Добро дошли на Српску енциклопедију

Урош и Мрњавчевићи

Урош и Мрњавчевићи је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Текст пјесме

0001    Састала се четири табора

0002    На убаву на пољу Косову

0003    Код бијеле Самодреже цркве:

0004    Једно табор Вукашина краља,

0005    Друго табор деспота Угљеше,

0006    Треће табор војеводе Гојка,

0007    А четврто царевић-Уроша;

0008    Цареви се отимљу о царство,

0009    Међу се хоће да поморе,

0010    Злаћенима да пободу ножи,

0011    А не знаду, на коме је царство.

0012    Краљ Вукашин вели: „На мене је;”

0013    Деспот Угљеш: „Није, нег’ на мене;”

0014    Војвод’ Гојко: „Није, нег’ на мене;”

0015    Ћути нејак царевић Урошу,

0016    Ћути д’јете, ништа не бесједи,

0017    Јер не смије од три братијенца,

0018    Братијенца, три Мрњавчевића.

0019    Пише књигу Вукашине краљу,

0020    Пише књигу, и шиље чауша

0021    До Призрена града бијелога

0022    До онога протопоп-Недељка,

0023    Нека дође на Косово равно,

0024    Да он каже, на коме је царство;

0025    Он је св’јетла цара причестио,

0026    Причестио и исповједио,

0027    У њега су књиге староставне.

0028    Пише књигу деспоте Угљеша,

0029    Пише књигу, и шиље чауша

0030    До Призрена града бијелога,

0031    До онога протопоп-Недељка;

0032    Трећу пише војевода Гојко,

0033    И он шиље огњена чауша;

0034    А четврту царевић Урошу,

0035    Пише књигу, и шиље чауша.

0036    Сва четири ситне књиге пишу

0037    И пошиљу огњене чауше

0038    Све потајно један од другога.

0039    Састаше се четири чауша

0040    У Призрену граду бијеломе

0041    Код дворова протопоп-Недељка,

0042    Али прота дома не бијаше,

0043    Но у цркви бјеше на јутрењи,

0044    На јутрењи и на летурђији.

0045    Кол’ко с’ силни огњени чауши,

0046    Колико су силни од силнијех,

0047    Те не кћеше коње одјахати,

0048    Но у цркву коње нагонише,

0049    Потегоше плетене канџије,

0050    Ударају протопоп-Недељка:

0051    „Брже хајде, протопоп-Недељко,

0052    „Брже хајде на Косово равно,

0053    „Да ти кажеш, на коме је царство;

0054    „Ти си св’јетлог цара причестио,

0055    „Причестио и исповједио,

0056    „У тебе су књиге староставне;

0057    „Ја л’ ћеш сада изгубити главу.”

0058    Сузе рони протопоп Недељко,

0059    Сузе рони, па њима говори:

0060    „Одбијте се, силни од силнијех,

0061    „Док у цркви закон савршимо,

0062    „Знати ће се, на коме је царство.”

0063    Тако су се они узмакнули.

0064    А кад закон Божји савршише,

0065    Изљегоше пред бијелу цркву,

0066    Тад’ говори протопоп Недељко:

0067    „Ђецо моја, четири чауша!

0068    „Ја сам св’јетла цара причестио,

0069    „Причестио и исповједио,

0070    „Ал’ га нисам питао за царство,

0071    „Већ за грије, што је саг’рјешио;

0072    „Но идите у Прилипа града

0073    „До дворова Краљевића Марка,

0074    „А до Марка, до мојега ђака,

0075    „Код мене је књигу научио,

0076    „Код цара је Марко писар био,

0077    „У њега су књиге староставне,

0078    „И он знаде, на коме је царство;

0079    „Ви зовите на Косово Марка,

0080    „Хоће Марко право казивати,

0081    „Јер се Марко не боји никога,

0082    „Разма једног Бога истинога.”

0083    Отидоше четири чауша,

0084    Отидоше ка Прилипу граду,

0085    Б’јелу двору Краљевића Марка.

0086    Кад су били пред бијеле дворе,

0087    Ударише звекиром на врата,

0088    То зачула Јевросима мајка,

0089    Па дозива свога сина Марка:

0090    „Сине Марко, моје чедо драго!

0091    „Тко удара звекиром на врата?

0092    „Баш ка’ да су бабови чауши.”

0093    Уста Марко, те отвори врата,

0094    Чауши се поклонише Марку:

0095    „Божја т’ помоћ, господару Марко!”

0096    А Марко их омилова руком:

0097    „Добро дошли, моја ђецо драга!

0098    „Јесу л’ здраво Србљи витезови,

0099    „И честити цареви и краљи?”

0100    Чауши се смјерно поклонише:

0101    „Господару, Краљевићу Марко!

0102    „Све је здраво, али није мирно:

0103    „Господа се тешко завадила

0104    „На Косову пољу широкоме

0105    „Код бијеле Самодреже цркве,

0106    „И они се отимљу о царство,

0107    „Међу се се хоће да поморе,

0108    „Злаћенима да пободу ножи,

0109    „А не знаду, на коме је царство;

0110    „Тебе зову на Косово равно,

0111    „Да им кажеш на коме је царство.”

0112    Оде Марко у господске дворе,

0113    Пак дозива Јевросиму мајку:

0114    „Јевросима, моја мила мајко!

0115    „Господа се јесу завадила

0116    „На Косову пољу широкоме

0117    „Код бијеле Самодреже цркве,

0118    „И они се отимљу о царство,

0119    „Међу се се хоће да поморе,

0120    „Злаћенима да пободу ножи,

0121    „А не знаду, на коме је царство;

0122    „Мене зову на поље Косово,

0123    „Да им кажем, на коме је царство.”

0124    Кол’ко Марко тежио на правду,

0125    Тол’ко моли Јевросима мајка:

0126    „Марко сине једини у мајке!

0127    „Не била ти моја рана клета,

0128    „Немој, сине, говорити криво

0129    „Ни по бабу, ни по стричевима,

0130    „Већ по правди Бога истинога;

0131    „Немој, сине, изгубити душе;

0132    „Боље ти је изгубити главу,

0133    „Него своју огр’јешити душу.”

0134    Узе Марко књиге староставне,

0135    Па опреми себе и Шарина,

0136    Шарину се на рамена баци

0137    Отидоше у Косово равно.

0138    Кад су били краљеву шатору,

0139    Рече таде Вукашине краље:

0140    „Благо мене до Бога милога!

0141    „Ето мене мога сина Марка,

0142    „Он’ ће казат’, на мене је царство,

0143    „Од оца ће останути сину.”

0144    Марко слуша, ништа не говори,

0145    На шатора не окреће главу.

0146    Кад га виђе Угљеша војвода,

0147    Тад’ Угљеша ријеч говорио:

0148    „Благо мене! Ето ми синовца,

0149    „Он ће казат’, на мене је царство;

0150    „Кажи, Марко, на мене је царство,

0151    „Оба ћемо братски царовати.”

0152    Шути Марко, ништа не бесједи,

0153    На шатора не окреће главу.

0154    Кад га виђе војевода Гојко,

0155    Таде Гојко ријеч говорио:

0156    „Благо мене! Ето ми синовца,

0157    „Он ће казат’, на мене је царство;

0158    „Кад је Марко још нејачак био,

0159    „Ја сам Марка врло миловао,

0160    „У свилена њедра увијао,

0161    „Кано красну од злата јабуку;

0162    „Куд сам гође на коњу ходио,

0163    „Све сам Марка са собом водио;

0164    „Кажи, Марко, на мене је царство,

0165    „Ти ћеш, Марко, први царовати,

0166    „А ја ћу ти бити до кољена.”

0167    Шути Марко, ништа не говори,

0168    На шатора не окреће главу,

0169    Право оде бијелу шатору,

0170    Ка шатору нејака Уроша,

0171    Догна Шарца цару до шатора,

0172    Онђе Марко Шарца одсједнуо.

0173    Кад га виђе нејаки Урошу,

0174    Лако скочи са свил’на душека,

0175    Лако скочи, паке проговори:

0176    „Благо мене! Ето мога кума,

0177    „Ето кума, Краљевића Марка,

0178    „Он ће казат’ на коме је царство.”

0179    Руке шире, у грла се грле,

0180    У бијело цјеливају лице,

0181    За јуначко питају се здравље,

0182    Па сједоше на свил’на душека,

0183    Тако мало време постајало.

0184    Данак прође, тавна ноћца дође;

0185    Кад у јутру јутро освануло,

0186    И пред црквом звона ударише,

0187    Сва господа дошла на јутрење,

0188    У цркви су службу свршили,

0189    Изљегоше из бијеле цркве,

0190    У столове пред цркву сједнули,

0191    Шећер ију, а ракију пију,

0192    Марко узе књиге староставне,

0193    Књиге гледа, а говори Марко:

0194    „А мој бабо, Вукашине краљу!

0195    „Мало л’ ти је твоје краљевине?

0196    „Мало л’ ти је? Остала ти пуста!

0197    „Већ с’ о туђе отимате царство.

0198    „А ти стриче, деспоте Угљеша!

0199    „Мало л’ ти је деспотства твојега?

0200    „Мало л’ ти је? Остало ти пусто!

0201    „Већ с’ о туђе отимате царство.

0202    „А ти стриче, војевода Гојко!

0203    „Мало л’ ти је војеводства твојега?

0204    „Мало л’ ти је? Остало ти пусто!

0205    „Већ с’ о туђе отимате царство.

0206    „Видите ли, Бог вас не видио!

0207    „Књига каже, на Урошу царство,

0208    „Од оца је остануло сину,

0209    „Ђетету је од кољена царство.

0210    „Њему царство царе наручио

0211    „На самрти, кад је починуо.”

0212    Кад то зачу Вукашине краљу,

0213    Скочи краљу од земље на ноге,

0214    Па потрже злаћена ханџара,

0215    Да убоде свога сина Марка,

0216    Бјежи Марко испред родитеља,

0217    Јер се њему, брате, не пристоји

0218    Са својим се бити родитељем,

0219    Бјежи Марко око б’јеле цркве,

0220    Око б’јеле цркве Самодреже,

0221    Бјежи Марко, а ћера га краљу,

0222    Док су трипут коло саставили

0223    Око б’јеле Самодреже цркве,

0224    Готово га бјеше сустигао,

0225    Ал’ из цркве нешто проговара:

0226    „Бјеж’ у цркву, Краљевићу Марко!

0227    „Видиш, ђе ћеш данас погинути,

0228    „Погинути од свог родитеља.

0229    „А за правду Бога истинога.”

0230    Црквена се отворише врата,

0231    Марко бјежи у бијелу цркву,

0232    За њиме се врата затворила.

0233    Краљ допаде на црквена врата,

0234    По диреку удари ханџаром,

0235    Из дирека крвца покапала,

0236    Тад’ се краље био покајао,

0237    Те је ријеч био говорио:

0238    „Леле мене до Бога једнога!

0239    „Ђе погубих свога сина Марка.”

0240    Ал’ из цркве нешто проговара:

0241    „А чујеш ли? Вукашине краље!

0242    „Ти нијеси посјекао Марка,

0243    „Већ пос’јече Божјега анђела.”

0244    На Марка је врло жао краљу,

0245    Те га љуто куне и проклиње:

0246    „Сине Марко, да те Бог убије!

0247    „Ти немао гроба ни порода!

0248    „И да би ти душа не испала,

0249    „Док Турскога цара не дворио!”

0250    Краљ га куне, цар га благосиља:

0251    „Куме Марко, Бог ти помогао!

0252    „Твоје лице св’јетло на дивану!

0253    „Твоја сабља сјекла на мејдану!

0254    „Нада те се не нашло јунака!

0255    „Име ти се свуда спомињало,

0256    „Док је сунца и док је мјесеца!”

0257    Што су рекли, тако му се стекло.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање