    До по ње је напуњена пуста,

0018    Напуњена кости јуначкијех.

0019    Кад Османа спусти у тамницу

0020    Ту находи незнана јунака

0021    Саврт сједи ћошку од тамнице,

0022    А кад Осман сужња опазио

0023    Он завика грлом и авазом:

0024    ”О јуначе, мој несретњи друже!

0025    ”Од куда си од земље које си?

0026    ”како ли те зову по имену?

0027    ”Љуто ли си болан засужњио

0028    ”Те спуштио перчин до листова

0029    ”А космату браду до љесица. ”

0030    Проговори сужањ невољниче:

0031    ”Ја сам главом мали Радојица

0032    ”Из Кладуше из Турске Крајине,

0033    ”Ево има једанаест љета,

0034    ”Како сам ти овђе запануо

0035    ”У проклету задарску тамницу.

0036    ”Бан ми иште крилата дората

0037    ”И Златану моју вјерну љубу,

0038    ”Па да мене пусти из тамнице,

0039    ”Па сам воли овђе скуисати

0040    ”Него дати љубу и дората,

0041    ”Но ти ко си, незнани јуначе?

0042    ”Од које си земље и крајине?

0043    ”Како ли се вичеш по имену?

0044    Кад га зачу Арнаут Османе

0045    Цикну јунак како змија љута:

0046    ”А ти ли си, јадан побратиме!

0047    ”На злу ли се мјесту састадосмо,

0048    ”Ни у моме ни у твоме двору,

0049    ”Ни у гори на старо рочиште,

0050    ”Ни у колу међу ђевојкама

0051    ”Но у клетој задарској тамници.

0052    ”Ја сам главом Арнаут Османе,

0053    ”Ево има три године дана

0054    ”Да четујем и да хајдукујем

0055    ”Око Задра и по планинама

0056    ”Не бих ли те како избавио,

0057    ”Па ме лоше срећа послужила,

0058    ”Те сам с тебе муках допануо. ”

0059    Када Раде зачу лакрдију,

0060    Осману се вјеша око врата,

0061    Проли Раде сузе од очију,

0062    Стијечу се низ дугачку браду

0063    Како бисер цури низ њедарца,

0064    Па овако запита Османа:

0065    ”О Османе, мио побратиме!

0066    ”Је ли мене у животу бабо?

0067    ”И старица моја мила мајка?

0068    ”Је ли ми се љуба преудала?

0069    ”Је ли мене у подруме доро?

0070    ”Јесу ли ми двори на ћенару? ”

0071    Одговара Арнаут Османе:

0072    ”Жив је тебе и отац и мајка,

0073    ”Здрав је тебе у подруму доро,

0074    ”Није ти се њуби преудала,

0075    ”Али мисли у прву неђељу

0076    ”За нашега гојена Алила;

0077    ”Он не тражи другога мираза

0078    ”Но крилата из подрума дора,

0079    ”Бутум твоје свијетло оружје

0080    ”И бабова ћурка из Млетака. ”

0081    Кад саслуша мали Радојица,

0082    Цичи Раде и невоља му је,

0083    Јадикује и нотњо и дневно.

0084    То зачуо бане Задранине,

0085    Не могаше подносити Рада,

0086    Него једно јутро уранио,

0087    Право иде леденој тамници,

0088    И он пита малог Радојицу:

0089    ”Што је, Раде, да од Бога нађеш

0090    ”Што ми не даш кули боравити?

0091    ”Него кукаш у дану и ноћи.

0092    ”Ево има једанаест љета

0093    ”Од како сам тебе уапсио,

0094    ”Још те чуо заплакати н’јесам,

0095    ”Каква ти је мука додијала? ”

0096    Рече Раде од Задара бану:

0097    ”Чуј ме, бане, земље господаре?

0098    ”кумим тебе од неба до земље,

0099    ”Па у накрст земље и свијета

0100    ”Пушти мене данас из тамнице,

0101    ”Немам блага да ти се откупим,

0102    ”Али имам до три добра јемца:

0103    ”Првог јемца Бога милоснога,

0104    ”Другог јемца моју вјеру тврду,

0105    ”Трећег, рече, преварит’ те нећу,

0106    ”Пушти мене за неђељу дана

0107    ”Доћићу ти, рече, ако Бог да. ”

0108    Па му Раде све по реду каже.

0109    Ражали се Задранину бану,

0110    Јунак био Бога вјеровао,

0111    Па дозива слугу Вукосава,

0112    Те извуче из тамнице Рада.

0113    Када бане упазио Рада,

0114    Кад му виђе и браду и главу,

0115    Препаде се, ругат’ му се није.

0116    Кад се Раде нагледао сунца,

0117    Отиште се пољем и ћенаром,

0118    Нит’ се брије нит перчин поткида,

0119    Но добави просјачку торбицу

0120    А у руке рогасту тојагу,

0121    Хита Раде право у Кладушу,

0122    Пољем ходом, а планином трком

0123    Ка кошута о Видову дану.

0124    Кад изиђе на Кунар планину,

0125    Тури очи право на Кладушу,

0126    Шта да видиш имаш што виђети:

0127    Колико је поља под Кладушу,

0128    Притиснули зелени чадори.

0129    Одма се је јаду досјетио

0130    Да су оно Алини сватови.

0131    Проли сузе низ јуначко лице,

0132    Бога моли сам собом говори:

0133    ”Причекај ме, курвино копиле!

0134    ”Ако Бог да и сви Божи свеци

0135    ”Ни рукам’ је нећеш загрлити,

0136    ”а камо ли лице обљубити,

0137    ”Ни појахат’ крилата дората,

0138    ”Ни припасат’ мојега оружја. ”

0139    То велећи међ’ сватове сиђе.

0140    Скупила се сила и ордија

0141    Да гледају сужња невољнога,

0142    А Раде се свија и превија,

0143    Од чадора иде до чадора,

0144    Проси Раде, мало испросио,

0145    Док опази везена чадора,

0146    На њему је везена јабука,

0147    Под њим виђе гојена Алила,

0148    И код њега двије харамбаше:

0149    Свој даиџа Глумац Осман-ага,

0150    И старога будалину Тала,

0151    Кафу пију уз дуге чибуке.

0152    Раде им се смјерно поклонио

0153    Ка невјеста између ђевера.

0154    Њима Раде Турски селам виче,

0155    Турци њему селам прифатили,

0156    Ал’ да видиш гојена Алила,

0157    Силно момче ама смјерно пита:

0158    ”Одкуда си, незнани јуначе!?

0159    ”Одкуда си, од земље које си?

0160    ”Како ли се зовеш по имену?

0161    ”У чијој си тавново тавници?

0162    ”Љуто ли си болан осужњио! ”

0163    Раде му се из далек акже,

0164    Чак некуда из Турске Крајине,

0165    ”А на име Бећир момче младо:

0166    ”Тавново сам Задру у приморје

0167    ”У тавници Задранина бана

0168    ”Ево има подоста земана,

0169    ”Пак ме бане пушта на откупе,

0170    ”На ме удри триста ћеса блага,

0171    ”А ја сирак без нигђе никога

0172    ”Нити имам куће ни баштине,

0173    ”А камо ли да му откуп дадем,

0174    ”Па се скитам по б’јелу свијету,

0175    ”Да бих како откуп испросио,

0176    ”Но помоз’те ако дина знате. ”

0177    Кад Алиле зачу лакрдију,

0178    Па говори сужњу невољноме:

0179    ”Чуј, Бећире, и по трипут брате!

0180    ”казуј право тако ти имама,

0181    ”Виђе л’ тамо ускок-Радојицу?

0182    ”Или је жив ил’ је преминуо? ”

0183    Раде каже, од невоље лаже:

0184    ”Хоћу, беже, чисто и праветно,

0185    ”С њим сам био пуне три године,

0186    ”Умро је није давно било,

0187    ”Нема пуно ни пола године,

0188    ”На плећи сам ја изнио Рада,

0189    ”И мојом га руком закопао

0190    ”У замљицу и зелену траву;

0191    ”Остави ми тешка аманета

0192    ”Да му кажем и оцу и мајци,

0193    ”Да се с њиме мртвим не заклињу,

0194    ”А љубовци да се преудава,

0195    ”И да другог тражи господара,

0196    ”Па сам дошо да аманет свршим. ”

0197    ”Бе аферим, Бећир-краичниче!

0198    ”Ево тебе стотину дуката

0199    ”Муштулука добра за откупе. ”

0200    То зачуше обје харамбаше,

0201    Глумац Асо, и будала Тале,

0202    Извадише по тридест дуката,

0203    Дароваше муштулука Раду.

0204    Сипље Раде у дно од торбице.

0205    Ал’ да видиш гојена Алила

0206    Како се је ђидо посилио,

0207    На сватове срклет учинио:

0208    ”Ко је момак срца јуначкога

0209    ”Десио се мене у сватове,

0210    ”Пушке мећ’те те шенлук чините

0211    ”И играјте игре свакојаке. ”

0212    То сватови једва дочекали,

0213    Шенлук чине огњем из пушака,

0214    Заметнули игра свакојаке,

0215    Бацају се камена с рамена,

0216    А највише скока и ћустека.

0217    Јадан Раде и слуша и гледа,

0218    Па се мало онђе заустави,

0219    Он не гледа да шенлук сеири,

0220    Но да мотри сватовско јунаштво,

0221    Па приступи к Алину чадору,

0222    Поклони се до земљице црне:

0223    ”Је ли изум, беже господаре!?

0224    ”Да се бацим камена с рамена,

0225    ”И да скочим скока јуначкога? ”

0226    ”Тестир ти је, Бећир-невољниче,

0227    ”Тестир ти је, ал’ се бојим љуто,

0228    ”Да не будеш код сватова грдан,

0229    ”Јер си љуто, Бећо, осужњио,

0230    ”Умрла ти и јакост и снага. ”

0231    Када Раде изум прифатио,

0232    Он засука руке до лаката,

0233    Сави перчин около појаса,

0234    Дугу браду тури про рамена,

0235    Па довати камен на рамену,

0236    Заигра се с мјеста до биљеге,

0237    Једном баци, свијема добаци,

0238    Другом баци, те свије пребаци

0239    Два укопа и три мушке педи.

0240    Вије му се брада око главе

0241    Као барјак око барјактара;

0242    Па потрча скоку на биљегу,

0243    Добро стиште ноге у ћустеку,

0244    А промаха трипут објеручке,

0245    Једном скочи, свијема доскочи,

0246    Другом скочи, те свијех прескочи

0247    Седам нога и по мушке педи.

0248    Гледају га сви турски сватови,

0249    Гледали га, па му говорили:

0250    ”Нос’те врази, Турско момче младо!

0251    ”Моли Бога за ђавола твога,

0252    ”Не можемо сабље мрцинити,

0253    ”Сад би лудо изгубио главу. ”

0254    Скопа Раде торбу и тојагу,

0255    Упути се својој танкој кули.

0256    Кад уљези кули у авлији,

0257    Ту находи Златану љубовцу,

0258    Саврла се ћошку у авлији,

0259    Тено рони сузе низ образе,

0260    А проклиње као кукавица:

0261    ”Бог т’ убио, Задранине бане!

0262    ”А и тебе, гојени Алиле!

0263    ”Љубовце вам ваше удовиле,

0264    ”А мајке вам обје закукале,

0265    ”Кано мајка мога Радојице,

0266    ”И ја јадна његова љубовца. ”

0267    А Раде јој Божју помоћ виче:

0268    ”Божја помоћ, млађана невјесто!

0269    ”Удијели сужњу невољнику. ”

0270    Плачући му млада проговара:

0271    ”Уљез’ , сужње, у бијелу кулу,

0272    ”У кули је и отац и мајка,

0273    ”Они ће те добро даровати,

0274    ”А ја немам ништа до камена,

0275    ”Да се с њиме тучем до вијека. ”

0276    Уђе Раде у танчицу кулу,

0277    И уљезе у шикли одају,

0278    Ту находи старе родитеље,

0279    Ђено роне сузе од очију,

0280    Душману би срце проплакало,

0281    А камо ли у јединку сину.

0282    Ту находи буле енђи-буле,

0283    Ђе су дошле да воде Златану,

0284    Раде њима Божју помоћ виче,

0285    Сви му помоћ Божју прифатили:

0286    ”Бог да’ добро, сужањ-невољниче!

0287    ”Љуто ли си јадан осужњио,

0288    ”У чијој си тавново тавници? ”

0289    Раде им се као прије каже.

0290    Када зачу старац Вукосаве,

0291    Па говори, а све сузе рони:

0292    ”Богом сине, незнани јуначе,

0293    ”Виђе ли ми сина Радојицу,

0294    ”Је ли мене у животу Раде? ”

0295    Раде лаже, а право не каже,

0296    Јер слушају буле енђи-буле,

0297    Него рече да је преминуо.

0298    Залелека старац Вукосаве:

0299    ”Лелек мене, мој једини сине!

0300    ”Што ће тебе остарјели бабо!

0301    ”Што ли стара саморана мајка?

0302    ”И љубовца црна кукавица? ”

0303    Но чујте ме, цвијеће дружино!

0304    Енђи-буле на ноге скочише,

0305    Радојицу даром дариваше,

0306    А Раде се смјерно поклонио,

0307    И уљезе у своју одају:

0308    С чивлија прифати оружје,

0309    И прифати сабљу аламанку,

0310    Крадом уђе, а мучки изиђе,

0311    Па он сиђе у топле подруме.

0312    Када дорат упазио Рада,

0313    Чим га виђе, бирдем га познаде,

0314    Грлом рже, а ушима стриже,

0315    Зубим’ шкрипа, а ногама туче;

0316    Раде дора међу очи љуби,

0317    Пак му чудан тимар начинио,

0318    Оседла га и опусати га,

0319    Узду веже, у седлу се баци,

0320    Право иде к Алилу чадору.

0321    Тек чадору на вратима дође,

0322    Он завика грлом и авазом:

0323    ”Стани, курво, гојени Алиле!

0324    ”Чију ли ћеш обљубити љубу?

0325    ”Чије ли ћеш припасат’ оружје?

0326    ”Чијега ли коња појахати? ”

0327    Па извади сабљу од појаса,

0328    Љутом га је раном обранио

0329    Брстимичке ама смртимичке.

0330    Ал’ да видиш Глумца Осман-аге

0331    Скочи Осман ка да се помами:

0332    ”Стани, Влашче, ускок-Радојица!

0333    ”Чијега ли погуби сестрића? ”

0334    Ал’ му Раде говорит’ не даде,

0335    Једном ману подруби му главу.

0336    А завика будалина Тале:

0337    ”Стан’ , причекај, курвино копиле!

0338    ”Ласно ти се с ђецом преметати,

0339    ”Али није са старијем вуком.”

0340    Па потеже дренову батину,

0341    Одиста га усмртити шћаше,

0342    Али Раду Бог и срећа даде,

0343    Спушти дорат крила до копита,

0344    Одмаче се с Радом натражачке,

0345    Велике му ране не зададе,

0346    Но му два три ребра чебрснуо,

0347    И удари седло по јабуци,

0348    Прште седло пусто на седмеро.

0349    А да видиш младог Радојицу,

0350    Ђе се Талу ближе попримаче,

0351    И мало га сабљом дофатио,

0352    Рас’јече га од врата до гњата.

0353    Кад виђоше кићени сватови

0354    Да им згуби до три харамбаше,

0355    Плећи даше, а бјежати сташе;

0356    За њима се Раде натурио,

0357    И многе је Турке посјекао,

0358    Па се врати у бијелу двору,

0359    Изљуби се и с оцем и с мајком,

0360    И Златаном својом вјерном љубом;

0361    Они њега и грле и љубе.

0362    Опремише седам, осам коња,

0363    Побјегоше Задру на крајини,

0364    И из куле што би покупише,

0365    Оставише празну на ћенару,

0366    Право иду пред банове дворе,

0367    Каже Раде све како је било:

0368    ”Ево, рече, мој честити бане!

0369    ”Моје љуби, моји родитеља,

0370    ”Ево мене, и мога дорина,

0371    ”Твоја сабља, ево моје главе. ”

0372    Кда бане салуша ријечи,

0373    И кад виђе да је вјере тврде,

0374    Поклоно му живот на мегдану:

0375    ”Нећу, Раде, твоје русе главе,

0376    ”Кад си таки јунак на свијету,

0377    ”Нити ћу ти крилата дората,

0378    ”Таки дорат за таквог јунака,

0379    ”Него ћеш ми одсад вјеран бити,

0380    ”Послужити, а ја тебе љубити. ”

0381    Па му дивне дворе саградио

0382    Уз његове ка оно његове;

0383    С њоме Раде до смрти живио,

0384    Вазда бану на измету био,

0385    И мегдане многе задобио.

0386    То је било када се чинило,

0387    Нам, браћо, дуго здравље било.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

---

Uskok Radojica i ban Zadranin