Добро дошли на Српску енциклопедију

Уредба о избору првог српског патријарха успостављене Патријаршије (1920)


У ИМЕ
ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА
ПЕТРА I
по милости Божјој и вољи Народној
КРАЉА СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА
МИ
АЛЕКСАНДАР НАСЛЕДНИК ПРЕСТОЛА


На предлог Нашег Министра Вера,
а по саслушању Нашег Министарског Савета,
и споразуму са Св. Архијерејским Сабором Српске Патријаршије,
— решили смо и прописујемо


УРЕДБУ
О ИЗБОРУ ПРВОГ СРПСКОГ ПАТРИЈАРХА
УСПОСТАВЉЕНЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ


Члан 1.

Патријарх се бира између српских епархијских Архијереја.

Члан 2.

Патријарха бира Изборни Сабор између тројице кандидата које предложи Св. Архијерејски Сабор Српске Патријаршије.

Члан 3.

Изборни Сабор састављају:

1) Сви Епархијски Архијереји Срп. Прав. Цркве;
2) администратори српских православних епархија;
3) архимандрити, који су настојатељи-старешине манастира;
4) најстарији по производству активни окружни (у Босни и Херцеговини срески) протојереј из сваке епархије и градски протојереји београдски и нишки, као и протојереј при Министарству Војном и Морнарице;
5) председник Министарског Савета и активни Министри;
6) бивши председници Министарског Савета у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца;
7) председник и потпредседници Народног Представништва и сви народни посланици који су православни свештеници или свештено-монаси;
8) војводе, произведене по чл. 17. т. 12. закона о устројству војске;
9) председник Државног Савета;
10) председник Касационог Суда;
11) председник Главне Контроле;
12) председници: Општине Београдске, Скопљанске, Карловачке и Пећске;
13) ректори Универзитета;
14) декани и редовни професори богословских Факултета;
15) ректори српских православних богословија;
16) председник Академије Наука;
17) по један изасланик братства манастира Хилендара и Патријаршије у Пећи;
18) настојатељи Светих Лавара: Дечана, Студенице, Жиче, Манасије, Острога, Крушедола, Осоговског и Св. Наума;
19) председници Свештеничког и Монашког Удружења.

Поменута лица могу бити у Изборном Сабору само ако су источно православне вере, а свештена лица, која нису под истрагом или канонском забраном чинодејствовања.

Члан 4.

Изборни Сабор састаје се у престоници у Београду ради избора Патријарха најдаље за три месеца од дана, када ова Уредба буде објављена у Службеним Новинама.

Члан 5.

Изборни Сабор сазива Краљ Указом на предлог Министра Вера.

У Указу ће се одредити време састанка.

Члан 6.

Лица означена позива писмом Министар Вера, који ће преко надлежних власти одредити, који од окружних (среских, чл. 3. т. 4.) протојереја имају права, да буду чланови Изборног Сабора.

Члан 7.

Министар Вера саставља по азбучном реду списак лица, која је позвао, и најдаље за три дана пред састанак Изборног Сабора предаје исти Св. Архијерејском Сабору, односно његовом заступништву.

Члан 8.

Изборни Сабор отвара одређеног дана и часа председник Св. Архијерејског Сабора и руководи радом, а на случај да је он спречен, врши тај посао најстарији по посвећењу присутни члан Архијерејског Сабора.

Члан 9.

Председник Изборног Сабора чита Краљев Указ о сазиву Сабора и списак чланова његових.

По прочитању тога списка сваки присутни члан предаће своје писмо, којим је на састанак позван.

Ако неки од чланова не донесе горње исправе, Сабор ће по изборним актима и познавању лица одлучити, да ли ће то лице примити за члана или не.

Кад се утврди да је присутно више од половине чланова, Изборни Сабор може приступити раду.

Члан 10.

Верификацију исправа врши Председник Изборног Сабора, Министар Вера и најмлађи епископ.

Чим се утврди да је присутно више од половине чланова, Изборни Сабор бира из своје средине три секретара за вођење записника и тројицу чланова за бројање гласова.

После избора часника проглашава председник да је Изборни Сабор састављен.

Члан 11.

Чим се Сабор Конституише бива молитвено призивање Св. Духа.

Члан 12.

После призивања Св. Духа сви чланови Изборног Сабора осим Архијереја полажу у Сабору ову заклетву:

„Ја Н. Н. (име и презиме) заклињем се Свомогућим Богом и свим што ми је најсветије и на овоме свету најмилије, да ћу при саветовању и избору Српског Патријарха имати у виду само благо наше Свете Православне Цркве, Краља и Отаџбине, и да ћу свој глас дати само за онога о коме сам уверен, да ће најдостојније вршити дужност Српског Патријарха.

Како искрено будем радио, тако ми Господ Бог помогао и на овом и на другом свету.”

Члан 13.

На састанак Изборног Сабора долазе само његови чланови и гласају само лично.

Одсутни Архијереј може овластити кога од присутних Архијереја да гласа у његово име.

Члан 14.

Избор Патријарха врши се тајним гласањем листићима тако да сваки члан Изборног Сабора име кандидата у самој дворани убележава у листић који ће добити од председништва снабдевен печатом Архијерејског Сабора и који ће бити једнога облика и једне боје.

Секретар позива чланове Сабора по списку, а сваки члан предаје свој листић у кутију на председничком столу.

Пребрајање гласова врше председник и чланови, које Изборни Сабор из своје средине изабере (чл. 10. ал. 2.).

Председник узима по један листић из кутије и гласно чита записано име кандидата, потом предаје члановима за бројање гласова, који га прегледају.

Члан 15.

Секретар одмах записује у записник колико је листића предано и колико је који кандидат добио гласова, као и број празних листића ако их је било, а председник тај резултат објављује.

Сматра се да је изабран онај кандидат, који је добио бар један глас више од половине гласова присутних чланова.

Члан 16.

Ако ни један од кандидата не добије при гласању већину, по чл. 15, приступа се одмах ужем избору између двојице кандидата који су добили највећи број гласова.

Тако се понавља све док се до коначног избора не би дошло.

После гласања листићи се одмах уништавају.

Члан 17.

Име изабраног Патријарха објављује председник.

У случају да је изабран сам председник, то објављује најстарији по посвећењу члан Архијерејског Сабора.

Члан 18.

Кад Краљ избор потврди, изабрани кандидат на предлог Министра Вера потврђује се Указом за Српског Патријарха.

Члан 19.

Потврду избора и Указ Краљев Министар Вера истог дана саопштава Изборном Сабору, и Сабор пошто све то запише у записник закључује своје састанке.

Члан 20.

Записник Изборног Сабора потписује председник и први секретар, а оверава Министар Вера.

Члан 21.

Одмах се у Саборној Цркви одржи благодарење на коме се избор прогласи. Одлуку Сабора Изборног о томе чита председник, а Указ Министар Вера.

Сутрадан на свечаној Архијерејској служби Патријарх ће се и устоличити по церемонијалу, који ће утврдити Министар Вера у споразуму са Архијерејским Сабором.

После тога чина новоизабрани Патријарх ступа у права и дужности врховног поглавара и старешине Српске Православне Цркве.

Члан 22.

Акта и записници о раду Изборног Сабора чуваће се у архиви Патријаршије.

Члан 23.

Чланови Изборног Сабора имају право на путне трошкове и дневнице из државне касе као и посланици Народног Представништва.

Члан 24.

Ова Уредба стаје на снагу од дана потписа Краљева.

Препоручујемо Нашем Министру Вера да ову Уредбу обнародује и о извршењу њезину се стара.


23. октобра 1920. год.
у Београду.


АЛЕКСАНДАР, с. р.


Министар Вера,
Павле Маринковић, с. р.

Сродни чланци

Извори

  • „Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца”, број 238/1920
Штампање