Садржај
Урош и Мрњавчевићи
Урош и Мрњавчевићи је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.
Текст пјесме
0001 Састала се четири табора
0002 На убаву на пољу Косову
0003 Код бијеле Самодреже цркве:
0004 Једно табор Вукашина краља,
0005 Друго табор деспота Угљеше,
0006 Треће табор војеводе Гојка,
0007 А четврто царевић-Уроша;
0008 Цареви се отимљу о царство,
0009 Међу се хоће да поморе,
0010 Злаћенима да пободу ножи,
0011 А не знаду, на коме је царство.
0012 Краљ Вукашин вели: „На мене је;”
0013 Деспот Угљеш: „Није, нег’ на мене;”
0014 Војвод’ Гојко: „Није, нег’ на мене;”
0015 Ћути нејак царевић Урошу,
0016 Ћути д’јете, ништа не бесједи,
0017 Јер не смије од три братијенца,
0018 Братијенца, три Мрњавчевића.
0019 Пише књигу Вукашине краљу,
0020 Пише књигу, и шиље чауша
0021 До Призрена града бијелога
0022 До онога протопоп-Недељка,
0023 Нека дође на Косово равно,
0024 Да он каже, на коме је царство;
0025 Он је св’јетла цара причестио,
0026 Причестио и исповједио,
0027 У њега су књиге староставне.
0028 Пише књигу деспоте Угљеша,
0029 Пише књигу, и шиље чауша
0030 До Призрена града бијелога,
0031 До онога протопоп-Недељка;
0032 Трећу пише војевода Гојко,
0033 И он шиље огњена чауша;
0034 А четврту царевић Урошу,
0035 Пише књигу, и шиље чауша.
0036 Сва четири ситне књиге пишу
0037 И пошиљу огњене чауше
0038 Све потајно један од другога.
0039 Састаше се четири чауша
0040 У Призрену граду бијеломе
0041 Код дворова протопоп-Недељка,
0042 Али прота дома не бијаше,
0043 Но у цркви бјеше на јутрењи,
0044 На јутрењи и на летурђији.
0045 Кол’ко с’ силни огњени чауши,
0046 Колико су силни од силнијех,
0047 Те не кћеше коње одјахати,
0048 Но у цркву коње нагонише,
0049 Потегоше плетене канџије,
0050 Ударају протопоп-Недељка:
0051 „Брже хајде, протопоп-Недељко,
0052 „Брже хајде на Косово равно,
0053 „Да ти кажеш, на коме је царство;
0054 „Ти си св’јетлог цара причестио,
0055 „Причестио и исповједио,
0056 „У тебе су књиге староставне;
0057 „Ја л’ ћеш сада изгубити главу.”
0058 Сузе рони протопоп Недељко,
0059 Сузе рони, па њима говори:
0060 „Одбијте се, силни од силнијех,
0061 „Док у цркви закон савршимо,
0062 „Знати ће се, на коме је царство.”
0063 Тако су се они узмакнули.
0064 А кад закон Божји савршише,
0065 Изљегоше пред бијелу цркву,
0066 Тад’ говори протопоп Недељко:
0067 „Ђецо моја, четири чауша!
0068 „Ја сам св’јетла цара причестио,
0069 „Причестио и исповједио,
0070 „Ал’ га нисам питао за царство,
0071 „Већ за грије, што је саг’рјешио;
0072 „Но идите у Прилипа града
0073 „До дворова Краљевића Марка,
0074 „А до Марка, до мојега ђака,
0075 „Код мене је књигу научио,
0076 „Код цара је Марко писар био,
0077 „У њега су књиге староставне,
0078 „И он знаде, на коме је царство;
0079 „Ви зовите на Косово Марка,
0080 „Хоће Марко право казивати,
0081 „Јер се Марко не боји никога,
0082 „Разма једног Бога истинога.”
0083 Отидоше четири чауша,
0084 Отидоше ка Прилипу граду,
0085 Б’јелу двору Краљевића Марка.
0086 Кад су били пред бијеле дворе,
0087 Ударише звекиром на врата,
0088 То зачула Јевросима мајка,
0089 Па дозива свога сина Марка:
0090 „Сине Марко, моје чедо драго!
0091 „Тко удара звекиром на врата?
0092 „Баш ка’ да су бабови чауши.”
0093 Уста Марко, те отвори врата,
0094 Чауши се поклонише Марку:
0095 „Божја т’ помоћ, господару Марко!”
0096 А Марко их омилова руком:
0097 „Добро дошли, моја ђецо драга!
0098 „Јесу л’ здраво Србљи витезови,
0099 „И честити цареви и краљи?”
0100 Чауши се смјерно поклонише:
0101 „Господару, Краљевићу Марко!
0102 „Све је здраво, али није мирно:
0103 „Господа се тешко завадила
0104 „На Косову пољу широкоме
0105 „Код бијеле Самодреже цркве,
0106 „И они се отимљу о царство,
0107 „Међу се се хоће да поморе,
0108 „Злаћенима да пободу ножи,
0109 „А не знаду, на коме је царство;
0110 „Тебе зову на Косово равно,
0111 „Да им кажеш на коме је царство.”
0112 Оде Марко у господске дворе,
0113 Пак дозива Јевросиму мајку:
0114 „Јевросима, моја мила мајко!
0115 „Господа се јесу завадила
0116 „На Косову пољу широкоме
0117 „Код бијеле Самодреже цркве,
0118 „И они се отимљу о царство,
0119 „Међу се се хоће да поморе,
0120 „Злаћенима да пободу ножи,
0121 „А не знаду, на коме је царство;
0122 „Мене зову на поље Косово,
0123 „Да им кажем, на коме је царство.”
0124 Кол’ко Марко тежио на правду,
0125 Тол’ко моли Јевросима мајка:
0126 „Марко сине једини у мајке!
0127 „Не била ти моја рана клета,
0128 „Немој, сине, говорити криво
0129 „Ни по бабу, ни по стричевима,
0130 „Већ по правди Бога истинога;
0131 „Немој, сине, изгубити душе;
0132 „Боље ти је изгубити главу,
0133 „Него своју огр’јешити душу.”
0134 Узе Марко књиге староставне,
0135 Па опреми себе и Шарина,
0136 Шарину се на рамена баци
0137 Отидоше у Косово равно.
0138 Кад су били краљеву шатору,
0139 Рече таде Вукашине краље:
0140 „Благо мене до Бога милога!
0141 „Ето мене мога сина Марка,
0142 „Он’ ће казат’, на мене је царство,
0143 „Од оца ће останути сину.”
0144 Марко слуша, ништа не говори,
0145 На шатора не окреће главу.
0146 Кад га виђе Угљеша војвода,
0147 Тад’ Угљеша ријеч говорио:
0148 „Благо мене! Ето ми синовца,
0149 „Он ће казат’, на мене је царство;
0150 „Кажи, Марко, на мене је царство,
0151 „Оба ћемо братски царовати.”
0152 Шути Марко, ништа не бесједи,
0153 На шатора не окреће главу.
0154 Кад га виђе војевода Гојко,
0155 Таде Гојко ријеч говорио:
0156 „Благо мене! Ето ми синовца,
0157 „Он ће казат’, на мене је царство;
0158 „Кад је Марко још нејачак био,
0159 „Ја сам Марка врло миловао,
0160 „У свилена њедра увијао,
0161 „Кано красну од злата јабуку;
0162 „Куд сам гође на коњу ходио,
0163 „Све сам Марка са собом водио;
0164 „Кажи, Марко, на мене је царство,
0165 „Ти ћеш, Марко, први царовати,
0166 „А ја ћу ти бити до кољена.”
0167 Шути Марко, ништа не говори,
0168 На шатора не окреће главу,
0169 Право оде бијелу шатору,
0170 Ка шатору нејака Уроша,
0171 Догна Шарца цару до шатора,
0172 Онђе Марко Шарца одсједнуо.
0173 Кад га виђе нејаки Урошу,
0174 Лако скочи са свил’на душека,
0175 Лако скочи, паке проговори:
0176 „Благо мене! Ето мога кума,
0177 „Ето кума, Краљевића Марка,
0178 „Он ће казат’ на коме је царство.”
0179 Руке шире, у грла се грле,
0180 У бијело цјеливају лице,
0181 За јуначко питају се здравље,
0182 Па сједоше на свил’на душека,
0183 Тако мало време постајало.
0184 Данак прође, тавна ноћца дође;
0185 Кад у јутру јутро освануло,
0186 И пред црквом звона ударише,
0187 Сва господа дошла на јутрење,
0188 У цркви су службу свршили,
0189 Изљегоше из бијеле цркве,
0190 У столове пред цркву сједнули,
0191 Шећер ију, а ракију пију,
0192 Марко узе књиге староставне,
0193 Књиге гледа, а говори Марко:
0194 „А мој бабо, Вукашине краљу!
0195 „Мало л’ ти је твоје краљевине?
0196 „Мало л’ ти је? Остала ти пуста!
0197 „Већ с’ о туђе отимате царство.
0198 „А ти стриче, деспоте Угљеша!
0199 „Мало л’ ти је деспотства твојега?
0200 „Мало л’ ти је? Остало ти пусто!
0201 „Већ с’ о туђе отимате царство.
0202 „А ти стриче, војевода Гојко!
0203 „Мало л’ ти је војеводства твојега?
0204 „Мало л’ ти је? Остало ти пусто!
0205 „Већ с’ о туђе отимате царство.
0206 „Видите ли, Бог вас не видио!
0207 „Књига каже, на Урошу царство,
0208 „Од оца је остануло сину,
0209 „Ђетету је од кољена царство.
0210 „Њему царство царе наручио
0211 „На самрти, кад је починуо.”
0212 Кад то зачу Вукашине краљу,
0213 Скочи краљу од земље на ноге,
0214 Па потрже злаћена ханџара,
0215 Да убоде свога сина Марка,
0216 Бјежи Марко испред родитеља,
0217 Јер се њему, брате, не пристоји
0218 Са својим се бити родитељем,
0219 Бјежи Марко око б’јеле цркве,
0220 Око б’јеле цркве Самодреже,
0221 Бјежи Марко, а ћера га краљу,
0222 Док су трипут коло саставили
0223 Око б’јеле Самодреже цркве,
0224 Готово га бјеше сустигао,
0225 Ал’ из цркве нешто проговара:
0226 „Бјеж’ у цркву, Краљевићу Марко!
0227 „Видиш, ђе ћеш данас погинути,
0228 „Погинути од свог родитеља.
0229 „А за правду Бога истинога.”
0230 Црквена се отворише врата,
0231 Марко бјежи у бијелу цркву,
0232 За њиме се врата затворила.
0233 Краљ допаде на црквена врата,
0234 По диреку удари ханџаром,
0235 Из дирека крвца покапала,
0236 Тад’ се краље био покајао,
0237 Те је ријеч био говорио:
0238 „Леле мене до Бога једнога!
0239 „Ђе погубих свога сина Марка.”
0240 Ал’ из цркве нешто проговара:
0241 „А чујеш ли? Вукашине краље!
0242 „Ти нијеси посјекао Марка,
0243 „Већ пос’јече Божјега анђела.”
0244 На Марка је врло жао краљу,
0245 Те га љуто куне и проклиње:
0246 „Сине Марко, да те Бог убије!
0247 „Ти немао гроба ни порода!
0248 „И да би ти душа не испала,
0249 „Док Турскога цара не дворио!”
0250 Краљ га куне, цар га благосиља:
0251 „Куме Марко, Бог ти помогао!
0252 „Твоје лице св’јетло на дивану!
0253 „Твоја сабља сјекла на мејдану!
0254 „Нада те се не нашло јунака!
0255 „Име ти се свуда спомињало,
0256 „Док је сунца и док је мјесеца!”
0257 Што су рекли, тако му се стекло.
Литература
- Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
- Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Uros i Mrnjavcevici